0
Evropljani su uglavnom otvoreni za ideju o pridruživanju Ukrajine EU, uprkos troškovima i rizicima, ali, istraživanje koje je objavio Gardijan, pokazalo je da to i nije slučaj kada je u pitanju Gruzija i zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.
Evropska komisija je prošlog meseca preporučila da treba da počnu formalni pregovori o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom. Šefovi vlada EU 27 trebalo bi da razgovaraju o pomenutom predlogu na samitu u Briselu koji će ove nedelje biti održan, iako je mađarski premijer Viktor Orban više puta rekao da se protivi otvaranju tih pregovora sa Kijevom, piše Gardijan.
Proširenje je postalo hitan prioritet EU otkako je Rusija započela svoju invaziju na Ukrajinu. Komisija je u novembru takođe podržala pregovore o prijemu sa Bosnom i Hercegovinom i preporučila Gruziji da treba da dobije status zemlje-kandidata.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u ponedeljak da bi za Kijev i EU bilo „razarajuće“ ukoliko samit ne podrži početak pregovora o pridruživanju. „Ne mogu da zamislim… Ne želim ni da govorim o posledicama“, rekao je Kuleba.
Anketa šest zemalja članica EU za Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) pokazala je značajnu podršku kandidaturama Ukrajine i, u manjoj meri, Moldavije i Crne Gore, ali i duboku ekonomsku i bezbednosnu zabrinutost.
Međutim, kako piše Gardijan, „veliki broj (manje od 30 odsto) se protivio eventualnom pristupanju Turske, a hladan tuš dobile su i Albanija, Bosna, Gruzija, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija“.
Dok će se ovonedeljni samit fokusirati na puteve ka članstvu za Ukrajinu i druge, debata o tome kako će to tačno biti postignuto „jedva da je počela“, rekao je Pjotr Buras, viši saradnik za politiku ECFR, koji je pozvao na „konkretan vremenski okvir“ za pristupanje.
Vremenski okvir bi pružio prostor za unutrašnje reforme EU, izgradio otpornost i pokazao javnosti zašto je proširenje neophodno, rekao je on. Engjeluš Morina, još jedan viši saradnik ECFR-a, rekao je da bi taj samit mogao da bude „najvažniji u novijoj istoriji EU“.
Anketa je pokazala najveću podršku za ulazak Ukrajine, u Danskoj (50 odsto) i Poljskoj (47 odsto), a mišljenje je otprilike podeljeno u Rumuniji (32 odsto je za, 29 odsto protiv), u Nemačkoj (37 odsto je za, 39 protiv) i Francuskoj (29 odsto za, 35 odsto protiv). U Austriji je većina bila protiv – 52 odsto.
Međutim, 45 odsto ispitanika je bilo zabrinuto da bi pridruživanje Ukrajine negativno uticalo na bezbednost EU, dok je 25 odsto smatralo da će je poboljšati, dok 39 odsto veruje da će ulazak Kijeva negativno uticati na bezbednost njihove zemlje.
Mnogi Evropljani nisu videli nikakvu ekonomsku korist od ukrajinskog članstva. Dok je 43 odsto ispitanika u Poljskoj i 37 odsto u Rumuniji videlo pozitivan uticaj na ekonomiju EU, 54 odsto u Danskoj i 46 odsto u Austriji je predvidelo trošak.
Postojao je i strah od uticaja proširenja na političku moć EU u svetu. Poljska i Danska su bile najoptimističnije u vezi sa tim, sa 43 odsto i 35 odsto građana koji veruju da će pridruživanje Ukrajine imati pozitivan uticaj.
U Austriji (42 odsto) i Nemačkoj (32 odsto), međutim, najzastupljenije je mišljenje da bi članstvo Ukrajine umanjilo političku moć EU u svetu, dok su ispitanici u Francuskoj i Rumuniji bili ravnomernije podeljeni.
ECFR je identifikovao jasnu podelu između „starih“ i „novih“ država članica EU na širem principu proširenja. Ispitanici u Austriji (53 odsto), Nemačkoj (50 odsto) i Francuskoj (44 odsto) su najverovatnije smatrali da EU ne bi trebalo da prima nove članice.
Nasuprot tome, u Rumuniji većina (51 odsto), a u Poljskoj veći broj (48 odsto), veruje da EU treba da traži proširenje. Danska je bila nešto više od „starih“ država članica, sa samo 37 odsto protiv bilo kakvog trenutnog proširenja.
Pročitajte još...
Istraživanje je pokazalo snažno protivljenje mogućnosti pridruživanja Turske EU, pri čemu se 51 odsto anketiranih u šest zemalja protivi toj ideji, a manje od jednog od pet ispitanika podržava bilo kakav napredak kada je u pitanju članstvo Turske.
Podrška pristupanju bila je najblaža za Kosovo, 20 odsto je reklo da bi trebalo da se pridruži, a 37 odsto da ne bi trebalo, Albanija (24 odsto za, 35 odsto protiv), Srbija (25 odsto za, 35 odsto protiv) i Gruzija ( 25 odsto za, 31 odsto protiv).
Mišljenja su ravnomernije podeljena o Severnoj Makedoniji (26 odsto za, 27 odsto protiv) i Bosni i Hercegovini (28 odsto za, 29 odsto protiv), dok je podrška za Moldaviju (30 odsto za, 28 odsto protiv) i Crnu Goru (30 odsto u odnosu na 25 odsto) ulazak u EU.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
