0
Sin pokojnog filipinskog diktatora Ferdinanda Markosa, zbačenog sa vlasti 1986. godine prodemokratskim ustankom, ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima, pokazuju nezvanični rezultati glasanja.
Ferdinand Markos Junior dobio je više od 30,8 miliona glasova na jučerašnjim izborima, pokazuju rezultati na osnovu više od 97 odsto prebrojanih glasova.
Drugo mesto je zauzela potpredsednica Filipina Leni Robredo, borkinja za ljudska prava, sa 14,7 miliona glasova, dok je čuveni bokser Mani Pakjao treći, sa podrškom 3,5 miliona birača.
U trci za potpredsednika Filipina ubedljivo vodi Markosova politička partnerka Sara Duterte, ćerka odlazećeg predsednika Rodriga Dutertea. Markos Junior i Sara Duterte, potomci dva autoritarna lidera čije pobede brinu aktiviste za ljudska prava, osvojili su brojne glasove u političkim uporištima njihovih porodica, na severu i jugu zemlje.
Desetine demonstranata, protivnika Markosa, okupile su se pred zgradom izborne komisije, okrivljujući je za kvar mašina za brojanje glasova i druge probleme koji su sprečili građane da glasaju. Izborni zvaničnici tvrde da je uticaj neispravnih mašina na rezultat bio minimalan. Aktivisti, čiji je položaj bio težak za vreme diktature Markosa seniora, navode da ih je razbesnela pobeda njegovog sina i da je neće prihvatiti.
Pobednik izbora, koji 30. juna treba da započne šestogodišnji mandat, preuzeće upravljanje zemljom teško pogođenom dvogodišnjom pandemijom koronavirusa i njenim posledicama, ali i siromaštvom, nejednakošću, muslimanskim i komunističkim pobunama i dubokim političkim podelama. Sledeći predsednik će se verovatno suočiti i sa zahtevima da krivično goni Dutertea za hiljade ubistava počinjenih u okviru njegove kampanje protiv narkotika, koje već istražuje Međunarodni krivični sud.
Međunarodne organizacije Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč pozvali su Markosa Juniora da poboljša stanje ljudskih prava na Filipinima ako postane šef države.
Markos Junior, 64-godišnji bivši pokrajinski guverner, član donjeg doma parlamenta i senator, brani nasleđe svog oca i uporno odbija da prizna i da se izvini za masovna kršenja ljudskih prava i nelegalno bogaćenje elite u njegovo vreme. Pošto je 1986. godine zbačen sa vlasti uglavnom mirnim ustankom, Markos senior je umro 1989. godine u egzilu, na Havajima. Nije priznao krivicu ni za jedno krivično delo, uključujući optužbe da su on, članovi njegove porodice i prijatelji stekli između pet i deset milijardi dolara dok je bio na vlasti.
Sud na Havajima ga je kasnije proglasio odgovornim za kršenja ljudskih prava i naložio da dve milijarde dolara njegove imovine budu uplaćene kao nadoknada za više od 9.000 Filipinaca koji su ga tužili za mučenje, zatvaranje, nezakonita ubistva i nestanke.
Ubedljiva pobeda njegovog sina na predsedničkim izborima povećava zabrinutost zbog moguće dalje erozije demokratije u regionu Jugoistočne Azije i mogla bi da zakomplikuje američke napore da umanje rastući kineski uticaj i moć na Pacifiku.
Bonus video: Izbori u Francuskoj: Najveća apstinencija još od 2002.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: