0
Prvo je bio sukob sa Grčkom oko imena, sada sa Bugarskom oko jezika i istorije, tek bivša jugoslovenska republika Makedonija, sada poznata kao Severna Makedonija, nikako da se reši starih neprijateljstava i "dokopa zelene grane" u vidu pristupa Evropskoj uniji.
Bugarska je ranije ove nedelje blokirala razgovore o pristupanju Severne Makedonije EU zbog otvorenih pitanja u vezi sa istorijom i jezikom.
Pročitajte još:
Bugari smatraju da u međunarodnoj upotrebi ne može biti naziv makedonski jezik, već samo „zvanični jezik Republike Severne Makedonije“. Druga opcija je da se naziv makedonski jezik koristi sa zvezdicom i objašnjenjem u fusnoti „u skladu sa ustavom Republike Severne Makedonije“.
Takođe se čuju i zahtevi da se u Severnoj Makedoniji prestane sa slavljenjem Goce Delčeva, koji se smatra isključivo bugarskom istorijskom ličnošću, i 11. oktobra kao Dana ustanka u Drugom svetskom ratu.
U dokumentu koji je Bugarska dostavila zemljama članicama u Briselu, u koji je RTS imao uvid, tvrdi se da je makedonski nacionalni identitet plod etničkog „inženjeringa“ bivše Jugoslavije, a da su makedonski jezik veštački proglasile komunističke vlasti 1944. godine.
„Iako se posle Prvog svetskog rata slovensko stanovništvo na geografskom prostoru Makedonije izjašnjavalo kao bugarsko, Beograd je između dva svetska rata pokušao da iskoreni bugarski identitet nametanjem novog ‘južnosrpskog’ identiteta. Kako ovaj pokušaj nije uspeo, nakon Drugog svetskog rata jugoslovenski komunistički vođa Josip Broz Tito pribegao je stvaranju još jednog novog identiteta, ovaj put ‘makedonskog’, u tadašnjoj Socijalističkoj Republici Makedoniji“, navodi se u dokumentu koji evropskim diplomatama treba da objasni istorijsku pozadinu bugarskog stava.
Bugarski dokument izazvao je protest grupe od dvadesetak istoričara iz regiona koji su zatražili od istoričara i političara da ne potpiruju nacionalističke konflikte.
„Sukobi oko istorije i istorijskih simbola ponovo su važna politička tema u Jugoistočnoj Evropi. Poslednjih meseci vlada Bugarske preti blokadom početka pregovora Brisela i Skoplja, tražeći od Severne Makedonije da prihvati ‘istorijsku istinu’ da makedonski identitet i jezik imaju bugarske korene, i da su makedonsku naciju stvorili Tito i Kominterna. Osuđujemo ovaj slučaj istorijskog revizionizma i zloupotrebu istorije u političke svrhe“, navodi se u pismu.
„Nametanje ‘istorijskih istina’ je neprihvatljivo i opasno. Stvaranje makedonske nacije se ne razlikuje od načina na koje su nastale sve druge nacije, a pravo na samoopredeljenje je osnovno ljudsko pravo“, istakli su istoričari.
„Da sam smislio način kako da se izvučemo iz ovog ćorsokaka, sasvim sigurno bih dobio Nobelovu nagradu“, rekao je BIRN-u bivši ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Denko Maleski posle blokiranja početka pristupnih pregovora.
Veto Bugarske preti da ponovo ugrozi odnose Sofije i Skoplja, suseda koji su 1999. godine napravili veliki korak ka otopljavanju odnosa potpisivanjem Deklaracije o dobrosusedskim odnosima.
Maleski kaže da ako se ne pronađe rešenje ovog sukoba do kraja godine, Makedonija rizikuje da „zaglavi“ u višedecenijski sukob sa Bugarskom koji bi mogao da bude još gori od sukoba sa Grčkom oko imena, zbog kog je zemlja godinama čekala na pragu NATO i EU, pre nego što su dve strane postigle istorijski sporazum 2018. godine.
