0
Svađe i lični sukobi umalo su koštali šefa Vagnerove grupe Jevgenija Prigožina mesta u najužem krugu poverenja Vladimira Putina. Priču o Prigožinu i ulozi grupe Vagner u invaziji na Ukrajinu temeljno je istražila Meduza, rusko-engleski nezavisni medij sa sedištem u Letoniji.
Rusko Ministarstvo odbrane je tokom rata u Ukrajini postepeno brisalo granice između plaćenika i vojske, piše Meduza.
Tako su na početku rata oružane snage komandovale regrutnom mrežom koju je izgradila Vagner grupa i potpuno isključile Grupu u prvoj fazi invazije na Ukrajinu. Ali ruska vojska je imala tako loše rezultate na bojnom polju da je Moskva morala da angažuje Vagnerove plaćenike. Ovakvim sledom događaja, Prigožin se ponovo vratio pod okrilje ruskog predsednika.
Ruski vojni lideri su 2010. navodno došli na ideju da stvore grupu plaćenika koja bi bila pod njihovom kontrolom. Da upravljaju operacijom, angažovali su ugostiteljskog oligarha i putinobskog kuvara Jevgenija Prigožina. Za ovu potrebu trebalo je da iskoristi novac koji je zaradio unosnim ugovorima koje je dobijao kao glavni snabdevač hranom za oružane snage. Štab nove privatne grupe, zvane Vagner, bio je u Krasnodaru, u blizini 10. brigade Glavne obaveštajne uprave.
Pročitajte još:
Vagner grupa je u potpunosti zavisila od vojne infrastrukture i opreme, ali je u isto vreme uspostavila nezavisnu mrežu regrutera, rekli su za Meduzu izvori bliski kompaniji.
Uoči invazije na Ukrajinu, kao deo šireg napora da se direktnije i efikasnije upravlja grupama plaćenika, Ministarstvo odbrane preuzelo je kontrolu nad internet mrežom koju je Vagner koristio za regrutovanje.
„U suštini, rekli su da im je brend potreban jer je poznat, ali regrutovaćemo se, koristeći vaše ime i ugled“, rekao je Meduzi osoba bliska menadžmentu kompanije i dodala da je vojska narušila Vagnerovu reputaciju time što je snižavanje standarda.
Ali čak i na ovaj način, regrutovani plaćenici Vagnerove grupe nisu stigli do linija fronta u Ukrajini do kraja marta 2022. Nekoliko meseci ranije, dok se Rusija još samo pripremala za invaziju, politički uticaj Jevgenija Prigožina drastično je opadao. Nekoliko izvora je za Meduzu potvrdilo da je on samo na korak od pada u nemilost predsedničke administracije i ruskog Ministarstva odbrane.
Uoči 24. februara, Prigožin je „neuspešno pokušavao da dođe do svojih kontakata u administraciji Generalštaba, ali je uspeo tek nakon što je invazija počela“, rekao je izvršni direktor Belingketa Kristo Grozev. Drugi izvor je za Meduzu rekao da je Prigožin, pre početka rata u februaru, odbio da mobiliše svoje plaćenike da odu u Ukrajinu, osim ako ne dobije direktno naređenje predsednika Putina.
Prema dva izvora bliska Kremlju i još dvojici koji su povezani sa oligarhom, Prigožin ne voli Sergeja Kirijenka, Putinovog najvišeg čoveka za unutrašnju politiku, jer podržava guvernera Sankt Peterburga Aleksandru Beglovu. Svađa između Prigožina i Beglova postala je javna polemika prošle zime kada je oligarh kritikovao regionalnu vladu Sankt Peterburga što nije uklonila sneg i smeće.
Kontroverza je takođe uključivala diskusije oko unosnih vladinih ugovora za renoviranje istorijske stabilne zgrade na Trgu Sankt Peterburga, a Prigožin je ozbiljno zamerio način na koji se ophodilo prema njegovim omiljenim lokalnim političarima.
Uprkos ratu u Ukrajini, oligarh nije prestao da napada Beglova. Prigožin 5. jula naziva Beglova „tiraninom-gubernatorom“ koji „ne želi ništa da radi“. Ovih dana glavna Prigožinova žalba odnosi se na državne ugovore za razvoj turističke zone u Finskom zalivu. Prošle godine, kompanija povezana sa Prigožinom potpisala je ugovor sa vlastima Sankt Peterburga za završetak projekta, ali su zvaničnici na kraju angažovali kompaniju povezanu sa Gaspromom, odbacivši Prigožinove planove da izgradi proizvodne pogone unutar turističke zone.
Jevgenij Prigožin se takođe posvađao sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, optužujući ga da koristi neefikasne, „zastarele metode“ u Siriji. Šojgu je navodno bio nezadovoljan Prigožinovim ugostiteljskim uslugama, što je očigledno razlog zašto je oligarh poslednjih godina izgubio mnoge ugovore sa vojskom.
Prigožin je takođe razbesneo rusku vojnu komandu u februaru 2018. kada je grupa Vagner napala fabriku za preradu gasa u Deir ez Zoru u Siriji, što je izazvalo žestok odgovor SAD koji je ubio desetine ruskih plaćenika. Reporteri Bella su kasnije saznali da je Vagner grupa delovala bez prethodnog obaveštavanja Ministarstva odbrane, ispunjavajući privatni dogovor sa Assadovim režimom koji je kompaniji dao pravo na četvrtinu svih prihoda od nafte i gasa proizvedenih u toj oblasti.
