0
U nedeljama koje dolaze ponovno otvaranje škola značiće kraj izolacije u više evropskih zemalja. Dok se čini da je epidemija COVID-19 daleko od opšteg popuštanja, da li je li taj rizik dobro odmeren?
Obrazovne ustanove otvoriće svoja vrata postepeno, počevši od 27. aprila u Norveškoj, 4. maja u Nemačkoj i 11. maja u Francuskoj i Švajcarskoj. U Danskoj su otvorene ove nedelje, piše Jutarnji list. Kojim su rizicima izložena deca i nastavnici? Koje su opasnosti od širenja koronavirusa u školama? Hoće li nastavak nastave ponovno razbuktati epidemiju pre letnjih praznika?
Smrtni slučajevi usled koronavirusa među decom su rekti.
U Francuskoj je do sada od COVID-19 preminulo dvoje maloletnika: 16-godišnja tinejdžerka i dete mlađe od 10 godina.
Teški slučajevi među decom mlađom od 15 godina čine tek 0,6 odsto ukupne brojke u toj zemlji, po podacima Francuske agencije za javno zdravlje.
“Zašto deca imaju blage simptome i retko završe u bolnici? Priznajem da sada na to nemam odgovor”, rekao je za AFP epidemiolog Antan Flahault, direktor Instituta za globalno zdravlje pri Univerzietu u Ženevi.
Postoji nekoliko hipoteza, koje se temelje na imuniteta dece.
Čini se, dakle, da je mali rizik da će se mladi teško razboleti nakon povratka u školske klupe i na školska igrališta.
Pročitaj i:
Drugo pitanje odnosi se na činjenicu da deca mogu preneti virus članovima porodice ili nastavnicima iako nisu bolesna ili imaju tek blage simptome.
Podaci s tim u vezi manje su jasni, u prvom redu zato jer se teško može utvrditi koliko neke skupine u populaciji mogu širiti virus ako imaju malo simptoma ili ih uopšte nemaju.
“Količina virusa kod dece verojatno nije toliko visoka, manja je nego kod odraslih”, istakao je profesro Žan Franosa Delfrejzi, predsednik Naučnog veća za COVID-19, koje savetuje francusku vladu o epidemiji.
“Nema dovoljno podataka” o prenošenju virusa između dece i s dece na njihove porodice, dodao je tokom saslušanja u parlamentu.
„Suprotno gripu kod koje su deca glavni prenosioci, čini se da u slučaju koronavirusa izlučuju manje virusa”, rekla je prof. Odil Lonej, stručnjaki za zarazne bolesti u jednoj pariskoj bolnici.
“Ostaviti škole zatvorene, a dopustiti odraslima da se vrate na posao bilo bi besmisleno u smislu organizacije porodičnog života i javnog zdravlja”, ističe profesor Flaho.
“U tom bi slučaju decu verovatno čuvale deke i bake, a to je upravo ono što ne želimo”, ističe taj stručnjak za javno zdravlje.
Testiranje na Islandu, do sada najopsežnije na svetu, ide u prilog argumentima da deca imaju malu ulogu u prenošenju virusa. U programu testiranja u toj zemlji, nijedno dijete mlađe od 10 godina nije bilo pozitivno.
Povratak u škole mogu pratiti mere socijalnog distanciranja i obaveza nošenja maski za nastavnike i/ili učenike, čak i pravo da u školu ne dolaze oni koji misle da su izloženi većem riziku, napomenuo je Flaho.
Povratak u škole biće koristan “kada je reč o prehrani i pristupu obrazovanju za siromašniju decu”, rakao je.
Ako se potvrdi da su deca slabi prenosici koronavirusa, više treba strahovati od odlazaka iz škole nego od časova fizičkog, smatra pedijatar i infektolog Robert Kohen.
“Dolasci u škole i odlasci trenuci su kada se susreću odrasli. To može igrati ulogu u epidemiji više od same dece”, rekao je on.
“Treba da znamo što želimo. Ako ne otvorimo škole, ne možemo dopustiti da se ljudi vrate na posao. Ukidanje izolacije ne znači da ćemo tpkom leta imati nula zaraženih. Dopustićemo društvenom i državnom životu da se u određenoj meri oporavi i nadaćemo se da ćemo kontrolisati situaciju kako ne bi došlo do blokada bolnica”, rekao je Flaho.
