Pitanje moguće zabrane prava na abortus u SAD podelilo je zemlju i izazvalo je proteste. Još od kako je slučaj "Ro protiv Vejda" legalizovao abortus 1973. godine, mnoge žene su se neumorno borile da ga ponište, verujući da život nerođenog deteta počinje začećem. Drugi su verovali da će najviši američki sud podržati presudu koja omogućava ženi pravi na izbor.
BBC donosi anketu sa šest žena o tome kako se osećaju povodom nacrta Vrhovnog suda koje je dospelo u javnost, a koje nagoveštava da bi pravo na abortus uskoro moglo da bude ukinuto, odnosno da bi svaka od 50 saveznih država SAD mogla sama za sebe da odluči kako će postaviti po ovom pitanju.
„Moja prva rakcija na dokument koji je procirio bila je šok da Vrhovni sud poništava presudu „Ro protiv Vejda“. Kao konzervativac koj se zalaže „za život“, navikla sam da gledam kako se američki politički spektar neprestano udaljava od mojih vrednosti, tako da sam bila oprezno optimistična u pogledu ovog napretka.
Međutim, odmah sam razmotrila verovatnoće da će Kongres poništiti ovu odluku gurajući zakone ili države da reaguju donošenjem ektremnih zakona koji podržavaju stvari kao što su abortusi u kasnim terminima.
Ako „Ro protiv Vejda“ bude zvanično poništen imaću dve reakcije. Prvo, bila bih zadovoljna i zahvalna da Vrhovni sud donese odluku koja podržava zakon i štiti svetost života. Drugo, laknulo bi mi što curenje ovog dokumenta nije uspešno izazvalo pritisak na sud da promeni odluku. To je direktan napad na kredibilitet i nepristrasnost Vrhovnog suda. Zabrinuta sam da što vidim da je proces suda infiltriran lažnim političkim agendama“.
„Ja lično ne verujem u abortus, ali mislim da ljudi treba da imaju pravo da biraju. Žene bi trebalo da imaju autonomiju nad sopstvenim telima, a ja sam mislila da je zakon o abortusu potisnut u prošlost. Ljudi koji žele da zakonski regulišu abortus kažu da su „za život“. Ali oni govore samo o životu bebe pre nego što se ona rodi, a ne o životu bebe posle rođenja. Isti ljudi koji žele da regulišu abortus žele da povuku sredstva za škole. Ovde u Misuriju naše škole propadaju. Ako želite da budete za život, onda morate da gledate na život nakon rođenja deteta“.
„Čak i ako zvanično dođe do odluke da se „Ro protiv Vejda“ poništi, i dalje će biti žena sa neplaraniranim trudnoćama. Bez obzira na to da li je abortus legalan ili ne, biće mnogo drugih žena koje će ako znaju da su im pomoć i podrška na raspolaganju, rado izabrati život. Moja misija u koaliciji „San Antonio za život“ oduvek je bila da razgovaram sa ljudima sa neočekivanim trudnoćama.
Naš posao je da obezbedimo da ih možemo usmeriti i pomoći im dajući resurse koji su im potrebni. Naš posao se ne menja bilo da je abortus legalan ili ne. Uvek ćemo biti ovde, bilo da se radi o životu koji traje šest nedelja ili o životu koji traje 13 nedelja ili kod života pri začeću. Naš posao je zaštitimo sve nevine ljudske živote“.
„Odrastajući u katoličkoj porodici, mislila sam da je abortus pogrešan i da je to ubistvo. Ali kao odrasla osoba, podržavam pravo žene da ga ima 100 odsto. Abortus je zdrava zaštita. To je lična odluka žene o sopstvenom telu. Ovo što se sada dešava pokazuje da su svaki predsednički izbori najvažniji u životu čoveka zbog nominacija za Vrhovni sud. Kada je predsednik Donald Tramp izabran, mogao je da dobije svoje tri nominacije na sudu. Dakle, to je posledica izbora. A ovaj ishod mi je zastrašujući“.
„Poništenje „Ro protiv Vejda“ biće odličan korak za pokret za život i odbranu prava nerođenih širom sveta. Ali to je samo korak – nije kraj. Verujem da bi naš krajnji cilj trebalo da bude da učinimo abortus nezamislivim u ovoj zemlji kako bismo bili sigurni da svaka žena ima resurse koji su joj potrebni da odgaja svoje dete.
Izuzetno sam srećna zbog mogućnosti da „Ro protiv Vejda“ bude poništen. Mislim da je to užasan slučaj i da je pogrešno presuđen. Mislim da je ispravno da sud to poništi. Međutim, bila sam uznemirena kada smo to svi saznali, u vidu procurelog mišljenja. Zabrinuta sam za integritet Vrhovnog suda u svetlu toga“.
„Mislim da su crnkinje godinama upozoravale da bi ovo moglo da se dogodi. Ljudi su mislili da je ovo pitanje rešeno, ali pretnje su počele ukidanjem glasačkih prava pre više od jedne decenije. Ono što ovo predstavlja nije samo napad na abortus, već je napad na demokratiju.
Žene čine 50 odsto zemlje ali to se ne odražva ni u Kongresu, ni u Senatu, ni u Vrhovnom sudu. Ja sam profesor ustavnog prava. U nacrtu mišljenja, sudija Alito istoriju abortusa naziva irelevantnom. Ali ta istorija je važna za domorodačke žene. Ta istorija je važna za crnke koje su se borile za kontrolu nad svojim telima i za žene koje su se borile za pravo glasa. Mislim da gledamo u lice nacije koja nije shvatila ravnopravnost polova“.
BONUS VIDEO: Inicijativa za zabranu abortusa – ko pokušava da upravlja ženskim telom?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News