0
Bivši američki predsednik Donald Tramp poslednjih godina je često u centru pažnje, kako američkih, tako i svetskih medija. Nizao je skandale i afere, a slučaj oko porno glumice Stormi Danijels samo je poslednjih u nizu problema za nekadašnjeg lidera SAD. Još se čeka rasplet oko upada na Kapitol 6. januara 2021. godine kada je Tramp navodno podsticao svoje pristalice na nerede nakon poraza na izborima. Takođe, tu su i slučajevi poput ruskog mešanja u američke izbore 2016. godine i optužbe za seksualno uznemiravanje koje Tramp i sada žestoko negira, a uz to otvoreno ističe da planira da se kandiduje na predsedničkim izborima 2024. godine.
Afera sa porno zvezdom
Tramp je formalno uhapšen 4. aprila ove godine i izašao je pred sud na Menhetnu, gde se izjasnio da nije kriv po svih 34 tačaka optužnice povezane sa šemom za skrivanje novca tokom izbora 2016. Reč je o isplati novca zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels.
Tramp je nakon saslušanja napustio zgradu suda i uputio se svojoj kući na Floridi.
On je potom rekao da svi slučajevi protiv njega predstavljaju pokušaj da se osujeti njegova kandidatura za predsednika SAD, nazvavši to „ogromnim mešanjem u izbore u do sada neviđenim razmerama“.
„Nikada nisam mislio da bi se tako nešto moglo dogoditi u Americi. Jedini zločin koji sam počinio je da neustrašivo branim našu naciju od onih koji žele da je unište “, rekao je Tramp pristalicama okupljenim u njegovoj kući u Mar-a-Lagu u Palm Biču na Floridi.
Danijels tvrdi da su ona i Tramp imali seksualne odnose i da je prihvatila 130.000 dolara od njegovog bivšeg advokata pre izbora 2016. u zamenu za ćutanje. Rekla je da je uzela novac jer je bila zabrinuta za bezbednost svoje porodice. Danijels je rekla da joj su pravno i fizički pretili da ćuti.
Nakon što je afera Stormi Danijels sa Donaldom Trampom izašla u medije 2018. godine, porno glumica je u svojoj knjizi „Potpuno razotkrivanje“ iznela hrpu šokantnih i bizarnih detalja o Trampu.
Upad u Kapitol
Istovremeno, protiv Trampa se vodi istraga zbog upada u Kapitol. Komisija Predstavničkog doma američkog Kongresa koja istražuje nasilni upad u Kapitol januara 2021. izdala je Trampu obavezujući poziv za svedočenje u oktobru prošle godine.
U pozivu se od Trampa zahtevalo da tražena dokumenta dostavi do 4. novembra. Međutim, Tramp se nije pojavio na saslušanju.
„Kao što je prikazano na pretresima prikupili smo brojne dokaze, između ostalog i od desetina vaših nameštenika i osoblja, da ste lično orkestrirali i nadgledali napore da se ponište predsednički izbori 2020. i ometa mirna tranzicija vlasti“, navedeno je u pismu Trampu.
Odluka o upućivanju obavezujućeg poziva jednoglasno je doneta na prethodnom pretresu komisije Predstavničkog doma koja istražuje nasilni upad u Kapitol.
“Tramp je jedina osoba u centru priče o onome što se dogodilo 6. januara. Zato želimo da ga čujemo”, rekao je tada predsedavajući komisijom kongresmen Berni Tompson – iz redova demokrata.
Prema navodima u istrazi, Tramp je 2021. podstakao masu pristalica da upadnu Kapitol u poslednjem pokušaju da se održi na vlasti u trenutku dok je Kongres potvrđivao njegov izborni poraz. Ovo je jedan od zaključaka sedmog pretresa odbora Predstavničkog doma koji istražuje nasilni upad u zdanje Kongresa 6. januara 2021, a koji je donet u julu prošle godine.
Napad na Kapitol Sjedinjenih Američkih Država desio se 6. januara 2021. kada je velika grupa demonstranata koji su podržavali tadašnjeg američkog predsednika Trumpa upala u Kapitol, kršeći sigurnost i zauzimajući delove zgrade nekoliko sati. Nerede su podstakli komentari koje je Tramp dao na ranijem skupu.
Tramp je ohrabrio svoje pristalice da se „pakleno bore“ da „vrate svoju zemlju“ i da krenu prema Kapitolu.
Rusko mešanje u izbore
Rusija je preduzela agresivne napore da se meša u američke predsedničke izbore 2016. godine u korist Donalda Trampa, a saradnici republikanskog kandidata, koji su bili u redovnom kontaktu sa Rusima tokom kampanje, bili su spremni da koriste tu pomoć, zaključio je u Odbor za obaveštajna pitanja američkog Senata u petom i poslednjem izveštaju u okviru svoje istrage o mešanju Rusije.
Odbor je u izveštaju naveo da su kontakti Trampove kampanje sa ruskim obaveštajnim službama tokom predsedničkih izbora 2016. godine predstavljali ozbiljnu „kontraobaveštajnu pretnju“.
U izveštaju odbora ne donosi se zaključak o tome da li su Trampov izborni štab i Rusija bili u zaveri da utiču na izbore, ali se ipak opisuje spremnost Trampovih saradnika da koriste pomoć Kremlja, naročito kada je reč o elektronskoj pošti zvaničnika Demokratske stranke, koju su hakovali pripadnici ruske vojne obaveštajne službe, a objavio vebsajt Vikiliks uoči izbora.
