0
Kanada doživljava klimatski kolaps kakav ne pamti cela generacija. Ono što naučnici kažu o aktuelnom toplotnom talasu koji je praktično spalio čitav jedan grad nikoga ne može da ostavi ravnodušnim.
Kanadski gradić Liton postao je svetski poznat po rekordnim ovogodišnjim temperaturama, ali i po žrtvama toplotnog udara koji je tokom nedelje ubio stotine ljudi i izazvao više od 240 požara širom Britanske Kolumbije, od kojih je većina još uvek aktivna.
Temperature u Litonu dosegle su neverovatnih 49.6 stepeni Celzijusa, što je dramatično više od uobičajenih temperatura od oko 25 stupnjeva. Protekle nedelje posebno tople su bile noći, a dodatan problem je što se radi o regiji čiji stanovnici uglavnom nemaju klima uređaje, piše CNN.
Nakon što su se požari proširili, a Liton je prekriven dimom i pepelom, stotine stanovnika pobegle su iz gradića.
Naučnici decenijama upozoravaju da će klimatske promene pruzrokovati sve jače i sve intenzivnije toplotne udare. Kako piše CNN, to sada vrlo jasno vidimo na primeru Kanade, ali i u drugim delovima severne hemisfere koji postaju sve teži za život. Tako su se na američkom severozapadu otopili putevi a deo stanovnika Njujorka zamoljen je da ne koristi uređaje koji zahtevaju veliku količinu električne energije, poput mašina za veš i sušilca, jer je sistem preopterećen upotrebom klima uređaja.
Ništa bolje nije ni u Rusiji, Moskva je 23. juna beležila apsolutni rekord, temperaturu od čak 34.8 stepeni. To je pruzrokovalo velike probleme farmerima koji pokušavaju da spasu svoje useve od katastrofalne žege i suše.
U Indiji su vrućinama pogođene desetine miliona ljudi, naročito na severozapadu zemlje. Indijski meteorolozi su u sredu Nju Delhi i njegovo okruženje proglasili područjem ekstremnih vremenskih uslova, jer se temperature danima ne spuštaju već su za čak sedam stepeni više od proseka proteklih sedamdeset godina.
Stanje je teško i u Iraku, gde su vlasti proglasile neradni dan zbog ekstremnih vrućina. Temperature su se u četvrtak tamo kretale oko čak pedeset stepeni, što je uzrokovalo kolaps sistema snabdevanja električnom energijom.
Stručnjaci kažu da je teško dokučiti tačnu vezu između svih tih događaja, ali je malo verojatno da se radi o slučajnosti, naročito jer se ekstremne vrućine događaju na području severne hemisfere.
„Fenomeni koje vidimo u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama povezanu su s pojasom snažnih toplih vetrova koji se nalaze na oko devet hiljada metara visine“, kaže izvršna direktorka britanskog Kraljevskog meteorološkog društva Liz Bentli.
Dodaje da je pojava izazvala takozvanu „Omega blokadu“, što je dovelo do situacije u kojoj nema adekvatnog strujanja vazduha.
Naučnici nisu optimistični i veruju da će se ovakvi ekstremni vremenski događaji pojavljivati još najmanje do 2100. godine, piše CNN.
