0
Kada su pre nešto manje od dva i po meseca iz Kine počeli da pristižu podaci o prvim smrtima uzrokovanim dosad nepoznatim virusom, iako nije bilo panike kakva vlada sada, među stručnom javnosti mogla se osetiti doza nelagode.
Nepoznati virus verovatno je najgora noćna mora svih epidemiologa, a kad se pojavi u nedemokratskom režimu, opasnost je ipak nešto malo veća. U jeku epidemije u Vuhanu podaci su u određenim danima delovali katastrofalno: više od 10% ljudi je umiralo, a iako je SZO od početka hvalila kineske napore u suzbijanju virusa i podatke koje im dostavljaju, uvek je postojalo zrno sumnje: što ako nisu do kraja istiniti? Šta ako je virus zapravo opasniji nego što se čini?
Zato se u nekim naučnim krugovima na neki bizaran način s olakšanjem dočekalo širenje virusa u demokratska društva, s velikim žarištem u Italiji iz koje je izvesnije crpeti verodostojne podatke, piše Slobodna Dalmacija.
Pokazalo se da Evropom vlada isti soj virusa, nije mutirao, a smrtnost se, barem okvirno, podudarala s podacima iz Vuhana. Kineske brojke su bile precizne, početkom februara naučnici su imali prilično dobru sliku protiv čega se borimo.
Nepunih mesec dana od prvih slučajeva, ljudi u Italiji su počeli da umiru. I od tada nisu stali. Danas se navršava tačno mesec dana od prve smrti, a samo juče je preminulo više od 600 ljudi. Više od deset dana nakon proglašenja potpunog karantina, Italijani umiru u rekordnim brojevima. Trebalo je da se situacija dosad primiri; zašto onda nije?
Razlozi su, naravno, kompleksni. Jedan deo krivice leži u tromoj reakciji sistema i činjenici da su dozvolili da epidemija bukne u najosetljivijem delu društva – bolnicama i ambulantama. Ipak, i druge zemlje imale su proboje virusa među zdravstvene radnike, za sada niko nije u tako dramatičnoj situaciji kao Italijani. Štaviše, zemlje poput Kine (izuzev prvog žarišta u Vuhanu), Singapura i Nemačke smrtnost su zadržale na izuzetno niskim nivoima. Svi oni imaju isti koronavirus koji hara planetom, ali Italijani od njega umiru najviše.
Uzmimo za primer Italiju i Nemačku, zemlje u kojima je prvi slučaj zaraze zabeležen gotovo na isti datum, u Nemačkoj čak nekoliko dana ranije. Stopa rasta broja zaraženih otkriva možda i najvažniji razlog zbog kojeg je smrtnost u Italiji 8,5%, a u Nemačkoj 0,18. U istom periodu Italijani su dozvolili da se virus proširi na više od dvostruko više građana nego Nemci. Po službenoj statistici, a stvarno stanje je još gore, u Italiji je 27 hiljada obolelih više nego u zemlji u kojoj je bolest počela da se širi gotovo istog dana.
Ne bi trebalo ni na jedan trenutak pomisliti kako su odluke o potpunoj obustavi društvene i ekonomske aktivnosti koje su svetske vlade donele bile jednostavne. Neverovatno je teško izvagati želimo li da rizikujemo živote starijih sugrađana, a zauzvrat radno aktivno stanovništvo spasiti od potencijalno dugogodišnje recesije ili spašavati živote, a onda brinuti o ekonomiji. I u jednom i u drugom slučaju ljudi će umirati, sada od virusa, kasnije od siromaštva i popratnih bolesti uzrokovanih stresom zbog nemaštine, neplaćenih rata kredita, izgubljenih poslova i nekretnina.
Pročitaj i:
Ali, ono što je važno – za koju god strategiju se odlučili, a svet je gotovo ujedinjen u rešenosti da se prvo spasavaju životi, a onda razmišlja o ekonomiji, treba je izneti do kraja. Tek tada ta užasno teška odluka ima smisla, a najgore što možemo da učinimo je ono za šta su se odlučili Italijani.
U potpunom karantinu devastirali su ekonomiju, a istovremeno nemaju nikakve benefite od te odluke jer građani masovno ignorišu karantin. Prema nekim podacima i do 60% njih krši pravila i svakodnevno izlaze iz kuća. Uz takvo ponašanje dobiće i trenutnu smrt od virusa i naknadnu smrt od devastirane ekonomije, a vanredno stanje će trajati mesecima duže nego što bi trebalo.
Italijani ne umiru zbog virusa, ili uglavnom ne umiru zbog virusa, i to je apsolutno najvažnija lekcija koju svaka druga zemlja mora da upamti dok posmatra strašne brojke, snimke i fotografije iz Lombardije.
Umiru zbog manjka discipline i društvene odgovornosti, klasičnog mediteranskog pristupa koji je u normalnim okolnostima beskrajno šarmantan, a u ovim vanrednim beskrajno opasan.
Ili ćemo se odlučiti za izolaciju i poštovati pravila, ili ćemo napraviti katastrofu u kojoj će ljudi dvostruko stradati.