U prvim nedeljama invazije, većina ruskih plaćenika koji su se borili u Ukrajini bili su članovi privatne vojne kompanije pod nazivom Redoubt. Stotine boraca iz ove grupe raspoređeno je u različite jedinice pod nazivom „Huligani“, „Vukovi“ i „Sekire“, potvrdilo je Meduzi pet izvora.
Čim su jedinice formirane, odmah su poslate u Ukrajinu. Da bi popunio položaje u jedinicama, Redut je regrutovao bivše vojnike i oficire koji su godinama bili na crnoj listi iz različitih razloga — ili odbijeni u prošlim intervjuima ili nečasno otpušteni iz ruske vojske.
Jedan od tih regruta bio je Ivan Mihejev, osramoćeni bivši vođa eskadrile koji je dobio drugu šansu kao komandant Reduta. U prvim danima invazije, grupa Mihejeva je preko Belorusije prešla u Ukrajinu i uputila se ka Kijevu. Međutim, gotovo odmah, plaćenike su greškom ubili ruski drugovi. Mihejev je ranjen i vraćen u Rusiju, gde je preminuo na operacionom stolu „od krvnog ugruška“. Savez dobrovoljaca Donbasa i nekoliko prijatelja podelili su čitulje na društvenim mrežama. Sahranjen je 28. marta.
Redut, koji i dalje ima veliki broj boraca u Ukrajini, pod punom je kontrolom ruskog Ministarstva odbrane, prema četiri izvora, uključujući jednog od bivših komandanata Reduta.
Kada su veliki gubici na bojnom polju onesposobili Redut, rusko Ministarstvo odbrane pozvalo je preostale borce da potpišu kratkoročne ugovore, a sve je to navodno organizovao zamenik ruskog ministra odbrane Jevkurov.
Ali regrutovanje Redutovih ljudi u vojsku nije mnogo pomoglo.
Iako su mnogi borci dobrovoljno potpisali ugovore, rad direktno za Ministarstvo odbrane nije doneo veću efikasnost. Nekoliko regrutovanih plaćenika požalilo se Meduzi da im ministarstvo nije isplatilo plate i bonuse kako je obećano.
„Želim ono što mi duguju. Sad sam ja samo siromah bez ikakvih prava! Moram samo da verujem u sebe i svoj AK-47“, rekao je jedan ratnik Meduzi.
Plaćenik veteran Reduta, Meduzi je priznao da je šokiran lošim stanjem regularnih ruskih trupa i velikim gubicima koje su pretrpele.
„Žao mi je ovih 18-godišnjaka koji su potpisali ugovor verujući u državu i svoje komandante, da bi ubrzo saznali da je komandant još jedan idiot sa zvezdama na ramenima. Šalju ljude u smrt za ništa. Kao rod vojske, Vazdušno-desantne snage više ne postoje. U preduzećima je ostalo samo desetak ljudi, a trebalo bi da ih bude bar deset puta više“, objasnio je izvor.
Plaćenici Reduta su 11. maja takođe bili svedoci kako je ukrajinska artiljerija desetkovala taktičku grupu ruske 35. gardijske motorizovane brigade dok je pokušavala da pređe reku Severski Donec u regionu Luganska. Izveštaji o tome šta se odigralo svedoče o apsolutnom haosu: redovi borbenih vozila pešadije u plamenu, njihovi operateri živi gore… Tenkovi napušteni na oštećenom mostu, vojnici beže u vodu. Taj fijasko na reci koštao je Rusiju mogućnosti da opkoli skoro 15.000 ukrajinskih vojnika u Lisičansku i Severodonjecku.
Redutske jedinice u Ukrajini takođe su pretrpele velike gubitke. Jedan plaćenik iz kompanije ispričao je Meduzi kako je njegova grupa na početku rata bez mnogo problema uspela da zauzme i zadrži grad u blizini Kijeva, ali je naišla na žestok otpor u regionu Donjecka kada su pokušali da preseku ukrajinske linije snabdevanja.
„Gubici koje smo pretrpeli su suludi. Da je istina ono što prikazuju na televiziji, mi bismo već okupirali Poljsku“, rekao je.
Plaćenici koje je regrutovao Redoubt takođe su se pridružili drugim plaćeničkim odredima raspoređenim u Ukrajini. U regionu Donbasa trenutno deluju najmanje dva od ovih odreda, a za oba su zaduženi bivši komandanti Vagner grupe.
Sredinom aprila, predstavnik Dume Vitalij Milonov objavio je fotografiju sa Jevgenijem Prigožinom. Obučeni u kamuflažu i nasmejani, dvojica muškaraca pozirali su ispred škole u Pervomajsku, u ukrajinskoj oblasti Lugansk. Samo nekoliko kilometara istočno, Prigožinovi plaćenici su se grčevito borili da zauzmu Popasnu.
U proleće je Ministarstvo odbrane naredilo Vagner grupi da premesti u Ukrajinu neke od svojih „jezgrovitih timova“ koji su u to vreme delovali u Africi, Siriji i Libiji.
Danas ruska vojska koristi Vagnerove lovce kao svoju glavnu udarnu snagu u Ukrajini, „iznajmljujući“ plaćenike za upravljanje vojnim jedinicama. Ali Vagner grupa takođe ima problema u Ukrajini. Vođa jednog od Vagnerovih odreda naredio je svojim ljudima da krenu u borbu bez artiljerije i vazdušne zaštite.
BONUS VIDEO: Trenutak eksplozije u Vinici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
