0
Napadi u Crvenom moru, kroz koje prolazi do 15 posto svetske trgovine, nova su pretnja globalnim lancima snabdevanja. Amerika je najavila uspostavljanje nove multinacionalne bezbednosne inicijative u Crvenom moru, protiv napada jemenskih pobunjenika Huta na trgovačke brodove.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin najavio je u ponedeljak novu formaciju za pomorske udare, ili operativnu grupu, za zaštitu trgovačkih brodova koji plove Crvenim morem i ključnim plovnim putevima od napada jemenskih šiitskih pobunjeničkih milicija Huti koje podržava Iran. „Nedavna eskalacija bezobzirnih napada Huta ugrožava slobodan protok trgovine, nevine pomorce i krši međunarodno pravo“, naveo je Ostin u saopštenju. „To je međunarodni izazov koji zahteva kolektivnu akciju“, dodao je.
Najavio je da su među zemljama uključenim u ovu novu radnu grupu – pod nazivom Operacija Prosperiti Guardian – SAD, Velika Britanija, Bahrein, Kanada, Francuska, Italija, Holandija, Norveška, Sejšeli i Španija, a cela operacija će biti sprovedena pod okriljem već postojeće grupe u regionu, Združenih mornaričkih snaga, i predvođene svojom Task Force 153 sa sedištem u Bahreinu, koja je osnovana u aprilu 2022. godine i fokusirana na područje Crvenog mora.
Napadi u Crvenom moru, kroz koje prolazi oko 12 do 15 odsto svetske trgovine kao ključni plovni put za robu i energiju, predstavljaju novu pretnju globalnim lancima snabdevanja i mogli bi da dovedu do eskalacije neprijateljstava u Pojasu Gaze, gde Izrael pokušava da uništi Hamas nakon šokantnog napada 7. oktobra. Iran, kao i Huti, podržavaju Hamas u tom sukobu, a SAD kažu da Huti deluju kao iranski „punomoćnici“. SAD su u stalnim konsultacijama sa svojim saveznicima iz Zaliva o potencijalnoj vojnoj akciji protiv Huta kao odgovor na njihove sve drskije napade.
Pobunjenici su preuzeli odgovornost za napade u Crvenom moru na komercijalne brodove poslednjih dana, incidente za koje SAD i saveznici kažu da imaju za cilj da izazovu širi rat na Bliskom istoku. U intervjuu za Al Džaziru, vođa Huta Mohamed Al-Bukhaiti rekao je da je grupa imala indirektnu komunikaciju sa SAD i drugim zemljama preko Omana.
Al-Buhaiti je rekao da je jedna od poruka koje su Huti dobili ponuda da traže miran završetak sukoba u Jemenu u zamenu za prekid napada u Crvenom moru, prenosi Blumberg. Ali, kako je rekao, grupa je odbila tu ideju. Huti, kako procenjuju pojedini posmatrači, verovatno žele da pojačaju svoj geopolitički uticaj u regionu napadima u Crvenom moru, dok se izraelski rat u Gazi nastavlja, čemu se Huti protive.
U međuvremenu, postavlja se pitanje šta je zapravo operacija Prosperiti Guardian (Operacija čuvar prosperiteta), koju vodi Vašington, a koju je Teheran nazvao greškom. Operacija je osmišljena da uveri brodarske kompanije, čiji brodovi plove kroz Crveno more i Adenski zaliv, da će region „ostati bezbedan za komercijalnu plovidbu“, uprkos porastu napada.
U ponedeljak su pobunjenici Huti napali dva komercijalna broda u južnom Crvenom moru, saopštila je Centralna komanda američke vojske (CENTCOM). Razarač USS Carnei odgovorio je na poziv za pomoć sa hemijskog i naftnog tankera Svan Atlantic pod zastavom Kajmanskih ostrva nakon napada dronom i protivbrodskom balističkom raketom, saopštile su SAD. U drugom napadu, MSC Clara je prijavio eksploziju u blizini broda, ali nije zatražio pomoć niti registrovao bilo kakvu štetu, saopštio je CENTCOM. Portparol Huta rekao je u ponedeljak da su napali dva broda zbog njihovih navodnih veza sa Izraelom.
