0
Ruska centralna banka je u utorak donela odluku poveća kamatne stope, što je hitan potez koji je osmišljen kao vid borbe protiv inflacije, ali i kako bi ojačao rublju nakon što je valuta zemlje dostigla najnižu vrednost od početka rata u Ukrajini. Ruska valuta je izgubila skoro 40 odsto svoje vrednosti ove godine, oslabivši preko 100 rubalja za dolar, pošto rat Moskve u Ukrajini uzima težak danak. U fokusu ove priče je jedna žena - Elvira Nabiulina, koja drži kasu Putinove ratne mašine i koja je na udaru drugih zvaničnika.
Pad vrednosti rublje jedan je od nekoliko negativnih efekata rata za rusku ekonomiju, iako predsednik Vladimir Putin insistira na tome da sankcije Zapada imaju ograničen efekat.
Odluka da se referentna kamatna stopa podigne sa 8,5 na 12 odsto objavljena je nakon što je dan ranije sazvan sastanak upravnog odbora Centralne banke pošto je vrednost rublje pala. Pad dolazi u momentima kada Moskva povećava vojnu potrošnju, a zapadne sankcije opterećuju njen izvoz energije.
Rublja izgubila trećinu vrednosti, oglasila se guvernerka
Vrednost rublje ove nedelje je pala za više od trećine vrednosti od početka godine i dostigla najniži nivo u skoro 17 meseci.
Pad izvoza, u kombinaciji sa skokom uvoza izazvan snažnom domaćom tražnjom, dodatno je oborio rublju, smatra guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina, žena za koju kažu da drži kasu ratne mašine ruskog predsednika Vladimira Putina.
Centralna banka je u ponedeljak saopštila da su povećana vladina „tražnja“ i visoke stope kreditiranja ruskih banaka podstakle ukupnu aktivnost u privredi, vršeći pritisak na rast inflacije i doprinoseći slabljenju rublje.
Takođe je rečeno da bi uskoro moglo da da dođe do dodatnog podizanja kamatne stope kako bi rast cena stavio pod kontrolu.
„Banka Rusije priznaje mogućnost podizanja ključne kamatne stope na narednim sastancima“, navodi se u saopštenju banke.
Prošlog meseca, centralna banka je ukazala na rastuću inflaciju i slabiju valutu pošto je podigla referentnu kamatnu stopu prvi put posle više od godinu dana, dovodeći je na nivo od 8,5 odsto, a zatim i 12.
Putinov ekonomski savetnik krivi centralnu banku
Ekonomski savetnik predsednika Vladimira Putina – Maksim Oreškin, za slabljenje rublje okrivio je „labavu monetarnu politiku”, dodajući da Centralna banka ima „sve neophodne alate” da stabilizuje situaciju i da očekuje normalizaciju situacije u skorije vreme.
Priznao je da je slaba rublja loša za rusku ekonomiju.
„Glavni razlog za slabljenje rublje i ubrzanje inflacije je labava monetarna politika“, napisao je on u članku za rusku državnu medijsku agenciju TASS objavljenom u ponedeljak.
„Centralna banka ima sve potrebne alate za normalizaciju situacije u bliskoj budućnost. Slaba rublja komplikuje restrukturiranje privrede i negativno utiče na realne prihode stanovništva“, naglasio je on.
Rusija više uvozi, a manje izvozi
Centralna banka sada pokušava da se izbori sa skokovima cena jer Rusija uvozi više, a izvozi manje, pri čemu se potrošnja za odbranu povećava, a sankcije uzimaju danak.
Više uvoza, a manje izvoza znači manji trgovinski suficit, koji obično opterećuje valutu zemlje.
Evropske ekonomije su se sada dosta odvikle od ruske nafte i gasa, uvozeći više iz Sjedinjenih Država, Kanade i Norveške. To je zateglo finansije ruske vlade, koje su takođe pod pritiskom porasta potrošnje za plaćanje rata koji je u toku.
Zapadne sankcije su takođe smanjile strane investicije u zemlji.
Inflacija je dostigla 7,6 odsto u poslednja tri meseca, saopštila je Centralna banka.
Veliki problem za ženu koja drži kasu Putinove ratne mašine
Čitava ova situacija je veliki problem za guvernerku ruske Centralne banke Elviru Nabiulinu. Ona je i dovedena na tu poziciju po drugi put, nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Tada je trebalo zaustaviti trend pada rublje, a s obzirom na njene rezultate tokom recesije 2014. godine kada se izborila sa finansijskom krizom, verovalo se da je ova žena pravi izbor za tako izazovan posao.
U svetu bankara, među tehnokratama kojima je zadatak da drže cene pod kontrolom, Nabiulina je postala „zvezda u usponu“.
Ona je predvodila oporavak ruske valute koja je izgubila četvrtinu svoje vrednost za nekoliko dana od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Centralna banka je preduzela agresivne mere da spreči da velike sume novca napuste zemlju, zaustavivši paniku na tržištima i potencijalni nalet na bankarski sistem. Krajem aprila prošle godine ruski parlament je potvrdio novi mandat Nabiuline, nakon predloga Vladimira Putina lično.
„Ona je važan svetionik stabilnosti za ruski finansijski sistem“, rekla je tada Elena Ribakova, zamenica glavnog ekonomiste Instituta za međunarodne finansije industrijske grupe u Vašingtonu.
Ipak čini se da ne ide sve po planu i da „čuvarka ruske ekonomije“ ne drži više sve konce u svojim rukama.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
Finansijska kriza 2014. godine nakon aneksije Krima
Tokom finansijske krize 2014. godine, Nabiulina je pretvorila katastrofu u priliku. Rusija se tada suočila sa ekonomskim šokom, jer je došlo do kolapsa cena nafte i ekonomskih sankcija uvedenih nakon aneksije Krima.
Nabiulina je odlučila da ne prati tradicionalnu politiku i usmerila je fokus banke na upravljanje inflacijom. Kamate je podigla na 17 odsto, a one su godinama ostajale realtivno visoke.
Bilo je bolno to prilagođavanje, a ekonomija je trpela godinu i po dana. Ali do sredine 2017. godine uspela je u nečemu što je samo nekoliko godina ranije izgledalo nemoguće: stopa inflacije je pala ispod četiri odsto, najniže u postsovjetskoj eri u zemlji.
Pored svog rekorda u monetarnoj politici, Nabiulina je dobila pohvale za sprovođenje temeljnog „čišćenja“ bankarske industrije. U prvih pet godina rada u banci, poništila je oko 400 bankarskih dozvola, što je u suštini zatvorilo oko trećinu ruskih banaka – u pokušaju da izbaci slabe institucije koje su obavljale, kako je navela „sumnjive transakcije“.
Nabiulina je dve decenije bila visoki zvaničnik u Putinovom kabinetu.
BONUS VIDEO: