Bivša sekretarica koja je radila za komandanta nacističkog koncentracionog logora osuđena je za saučesništvo u ubistvima više od 10.500 ljudi.
Irmgard Furhner (97) primljena je kao tinejdžerka za stenografkinju u logoru Štuthof i tamo je radila od 1943. do 1945. godine.
Furhner, prva žena kojoj je suđeno za nacističke zločine u posednjih nekoliko decenija, dobila je dvogodišnju uslovnu zatvorsku kaznu. Iako je bila civilna radnica, sudija se složio da je bila potpuno svesna šta se dešavalo u logoru.
Smatra se da je oko 65.000 ljudi umrlo u užasnim uslovima u Štuthofu, uključujući jevrejske zatvorenike, nejevrejske Poljake i zarobljene sovjetske vojnike.
Furhner je proglašena krivom za pomaganje i podržavanje ubistva 10.505 ljudi i saučesništvo u pokušaju ubistva još pet osoba. Kako je tada imala samo 18 ili 19 godina, suđeno joj je na posebnom sudu za maloletnike.
U Šuthofu, koji se nalazi u blizini današnjeg poljskog grada Gdanjska, korišćene su razne metode za ubijanje zatvorenika i hiljade je umrlo u tamošnjim gasnim komorama od juna 1944.
Sud u severnoj Nemačkoj saslušao je preživele iz logora, od kojih su neki umrli tokom suđenja. Kada je suđenje počelo u septembru 2021. godine, Irmgard Furhner je pobegla iz doma za stare i policija ju je na kraju pronašla na ulici u Hamburgu.
Furherovoj je trebalo 40 dana da prekine ćutanje na suđenju, kada je sudu rekla: „Žao mi je zbog svega što se dogodilo. Žao mi je što sam tada bila u Štuthofu – to je sve što mogu da kažem“.
Njeni branioci su tvrdili da bi ona trebala da bude oslobođena zbog sumnji u ono što zna, jer je bila jedna od nekoliko daktilografkinja.
Nakon rata, Furhner se udala za vođu SS odreda po imenu Hajnc Furhstam kojeg je verovatno upoznala u logoru. Nastavila je da radi kao administrativni radnik u malom gradu na severu Nemačke. Njen muž je umro 1972.
Istoričar Stefan Hurdler odigrao je ključnu ulogu u suđenju, prateći dvojicu sudija u obilasku logora. Iz posete je postalo jasno da je Furhner mogla da vidi neke od najgorih uslova u logoru iz komandne kancelarije.
Istoričar je na suđenju rekao da je u27 transporta sa 48.000 ljudi stiglo u Štuthof između juna i oktobra 1944. godine, nakon što su nacisti odlučili da prošire logor i ubrzaju masovna ubistva upotrebom gasa ciklon B.
Predsedavajući sudija Dominik Gros rekao je da je „van pameti“ da Furhner nije primetila dim i smrad masovnog ubijanja: „Optužena je mogla da odustane u bilo kojem trenutku.“
Preživeli logoraš Josef Salomonović, koji je otputovao na sud da svedoči na suđenju, imao je samo šest godina kada je njegov otac ubijen smrtonosnom injekcijom u Štuthofu u septembru 1944.
„Ona je indirektno kriva“, rekao je on novinarima na sudu prošlog decembra, „čak i ako je samo sedela u kancelariji i stavila svoj pečat na umrlicu mog oca.“
Drugi preživeli iz Štuthofa, Manfred Goldberg, rekao je da je njegovo jedino razočaranje bila priroda kazne.
„Prirodno je bilo zaključiti da 97-godišnjak neće biti primoran da služi kaznu u zatvoru – tako da bi to mogla biti samo simbolična kazna“, rekao je on za BBC.
Inače, ovo suđenje moglo bi biti poslednje koje će se održati u Nemačkoj za zločine iz nacističke ere, iako se nekoliko slučajeva još uvek istražuje.
Dva druga slučaja otišla su na sud posljednjih godina za nacističke zločine počinjene u Stutthofu.
***
BONUS VIDEO: Grad u kojem su ljudi stavljani „pod led“, danas je zaleđen