0
0
0
Bili su to poslednji u nizu napada Huta na komercijalne brodove koji prolaze kroz Crveno more. Napadi dronovima i zalihe protivbrodskih balističkih projektila koje pobunjenici poseduju ne predstavljaju značajnu pretnju za američke ratne brodove, ali zabrinjavaju komercijalne brodove koji nemaju mogućnost da ih presretnu.
To je američku vojsku stavilo u tešku poziciju kada bira kako da zaštiti komercijalne brodove, ocenjuje Njuzvik. Fabijan Hinc iz istraživačkog centra Međunarodni institut za strateške studije (IISS) navodi da SAD imaju tri opcije – pokušati da pokriju veći deo Crvenog mora pomorskim brodovima, odvrate snage Huta od daljih napada ili da deluju protiv njihovih zaliha protiv – brodskih raketa. Vašington se odlučio za prvu strategiju u okviru nove operacije, koju je Ostin opisao kao „važnu novu multinacionalnu bezbednosnu inicijativu”.
Norveška je u ponedeljak saopštila da je spremna dati do 10 mornaričkih oficira operativnoj grupi koju predvode SAD. Italija je razmišlja o pridruživanju, dok je danski ministar odbrane Troels Lund Paulsen rekao da će Kopenhagen „učestvovati“ u stvaranju bezbednosti, ne iznoseći detalje.
Brojne kompanije su poslednjih dana objavile da obustavljaju plovidbu kroz Crveno more, preusmeravajući brodove sa Sueckog kanala i moreuza Bab al-Mandab, između Jemena na Arapskom poluostrvu i Roga Afrike, na druge rute. U ponedeljak je naftni gigant BP rekao da zaustavlja isporuke nafte kroz Crveno more zbog „pogoršane bezbednosne situacije“, što je izazvalo strah od prekida u globalnim lancima snabdevanja.
Neki posmatrači su istakli da uprkos tvrdnji grupe Huta da ciljaju samo brodove povezane sa Izraelom, njihove mete uključuju brodove koji nisu usmereni ka Izraelu niti su povezani sa njim. Napadi su naterali neke kompanije da preispitaju svoje veze sa Izraelom. Tajvanska kompanija Evergrin marin saopštila je u ponedeljak da je odlučila da privremeno prestane da prima izraelski teret.
Promena ruta može značiti danima duži tranzit robe ili čak nedeljama. Brojne kompanije su preusmerile svoja plovila na rutu Rta dobre nade umesto na Suecki kanal, za koji se procenjuje da nosi oko 15 odsto svetskog pomorskog saobraćaja. U takvoj situaciji očekuje se da će troškovi kašnjenja stalno rasti u narednim nedeljama.
Ukupno 55 brodova promenilo je rutu putovanja između 19. novembra i 17. decembra, saopštila je uprava za Suecki kanal (SCA), dodajući da je u tom periodu kroz kanal prošlo 2.128 brodova. Brodovi koji putuju između Evrope i Azije preko Sueckog kanala i Crvenog mora uštede do dve nedelje u tranzitnom vremenu u poređenju sa drugim rutama, objavio je SCA u nedelju, piše Jutarnji list.
Cene nafte porasle su u ponedeljak nakon što je BP Plc rekao da obustavlja sve isporuke kroz Crveno more, a norveška energetska kompanija Ekuinor ASA rekla je da preusmerava brodove iz regiona. Referentna sirova nafta Brent porasla je za čak 3,9 odsto na trgovanju u Londonu. Poremećaj je uticao na evropsko tržište prirodnog gasa, pri čemu su referentne cene u Amsterdamu skočile čak 13 odsto. LNG tankeri često putuju između Bliskog istoka i Evrope preko Crvenog mora i Sueckog kanala.
Operacija Prosperiti Guardian će se „zajedno baviti bezbednosnim izazovima u južnom Crvenom moru i Adenskom zalivu, sa ciljem da se osigura sloboda plovidbe za sve zemlje i ojača regionalna bezbednost i prosperitet“, rekao je Ostin. Osiguranje globalne slobode plovidbe je „fundamentalni interes Sjedinjenih Država“ i one osećaju pritisak da preduzme zaštitne mere, rekao je Hinc u svojoj ranijoj izjavi.