1
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je otišao na spavanje uoči 24. februara 2022. godine, dobro znajući za pokolj koji će biti pokrenut za nekoliko sati.
Višemesečna upozorenja šefa zapadne vojne alijanse učvrstila su se u izvesnosti da će ruski predsednik Vladimir Putin tog dana pokrenuti sveobuhvatni napad na Ukrajinu.
„Otišao sam u krevet. Ali noć je bila veoma kratka jer sam znao da će me u nekoj fazi, u roku od nekoliko sati, neko probuditi – i upravo se to dogodilo“, rekao je on za AFP u intervjuu nedelju dana uoči prve godišnjice invazije.
„Oko četiri sata pozvao me je načelnik štaba i samo mi je kratko rekao da su počeli, što znači da je invazija počela. Nije iznenađenje, jer smo znali“, rekao je on.
Dok su se mnogi širom sveta do kraja nadali da Moskva neće rizikovati potpuni napad, za generalnog sekretara NATO-a nije bilo sumnje da je Putin spreman da krene, prenosi France 24.
„Moguće je biti šokiran brutalnošću rata. Ali nema načina da budete iznenađeni jer je to zaista bilo nešto što je bilo predviđeno mesecima pre invazije“, rekao je on.
Puna invazija
Sada, godinu dana nakon rata koji je koštao desetine hiljada života i ugrozio evropsku bezbednost, Stoltenberg je upozorio da NATO mora biti spreman za novu eru sukoba sa Rusijom koja bi mogla da traje dugo.
„Predsednik Putin želi drugačiju Evropu, želi Evropu u kojoj može da kontroliše susede, gde može da odlučuje šta zemlje mogu da urade“, rekao je Stoltenberg.
„Moramo biti spremni na duge staze, ovo može trajati mnogo, mnogo, mnogo, mnogo godina“, dodao je.
Rat Moskve protiv prozapadnog suseda gurnuo je Evropu u njenu najopasniju krizu od Drugog svetskog rata i gurnuo saveznike u NATO-u na najveći remont svoje odbrane od raspada Sovjetskog Saveza.
Norveški šef alijanse koju predvode SAD rekao je da je oprezan kada je u pitanju predviđanje koliko će dugo trajati obnovljeno suočavanje između Rusije i Zapada, jer promena može doći iznenada.
„Videli smo pad Berlinskog zida, ili smo videli 11. septembar“, rekao je on.
NATO bi, kako je rekao, „uvek gledao gde postoje mogućnosti da ponovo dođe u situaciju da ima prostora za bolje odnose, ali sa sadašnjim ponašanjem ruskog režima, režima u Moskvi, nema šanse“.
Članice NATO-a nisu poslale sopstvene snage u Ukrajinu, a neki zapadni zvaničnici strahuju da bi direktan vojni sukob mogao da eskalira u nuklearni rat između Zapada i Rusije.
Ali otkako su ruski tenkovi ušli, još desetine hiljada NATO vojnika raspoređeno je na istočnom krilu alijanse, a niz evropskih saveznika povećao je troškove odbrane. Članice NATO-a, predvođene Sjedinjenim Državama, takođe su poslale Ukrajini oružje vredno desetine milijardi dolara kako bi joj pomogle da se bori protiv Rusije.
Za mnoge, to je dalo alijansi, osnovanoj nakon Drugog svetskog rata da se suprotstavi Sovjetskom Savezu, obnovljen fokus nakon katastrofalnog povlačenja iz Avganistana 2021. godine.
Ali Stoltenberg je insistirao da invazija „nije toliko promenila NATO, jer moramo da se setimo da rat nije počeo u februaru 2022. Rat je počeo 2014. godine, kada je Rusija prvi put ilegalno anektirala Krim.
„Ono što smo videli od potpune invazije prošle godine, jeste vrednost zajedničkog držanja Severne Amerike i Evrope, jeste važnost onoga što smo uradili poslednjih godina da ulažemo više u odbranu, povećanu spremnost“, rekao je on.
„To je dokazalo relevantnost i važnost NATO-a“, dodao je.
Bivši norveški premijer odbio je optužbe da je NATO mogao da učini više da spreči sveopštu invaziju Rusije.
„Crno-belo, ispravno i pogrešno“
„Ovo je rat izbora predsednika Putina, samo je jedan odgovoran, a to su predsednik Putin i donosioci odluka u Moskvi“, rekao je on.
„Možemo da analiziramo, možemo da razgovaramo, svi možemo da razmatramo različite odluke, ali to ni na koji način ne uklanja odgovornost koju predsednik Putin ima za ovaj rat“, dodao je Stoltenberg.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodao je: „Ponekad u istoriji, to je crno-belo. Ponekad je zaista ispravno i pogrešno.“
Posle godinu dana borbi u kojima obe strane tvrde da su ubile desetine hiljada svojih neprijatelja, NATO upozorava na obnovljenu rusku ofanzivu dok Moskva šalje sve više vojnika ka linijama fronta u pokušaju da nadoknadi ranije neuspehe.
Ali Stoltenberg je rekao da su članice alijanse od 30 zemalja i dalje posvećene kao i uvek da osiguraju da Ukrajina na kraju pobedi.
„Mi smo tu da osiguramo da Ukrajina pobedi u ovom ratu i da im obezbedimo oružje, municiju, podršku koja im je potrebna“, rekao je on.
„Ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini, to će biti tragedija za Ukrajince. Ali biće i opasno za sve nas, jer je tada poruka njemu i drugim autoritarnim liderima da kada koriste vojnu silu mogu da ostvare svoje ciljeve“.
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada
