1
Poljska je nedavno postala treća u nizu evropska država koja je preduzela mere na granici zbog ruske invazije na Ukrajinu, koja je ocenjena pretnjom i po ostale države. Tako su vlasti ove zemlje odlučile da izgrade ogradu duž granice sa ruskom enklavom Kalinjingradom. Sličan potez nedavno je preduzela i Litvanija, dok je Norveška stavila vojsku u viši stepen pripravnosti.
Ministar odbrane Poljske Marijuš Blaščak izdao je naredbu za izgradnju privremene barijere duž granice sa ruskom teritorijalnom ekklavom Kalinjingradskom oblasti.
Ovaj potez je usledio zbog sumnji Varšave da Rusija planira da olakša ilegalne prelaske granice azijskim i afričkim migrantima, ali i potencijalno iskoristi enklavu kao teritoriju odakle može da krene napad na Poljsku.
Blsaščak je naveo da je izgradnja barijere neophodna kako bi se Poljska „osećala sigurno“.
Dodao je da će barijera obuhvatiti kompletnu granicu dužine 210 kilometara, a da će radovi na izgradnji početi uskoro.
Poljska je juna meseca završila izgradnju čeličnog zida na granici sa Belorusijom.
Ta granica je prošle godine bila poprište migrantske krize, a veliki broj ljudi je tada ilegalno ušao u Poljsku sa teritorije Belorusije.
Poljski i drugi lideri EU optužili su tada belorusku vladu da upravlja migracijom kako bi stvorila haos i podele unutar Evropske unije, zbog odmazde za Zapadne sankcije koje su joj uvedene.
Litvanija
Litvaniju od ruske Kalinjingrad enklave deli samo bodljikava žica, iza koje se jasno vide ide zgrade koje čine rusku graničnu tačku, a lokalno stanovništvo svakog dana čuje razgovore ruskih vojnika.
Kako je ova zemlja članica NATO saveza, njena pozicija je itekako strateški bitna, jer ukoliko bi ruski lider Vladimir Putin u nekom trenutku rešio da dodatno eskalira sukob, mogao bi da i svoje trupe prebaci u ovu enklavu koja se prostire na manje od 100 kilometara, i zajedno sa trupama iz Belorusije, sa kojom se ova zemlja takođe graniči, izvrši invaziju i na nju.
Time bi osim Litvanije, mogle da budu ugrožene i okolne NATO zemlje – Letonija i Estonija, a cilj ove operacije bi bio da se ove tri države izoluju od ostatka Alijanse.
„Suvalki koridor, kako još nazivaju ovu enklavu, je potencijalno ranjiv ako bi Kalinjingrad i Belorusije, sada u osnovi vojno proširenje Rusije, odlučile da probaju da preseku baltičke države od Poljske“, kaže za Skaj Njuz Linas Kojala, direktor Centra za studije istočne Evrope.
Sumnje podriva i to što na na istočnom kraju Kalinjingrada nalazi se još jedna potencijalno opasna zona u koju iz dana u dan dolazi sve veći broj ruskih trupa koje su trenutno stacionirane sa druge strane bodljikave žice u Belorusiji i mogle bi brzo da pređu granicu ukoliko Putin odluči da napadne.
Ali, uprkos ovome, Litvanija tvrdi da nema prostora za strah i da su spremni da saseku ovakve ruske namere.
Norveška
Norveška je od 1. novembra stavila vojsku u viši stepen pripravnosti zbog rata u Ukrajini, istakli su nedavno tamošnji zvaničnici.
Norveška je sada najveći izvoznik prirodnog gasa u Evropsku uniju, obezbeđujući oko četvrtine evropskog uvoza nakon smanjenja dotoka ruskog gasa.
POGLEDAJTE JOŠ:
1
0
1
Premijer Jonas Gar Stjore je na konferenciji za novinare rekao da je ovo najozbiljnija bezbednosna situacija u nekoliko decenija.
„Nema indikacija da Rusija širi svoj rat na druge zemlje, ali smo zbog povećanih napetosti izloženiji pretnjama, obaveštajnim operacijama i kampanjama uticaja“, naveo je on.
Norveška je angažovala vojsku da čuva njene ofšor platforme i postrojenja na kopnu nakon napada na Severni tok 26. septembra i dobila je podršku britanske, francuske i nemačke mornarice.
Za sličan potez se priprema i Finska, zemlja koja je nedavno aplicirala za članstvo u NATO savezu.
BONUS VIDEO Putin uveo ratno stanje: Uvod u totalni rat?