0
Telegram je u posedu skandaloznog nalaza interne revizije, koji je Hrvatska radiotelevizija (HRT) pokušala da sakrije od javnosti, a koji dokazuje da je njeno poslovanje od 2020. do proleća prošle godine bilo prepuno nepravilnosti, možda i kriminala. Poslovanje HRT-a istražuje i Državno tužilaštvo u Hrvatskoj.
Internu reviziju u aprilu 2023. zatražio je Nadzorni odbor HRT-a. Poslao ih je da pregledaju poslovanje s produkcijskom kompanijom „Croatel“, koja HRT-u pruža usluge tehničke podrške, grafičkog dizajna i izrade proširene stvarnosti za Informativni program. Trebali su da utvrde da li je HRT pri dodeli posla „Croatelu“ postupao u skladu sa zakonom i jesu li ugovori s njima realizovani u ugovorenim vrednostima. Odgovor interne revizije na oba pitanja je: ne, piše Telegram.
HRT je protuzakonito isplatio „Croatelu“ 7.666.196 kuna (1,02 miliona evra), utvrdila je interna revizija. To je čak četvrtina ukupnih poslova s „Croatelom“, koje HRT nije smeo da dogovara direktnom pogodbom nego je morao da raspiše javne nabavke.
Revizija je pronašla opšti haos u poslovnim papirima. Za usluge koje uopšte nisu bile predviđene nijednim ugovorom HRT je platio dodatnih 7.563.723 kuna (milion evra). Od šest ugovora, tri nisu ni imala navedenu vrednosti posla. Po jednom ugovoru plaćeno je 675.000 kuna (90.000 evra) više od predviđenog.
Nije sprovedena kontrola ispravnosti ispostavljenih računa: čak 95 odsto ih nije imalo broj ugovora, pa su revizori morali da naprave posebnu tablicu da bi svemu ušli u trag. Čak 30 računa ima pogrešan broj ugovora, a pri overi nisu vraćeni na ispravak.
Revizori su uporedili evidenciju „Croatela“ s evidencijom HRT-a i uočili niz nelogičnosti. Na uzorku od dva meseca otkrili su da deo spoljnih saradnika iz „Croatela“ uopšte nije dolazio na HRT za vreme obavljanja posla, iako je na računima pisalo da su izrađivali grafike. Broj termina spoljnih saradnika u evidenciji „Croatela“ veći je od onih u evidenciji HRT-a, pa su revizori zaključili da evidencija „Croatela“ nije verodostojna.
Netačnu evidenciju „Croatela“ za jedan od ugovora overila je urednica Informativno-medijskog servisa HTV-a Katarina Periša Čakarun, a evidenciju na drugom nije overio niko. Revizija je otkrila da su neki termini neopravdano višestruko obračunati: spoljni saradnici upisivani su kako rade za različite emisije u istom terminu, a HRT je sve to platio bez ikakve provere.
Interna revizija uporedila je cene termina HRT-ovih zaposlenih s onima plaćenim „Croatelovim“ radnicima koji su izrađivali interaktivne grafike, virtuelni set i upravljali „spidercamom“. Pokazalo se da su „Croatelovi“ spoljni saradnici 230 odsto skuplji. Zaista, HRT je i studente angažovao preko „Croatela“ i plaćao ih 175 odsto više nego da su ih uzeli sami.
Nalaz revizije, u kojem su popisane sve ove groteskne nepravilnosti, Nadzorni odbor HRT-a proglasio je “poslovnom tajnom”.
HRT je pre tri godine započeo praksu najma opreme za proizvodnju programa od „Croatela“ i drugih kompanija, koju je dogovarao direktnom dodelom. Za to su platili desetine miliona kuna. Tek u februaru 2023. pitali su Ministarstvo ekonomije da li smeju te poslove da izuzmu od javne nabave. Ministarstvo im je odgovorilo da ne smeju. Kad su dobili to mišljenje, Nadzorni odbor je zatražio da interna revizija vidi koliko je poslova sklopljeno protivzakonito.
Vanredna interna revizija obavljena je od 20. aprila do 18. maja 2023. Od svih ugovora s „Croatelom“ od 2020. do početka revizije, gotovo 90 odsto išlo je bez javne nabavke, ukupno u vrednosti 29.902.637 kuna (3,97 miliona evra). Od tog iznosa, našla je revizija, čak četvrtina – ili nešto više od miliona evra – moralo je ići preko javne nabavke, stoji u nalazu. Reč je o najmu tehnike za koji HRT nije smeo da se pozve na izuzeće od javne nabavke, nego da raspiše nabavke.
Kad je u maju prošle godine dobio nalaz interne revizije, Nadzorni odbor HRT-a dao je uputstvo glavnom direktoru da poslovanje uskladi s njenim nalazima i s mišljenjem Ministarstva. Ali, direktor Robert Šveb zaobišao je to uputstvo i u septembru produžio ugovor sa „Croatelom“ pod istim uslovima. Nadzorni odbor je pak poslovnom tajnom proglasio izveštaj koji ukazuje na ozbiljne nepravilnosti, ali i jasnu nesposobnost javne televizije da uopšte ispravno knjiži i isplaćuje obavljene poslove.
Pročitajte još...
Čim smo saznali za revizijski izveštaj, Telegram je pokušao da dobije taj dokument na uvid, pozivajući se na Zakon o pravu na pristup informacijama. Ali, s HRT-a su nas odbili, pozivajući se na oznaku “poslovne tajne”. Telegram je potom telefonski kontaktirao Darija Špelića, člana Nadzornog odbora, koji takođe nije hteo da da dokument na uvid. Ali, u razgovoru je izneo nove detalje, vrlo neugodne za direktora Šveba.
“Nadzorni odbor je naložio glavnom direktoru da postupi prema nalazu revizije. Ključni deo je da odsad pa nadalje sve poslovanje s „Croatelom“ mora da ide preko javne nabavke”, rekao je Špelić. To dokazuje da je Šveb, potpisujući okvirni sporazum s „Croatelom“ u septembru prošle godine bez javne nabavke, znao da svesno ide i protiv uputstva Nadzornog odbora. Špelić je Telegramu rekao i da su se za reviziju odlučili nakon što su saznali da oko izuzeća iz javne nabavke postoje, citiramo, “ajmo tako reći, drugačija mišljenja”.
Zagrebačko Županijsko državno tužilaštvo potvrdilo je za Telegram da od septembra sprovode ispitivanja o mogućim nepravilnostima u poslovanju HRT-a s „Croatelom“. Telegram saznaje da su među dokumentacijom koju su zatražili s HRT-a i odluke glavnog direktora i Nadzornog odbora.
