3
Šef zove posle radnog vremena. Ne odustaje uprkos ignorisanju poziva, poruka i ostalih načina uznemiravanja radnika. Pomenuti radnik više ne zna šta da učini i kako da se izbori za svoje zakonom garantovano slobodno vreme - upravo ovo je, nažalost, uobičajena pojava u mnogim zemljama, gradovima, zajednicama, profesijama, na bilo kom radnom mestu. Dobra vest za jedan deo radnika ovog sveta je što postoje zemlje koje su rešile da ovaj problem zakonski regulišu, pa tako postoje novčane kazne, čak i tužbe, za "najupornije šefove", a zapravo mobing majstore.
Poslednja u nizu od zemalja koja uvodi nove zakone jeste Australija.
Ova zemlja će uvesti zakone koji će radnicima dati pravo da ignorišu nerazumne pozive i poruke svojih šefova van radnog vremena, uz potencijalne novčane kazne za poslodavce koji krše pravilo.
„Pravo na isključenje“ deo je niza izmena zakona o industrijskim odnosima koje je predložila savezna vlada u okviru parlamentarnog zakona, za koji kaže da će zaštititi prava radnika i pomoći u uspostavljanju ravnoteže između posla i privatnog života.
Slični zakoni koji zaposlenima daju pravo da isključe svoje uređaje već su na snazi u Francuskoj, Španiji i drugim zemljama Evropske unije.
Većina senatora u Australiji je sada izjavila da podržava zakon, rekao je ministar za zapošljavanje Toni Berk iz vladajuće Laburističke partije levog centra.
Ova odredba takođe sprečava zaposlene da rade neplaćeni prekovremeni rad, kroz pravo na prekid veze sa nerazumnim kontaktom van radnog vremena, objasnio je Berk.
„Ono što mi jednostavno kažemo je, da neko ko nije plaćen 24 sata dnevno, ne treba da bude kažnjen ako nije na mreži i nije dostupan 24 sata dnevno“, rekao je premijer Entoni Albaneze novinarima ranije.
Predlog zakona uključuje i druge odredbe poput jasnijeg puta od privremenog do stalnog rada i minimalnih standarda za privremene radnike i vozače kamiona.
Neki političari, grupe poslodavaca i korporativni lideri upozorili su da je pravo na prekid pružanja usluga preteran i da bi ovo potkopalo kretanje ka fleksibilnom radu i uticalo na konkurentnost.
Levičarski nastrojeni Zeleni, koji podržavaju to pravilo i prvi su ga predložili prošle godine, rekli su da je to velika pobeda za stranku. Postignut je dogovor između laburista, manjih partija i nezavisnih partija da podrže ovaj zakon, naveo je lider Zelenih Adam Band na mreži „Iks“.
„Građani Australije rade u proseku šest nedelja neplaćenog prekovremenog rada svake godine. To je iznosilo više od 92 milijarde australskih dolara (60,13 milijardi dolara) neisplaćenih plata u privredi. To vreme je vaše, a ne vašeg šefa“, istakao je Band.
Ovo predstavlja globalnu renesansu za radnike, jer je zategnuto tržište rada primoralo članove menadžmenta da se prilagođavaju. Oni sada moraju da urade sve što je potrebno da privuku, regrutuju i zadrže zaposlene. Preduzeća u Evropi sada nude besplatnu školarinu za fakultet, kao i hibridne i fleksibilne stilove rada. Sada su takođe pažljivi prema mentalnom zdravlju i emocionalnom blagostanju radnika i rade na tome da spreče „burnout“.
Tokom pandemije virusa korona, ljudi su radili više nego ikada ranije. To je bio rezultat boravka u zatvorenom prostoru bez mnogo drugog posla, kao i pritiska da proizvedete više ili rizikujete da izgubite posao, posebno u prvih godinu i po dana izbijanja pandemije. Očekivalo se da se odgovori na pozive, SMS-ove, mejlove, „Slack“ poruke i zahteve za „Zoom“ poziv – bilo da je to uveče ili vikendom. Ovo je predstavljalo veliki teret za zaposlenog. Odgovaranje šefu u svako doba dana i noći može dovesti do ogromnog stresa, psihičkih i fizičkih problema za radnike.
U nastojanju da poboljša kvalitet života belgijskih radnika, ova evropska zemlja je objavila da hiljade federalnih državnih službenika više neće morati da odgovara na pozive ili mejlove svojih šefova van radnog vremena. Oko 65.000 državnih radnika steklo je „pravo na prekid veze“, u nadi da će ostvariti bolju ravnotežu između posla i privatnog života.
Prema novim pravilima, savezni državni službenici se ne mogu kontaktirati van utvrđenog radnog vremena. Postoji, međutim, shvatanje da ponekad „izuzetne i nepredviđene okolnosti zahtevaju radnju koja ne može da čeka do sledećeg radnog dana“. Pravilo takođe osigurava da zaposleni neće biti kažnjeni ili tretirani drugačije ako ne odgovaraju na korespondenciju van standardnog radnog vremena.
POGLEDAJTE JOŠ:
Petra De Sater, belgijska ministarka za javnu upravu, rekla je da stres i pregorevanje prestavljaju „pravu bolest današnjice“.
Slično Belgiji, Portugal je ranije usvojio Zakon o radu u kom se navodi da „poslodavci imaju obavezu da se uzdrže od kontakta sa radnicima tokom perioda odmora, osim u vanrednim situacijama“. Ova politika važi za ljude koji rade iz kancelarije, kao i za one koji rade od kuće. Ako menadžer prekrši ovu politiku, mogao bi da se suoči sa novčanom kaznom i krivičnim gonjenjem, jer se smatra „ozbiljnim prekršajem za poslodavce da narušavaju privatnost svojih zaposlenih“.
BONUS VIDEO Kineski menadžeri s indijskim radnicima u Linglongu (1)
