Rusija je država čija je špijunska mreža među najrazvijenijim na svetu. Rat u Ukrajini nedvosmisleno je to i potvrdio - međunarodna policija razotkrila je obaveštajce koji rade za Moskvu u Mađarskoj, Švedskoj i Belgiji, a postoje osnovane sumnje koje ukazuju da je ova špijunska lepeza ruskog lidera Vladimira Putina "pustila pipke" u gotovo svakoj evropskoj državi.
Naime, poslednjih dana novembra švedski zvaničnici uhapsili su ruski par Sergeja Skvorcova (59) i Elenu Kulkovu (58) zbog sumnje da su ruski špijuni.
Nakon njihovog hapšenja na svetlost dana je izašlo nešto još šokantnije – u istoj moskovskoj zgradi u kojoj im je registrovano prebivalište živi još nekoliko visokopozicioniranih službenika GRU, ruske vojne obaveštajne službe, koji već godinama vrše operacije po Evropi.
Zanimljivo je da upravo u svakom stanu ove zgrade žive ruski obaveštajci, i to ne bilo kakvi već neki od najmoćnijih.
Prema saznanjima Belingketa, njihov komšija je i general-major GRU Denis Sergejev (pravo ime: Sergej Fedotov), navodni učesnik u trovanju dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja i njegove kćerke koji su pronađeni bez svesti na jugu Engleske.Sergejev je takođe navodno bio umešan u trovanje novičokom bugarskog biznismena Emilijana Gebreva 2015. godine.
U istoj zgradi živi general-major Andrej Averjanov, načelnik jedinice GRU 29155, poznate po likvidacijama u inostranstvu. Averjanov je, između ostalog, bio komandant operacije koja je izazvala eksplozije u skladištima municije u češkoj Vrbetici 2014. godine. U toj operaciji su učestvovali i navodni službenici GRU, poznati po imenima Aleksandar Petrov i Ruslan Boširov.
Pored toga, u zgradi se nalazi general-major Andrej Ilčenko, koji je odgovoran za višestruke kampanje dezinformisanja. Na primer, prema izvorima iz ruske publikacije Insajder, Ilčenko je nadgledao saradnju između bivše novinarke Raša Tudeja Jane Jerlašove i holandskog državljanina Maksa van der Verfa.
Njiih troje su, pretvarajući se da su deo istraživačke ekipe Bonanza Medija, širili lažne vesti o Mazaija Erlejnsu i kobnom letu 17. Reč je o međunarodnom letu malezijske avio-kompanije na relaciji između Amsterdama i Kuala Lumpura.
Pored moćnih komšija, špijunski bračni par bio je u kontaktu i sa švedskim obaveštajcima. Ispostavilo se da je ćerka para delila stan sa sinom bivšeg visokog zvaničnika MUST-a, švedske vojne obaveštajne i bezbednosne službe.
Krajem prošlog meseca, takođe je uhapšen i ruski špijun koga su ukrajinske snage bezbednosti uhvatile u blizini granice prema Mađarskom. Pretresom špijuna koji je u svoj anus sakrio USB s podacima, otkriveno je da se dočepao niza podataka o vođstvu i osoblju ukrajinskih službi bezbednosti.
Tu su navodno bili i podaci o uporištima, opremi i logistici ukrajinske vojske. Kako se ispostavilo, špijun je hteo u Mađarsku kako bi to predao u ambasadu Rusije u Budimpešti.
Zbog toga se kod prozapadno orjentisane mađarske javnosti javila bojazan da Budimpešta postala nešto poput centra ruske špijunaže za čitavu Evropsku uniju (EU).
To se može naslutiti i na osnovu broja ruskih diplomatskih službenika: u Mađarskoj ih je pod diplomatskom zaštitom više od pedeset, dok ih je u Pragu, Varšavi i Bratislavi ukupno dvadesetak.
Da će do ovoga doći upozoravali stručnjaci su upozoravali još 2013. godine, kada je Budimpešta, kako bi napunila državnu kasu, počela da prodaje boravišnu dozvolu u Mađarskoj, za čitavu zonu Šengena.
Za tu, takozvanu „zlatnu vizu“ je trebalo kupiti „obveznice mesta boravišta“ – dakle mađarske državne obveznice u vrednosti od 300.000 evra, plus 60.000 evra za „administrativne troškove“ za dozvolu rada i boravka u trajanju od pet godina.
Ipak, ove dve države nisu jedina uporišta ruskih špijuna. Prema nedavnom istraživanju Politika, jedan od najvažnijih evropskih gradova – Brisel je pun špijuna. Prema izveštajima belgijske policije, špijuni se najčešće kriju među diplomatama, novinarima i u akademskim krugovima.
Brisel je domaćin ne samo institucija EU i NATO-a, već i oko 100 drugih međunarodnih organizacija i 300 stranih diplomatskih misija. Oni zajedno zapošljavaju oko 26.000 registrovanih diplomata, prema belgijskom ministarstvu spoljnih poslova, a svaki od njih je mogući špijun.
Za špijuna, diplomatski pasoš je krajnje pokriće. Ne samo da je viđanje sa najvišim zvaničnicima i otkrivanje informacija deo opisa posla, već su i diplomate zaštićene od krivičnog gonjenja prema Bečkoj konvenciji.
Belgijski bezbednosni zvaničnici procenjuju da u nekim ambasadama između 10 i 20 odsto diplomata čine obaveštajci.
BONUS VIDEO Život pod bombama u Bahmutu