Ratovi u bivšoj Jugoslaviji i sukob oko imena pokazali su koliko je generalno teško rešavati sukobe na Balkanu ako se gorućim pitanjima odmah ne pozabave.
„Nema nikakvog razloga za optimizam, kada je reč o najnovijem sukobu sa Bugarskom. Naprotiv. Pitanje identiteta je toliko osetljivo i podložno političkoj manipulaciji obe strane da će nam, ako se zaglavomo u njemu, trebati mnogo da izađemo“, rekao je Maleski i upozorio da postoji rizik „višedecenijskog sukoba koji će biti gori od onog sa Grčkom“ ako se sledećeg meseca uz pomoć Nemačke ne nađe rešenje.
Our Macedonian language, our self-determination, cannot be an obstacle to starting accession talks with a Union that “respects its rich cultural and linguistic diversity” (Lisbon Treaty) or to good-neighbourly relations based on mutual respect and frankly, decency.
— Nikola Dimitrov (@Dimitrov_Nikola) November 17, 2020
Maleski je skeptičan da će istorijske nesuglasice moći da se reše u narednih mesec dana i kaže da bi najbolje rešenje bilo paralelno pronalaženje rešenja spora sa Bugarskom i vođenje pristupnih pregovora sa EU.
Tu je, međutim, problem što je bugarski predsednik Rumen Radev predložio da se rešenje nađe tako što bi u okviru pregovora o članstvu postojalo novo poglavlje posvećeno isključivo makedonsko-bugarskim odnosima. Maleski kaže da Makedonci nisu preterano oduševljeni tom paralelom sa Kosovom i Srbijom i uslovljavanjem pristupa EU.
Sada je na Makedoniji da odluči da li će pristati na bugarski veto i prvo rešiti problem sa Sofijom, pa onda pregovarati sa EU ili će pregovarati sa EU sa bugarskim vetom iznad glave.
Drugi ministar spoljnih poslova Ljubomir Frckoski, pak, kaže da je bugarski veto bio za očekivati jer Sofija nije bila pod velikim pritiskom da odustane od njega, te da bi Makedonija sada morala da akcenat stavi na „apsurdne uslove koje je Bugarska postavila“ i na taj način se izvuče iz problema.
Bugarski premijer Bojko Borisov je rekao da je Bugarska spremna da nastavi razgovore sa Severnom Makedonijom o rešavanju spornih pitanja, nakon što je u EU sprečila usvajanje pregovračkog okvira za Skoplje.
“Da, spremni smo da produžimo razgovore. Naša pozicija nije pozicija tvrdoglavosti ili pozicija da zaustavimo naše prijtelje”, rekao je Borisov, ističući da je potrebno da susedna zemlja ispuni obaveze iz Dogovora o dobrosusedstvu i prijateljstvu.
Borisov je podsetio da je Bugarska podržala prijem Severne Makdonije u NATO i istakao da ona najviše želi da njeni susedi iz Severne Makdonije i prijatelji s celog Zapadnog Balkana uđu u EU.
Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da je bugarski veto za početak pristupnih pregovora Severne Makedonije i EU “najveći poraz za EU i velika nepravda” ali i da se razgovori Skoplja i Sofije nastavljaju.
Pročitajte i:
Bivši makedonski šef diplomatije Nikola Poposki smatra da bi Sofija i Skoplje trebalo da se okrenu Francuskoj i Nemačkoj i u njihovom modelu pomirenja nađu rešenje svog problema.
„Da bismo rešili haos u kome smo se našli, moramo da se okrenemo Nemačkoj i Francuskoj i primenimo njihov model jasnog stavljanja do znanja da okupacija susedne zemlje nije isto što i oslobađanje“, rekao je Poposki aludirajući na žalbu Bugarske što ih Severna Makedonija predstavlja kao okupatore u Drugom svetskom ratu.
Bugarska je bila članica Sila osovine i u vreme Drugog svetskog rata vladala teritorijom današnje Makedonije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