U izveštaju odbora, na čijem čelu su republikanci, iznose se detalji o značajnim kontaktima Trampovih saradnika i Rusa. Između ostalog se opisuje blizak profesionalni odnos šefa Trampovog izbornog štaba Pola Manaforta i Konstantina Kilimnika, za kojeg odbor navodi da je ruski obaveštajni agent.
Protiv obojice su podignute optužnice u okviru istrage specijalnog tužioca Roberta Malera, ali ni jedan nije optužen da je povezan sa hakovanjem.
Bivši specijalni tužilac Robert Maler zaključio je u izveštaju 2019. godine da se Rusija mešala u izbore hakovanjem i tajnim kampanjama na društvenim mrežama i da je Trampova kampanja prihvatila tu pomoć i očekivala da će imati koristi od nje.
Tramp, koji je tokom svog mandata više puta uveravao javnost da potpuno veruje obaveštajnim službama, izjavio je 2018. godine da su optužbe na račun ruskog mešanja u predsedničkem izbore „velika prevara“.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Helsinkiju, Tramp je rekao da ne vidi zašto bi se Rusija mešala u izbore, ali je po povratku u Ameriku objasnio da je mislio suprotno. Takođe je Tramp tokom svog mandata otvoreno simpatisao Putina i javno mu se divio.
Čuvao poverljiva dokumenta u kući
Agenti FBI zaplenili su u avgustu prošle godine zapise sa oznakom „strogo poverljivo“ tokom pretresa imanja Mar-a-Lago u vlasništvu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. Kako se navodi, agenti su takođe zaplenili fascikle sa fotografijama i rukom pisanim beleškama, kao i dokumenta koja su sadržala informacije o presedniku Francuske.
Američka vlada je pronašla, kako se kasnije navodilo, više od 300 dokumenata s oznakama tajnosti na Trampovom imanju, uključujući materijal CIA, Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) i FBI-a.
Nalog za pretres i srodni materijali koje je otkrio sudija na Floridi, pokazali su da su agenti odneli značajan broj predmeta tokom racije, što je izazvalo političku oluju u već podeljenoj zemlji. Nalog je ovlastio FBI da pretrese kancelariju 45, što se odnosi na privatnu kancelariju 45. predsednika SAD u njegovoj rezidenciji u Mar-a-Lagu, kao i skladišta.
Naloženo im je da zaplene dokumente koji su „ileganom posedu“ što predstavlja krćenje tri krivična zakona, ukljujući i jedan koji potpada pod Zakon o špijunaži, koji nezakonito pribavljanje ili zadržavanje informacija o nacionalnoj bezbednosti čini krivinim delom.
Među zaplenjenim zapisima su bili i dokumenti sa oznakama „Strogo poverljivo“, „Tajno“ i „Poverljivo“. Neki su nosili oznaku SCI – osetljive informacije – što znači da su bili namenjeni za pregled samo u sigurnim državnim objektima.
Optužbe za seksualno uznemiravanje
Žene koje su 2016. godine optužile tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa za nedolično seksualno ponašanje, svoje optužbe ponovile su i krajem 2017. godine i poručile da bi Kongres trebalo da istraži njihove navode.
Navodi se da je Rejčel Kruks, jedna od tri žene koja je optužila Trampa da ju je prisilno poljubio dok je radila na recepciji u sedištu njegove kampanje u Njujorku, rekla je da bi članovi Kongresa trebalo „po strani da ostave političku pripadnost i istraže Trampovu istoriju nedoličnog seksualnog ponašanja“.
Kruksova je govorila na konferenciji za novinare uz Samantu Holvej, koja tvrdi da je Tramp nepozvan ušao u garderobu za vreme izbora za mis SAD 2012. i Džesiku Lids koja je optužila Trampa da ju je neprimereno dodirivao i ljubio dok je sedela pored njega u avionu, krajem 70-tih godina prošlog veka.
Bela kuća je u tada ponovo ocenila da je reč o „lažnim tvrdnjama“.
Tokom predsedničke kampanje 2020. godine, ove optužbe su ponovo postale aktuelne. Čak 26 incidenata „neželjenog seksualnog kontakta“ i 43 slučaja neprimerenog ponašanja detaljno su opisani u knjizi „Sve predsednikove žene: Donald Tramp i stvaranje predatora“, koja je nastala kao rezultat preko 100 intervjua sa ženama koje su ga optužile.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Džil Hart, Trampova bivša poslovna partnerka je rekla je da ju je on nasilno poljubio u usne, pipao joj grudi i hvatao je za genitalije u onome što je 1997. godine opisala kao „pokušaj silovanja“. Lisa Bojn je još jedna manekenka koja je optužila je Trampa za neprikladno ponašanje. Ona je rekla da je insistirao da ženski modeli 1996. godine hodaju po stolu u njujorškom restoranu, a zatim je glasno i vulgarno komentarisao njihov izgled.
Templ Tagart je bivša misica iz Jute koja je izjavila da ju je Tramp u dva navrata nasilno poljubio u usta. Prvi incident bio je kad su se tek upoznali. Incidenti su se dogodili na takmičenju za Mis SAD 1997. godine i u Kuli Tramp.
Tramp, koji je objavio da želi da se ponovo kandiduje za predsednika Amerike, prethodno je tvrdio da su svi slučajevi protiv njega kompanije deo politički motivisanog „lova na veštice“ koji vode demokrate.
BONUS VIDEO: Tramp je prvi američki predsednik koji se našao pred krivičnim sudom, ali jedan je i osuđen