0
"Zabrinjavajući trendovi infekcije koronavirusom javljaju se u južnoj Evropi i na Balkanu", izjavio je danas Majk Rajan, šef programa Svetske zdravstvene organizacije za vanredne situacije.
On je za irski radio Njuztok rekao da je očigledno da su Severna i Južna Amerika najveća žarišta, ali da se bolest ubrzava i u Africi.
„Dok su zemlje zapadne Evrope bolest stavile virus pod kontrolu, imamo zabrinjavajuće trendove u južnoj Evropi i na Balkanu“, rekao je Rajan.
„Takođe, čak i u Evropi, iako je sigurno u zapadnoj Evropi bolest pod kontrolom, još uvek imamo zabrinjavajuće trendove u južnoj Evropi i na Balkanu. To od nas zahteva da ostanemo budni. Ono što moramo imati na globalnom i nacionalnom nivou je dosledno i jasno slanje poruka. Ne postoji ništa gore za narode ako vide da kod vlasti – na lokalnom, nacionalnom, globalnom nivou – postoji nedostatak kohezije, nedostaje koordinacije, ako postoji osećaj da postoji velika razlika u mišljenju šta da rade i kako to da učine što stvara nesigurnost, a nesigurnost vodi u strah“ naglasio je Rajan.
O izgledima za vakcinu rekao je: „To već dugo govorim: moramo naučiti da živimo s ovim virusom dok ne pronađemo rešenje koje će verovatno biti u vakcinaciji. Međutim ni vakcine nisu nužno savršeno efikasne. Možda će trebati vremena, čak i sa vakcinom, da se vratimo na ono što smatramo prethodnim ‘normalnim’. Znam da je to frustrirajuće za sve … ali mislim da se možemo vratiti onome što predstavlja veliki deo tog života, sve dok smo u stanju da upravljamo svojim rizicima i umanjimo rizik da budemo izloženi virusu onda mislim da možemo da naučimo da živimo s virusom „.
On je dodao: „Ispitivanja vakcina su ohrabrujuća. Moramo da sačekamo studije u tri faze, a zatim moramo da proizvedemo dovoljne količine vakcine i budemo sigurni da će je svi dobiti. Vakcinacija je jedina najefikasnija javnozdravstvena intervencija u poslednjih sto godina“.
Rajan je objasnio da trenutno imamo četiri kandidata koji sada idu u fazu tri ispitivanja, što je fantastično.
„Verujem da ispravnim pritiskom i pravom solidarnošću, a ako se države okupe i to učinimo zajedno, možemo osigurati da svi na ovoj planeti kojima je potrebna vakcina mogu da je dobiju“.
U razgovoru o pandemiji, dr Rajan se osvrnuo na ponovno pokretanje avionskog saobraćaja, kao deo ekonomske ravnoteže, posebno za zemlje poput Irske.
Pročitajte još:
„Svi moramo uspostaviti ravnotežu između zdravlja naših zajednica i ekonomije – širom sveta i unutar Irske. Irska je ostrvska država povezana sa svetom. Znači postojaće razumljiv pritisak za ponovno otvaranje međunarodnih putovanja, to je važno za ekonomiju. Ipak to je rizik, merljiv rizik kojim se može upravljati. Nema sumnje da kada se otvore međunarodna putovanja, ljudi mogu doći u zemlju sa bolešću“, kaže Rajan.
Postavlja pitanje kako na to reagujemo? Koliko brzo možemo da pokupimo uvezene slučajeve i sprečimo prenos u zajednici?
„Ne možemo smanjiti rizike na nulu, to je skoro nemoguć san, ali ono što možemo je da upravljamo tim rizicima. I zaista se radi o tome koliko je agilni sistem istovremeno smanjuje rizik uvoza, ali i upravljanje tim rizicima kada se pojave.“
Na pitanje kako će povlačenje SAD iz SZO uticati na organizaciju, rekao je: „Još se nisu povukli, to će biti sledeće godine, ali svakako perspektiva gubitka do 20 odsto našeg finansiranja nije dobra perspektiva. Mnogi drugi donatori stupaju da popune te potencijalne praznine. Manje se brinem za naše osnovne budžete – SAD predstavljaju manji deo naših osnovnih budžeta. Tamo gde sam zabrinut u svom sopstvenom programu, imam program za vanredne situacije, a skoro četvrtina svih sredstava koja se nalaze na kraju terena – naš rad u Jemenu, naš rad u Iraku – otprilike 25% tog finansiranja dolazi iz američkih izvora.“
U međuvremenu, SZO prati desetine drugih hitnih slučajeva na globalnom nivou.
„Mislim da imamo 33 različita događaja širom sveta koji nisu COVID i koji su trenutno na nivou tri za nas. Dakle, mi stalno pratimo različite bolesti u mnogo različitih zemalja. Sve nove naučne informacije objavljuju se odmah, a zatim dospevaju na vesti i gotovo je kao da imamo infodemiju, neku vrstu cunamija informacija, a ljudima je veoma teško da odaberu ono što je značajno ili šta nije. Nauka ne funkcioniše tako. Nauka zahteva različita mišljenja, različita stanovišta, različite studije da bi se spojile i sintetizovale“ zaključuje dr Rajan.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
