Poslednja deklarisana zaliha hemijskog oružja Sjedinjenih Država uništena je u velikom vojnom postrojenju u istočnom Kentakiju, saopštio je danas republikanski lider u Senatu Mič Mekonel.
Kako ocenjuje AP, to predstavlja prekretnicu kojom se zatvara poglavlje ratovanja koje datira iz Prvog svetskog rata.
Radnici u vojnom depou „Blu Gras“ u Kentakiju uništili su rakete napunjene GB nervnim agensom, dovršavajući decenijsku kampanju eliminisanja zaliha koje su do kraja Hladnog rata iznosile više od 30.000 tona.
„Hemijsko oružje je odgovorno za neke od najstrašnijih epizoda ljudskih gubitaka“, rekao je Mekonel u saopštenju. „Iako će upotreba ovih smrtonosnih agenasa uvek biti mrlja u istoriji, danas je naša nacija konačno ispunila obećanje da će se osloboditi naših arsenal ovog zla.“
Uništenje oružja je velika prekretnica za Ričmond u Kentakiju, kao i za Pueblo u Koloradu, gde su prošlog meseca u vojnom skladištu uništeni poslednji hemijski agensi. To je takođe odlučujući trenutak za napore u kontroli naoružanja širom sveta.
SAD su se suočile sa rokom do 30. septembra da eliminišu preostalo hemijsko oružje, prema međunarodnoj konvenciji o hemijskom oružju, koja je stupila na snagu 1997. godine i kojoj su se pridružile 193 zemlje.
Municija koja se uništava u Kentakiju poslednja je od 51.000 raketa M55 sa GB nervnim agensom – smrtonosnim toksinom takođe poznatim kao sarin – koje su uskladištene u depou od 1940-ih.
Uništavanjem municije, SAD zvanično naglašavaju da ova vrsta oružja više nije prihvatljiva na bojnom polju i šalje poruku nekolicini zemalja koje se nisu pridružile sporazumu, kažu vojni stručnjaci.
Mekonelovo saopštenje usledilo je istog dana kada je Bajdenova administracija odlučila da Ukrajini obezbedi kasetnu municiju, oružje koje je dve trećine zemalja NATO-a zabranilo jer može da izazove mnogo civilnih žrtava, ukazuje AP.
Hemijsko oružje je prvi put korišćeno u modernom ratovanju u Prvom svetskom ratu, gde se procenjuje da je ubilo najmanje 100.000 ljudi.
Uprkos tome što je njegovo korišćenje kasnije zabranjeno Ženevskom konvencijom, neke zemlje su nastavile da ga gomilaju sve do sporazuma koji je zahtevao njegovo uništenje.
PROČITAJTE JOŠ:
U južnom Koloradu, radnici „Armi Pueblo Chemical Depo“ počeli su da uništavaju oružje 2016. godine, a 22. juna završili su svoju misiju neutralisanja zaliha od oko 2.600 tona agensa za iperit. Projektili i minobacači su činili oko 8,5 odsto originalnih zaliha hemijskog oružja u zemlji od 30.610 tona agensa.
Skoro 800.000 hemijske municije koja je sadržala iperit je od 1950-ih uskladišteno u strogo čuvanim betonskim i zemljanim bunkerima u blizini velikog dela poljoprivrednog zemljišta istočno od Puebla.
Uništavanje oružja ublažava zabrinutost za koju građani u Koloradu i Kentakiju priznaju da im je uvek bila u pozadini.
„Ono (oružje) koje je tamo bilo nije pretnja“, rekao je gradonačelnik Puebla Nik Gradisar. Ali, dodao je, „uvek ste se pitali šta bi se moglo dogoditi s njima“.
BONUS VIDEO: Bajden će ponovo u trku za predsednika SAD: Stiže li ga Tramp ovog puta?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar