Kiša ruskih raketa koja je u ponedeljak zasula ukrajinske gradove i beloruska pretnja Ukrajini, novi momenti u ruskoj agresiji na Ukrajinu, podstiču strah od širenja sukoba nakon nedavnog napada na Kerčki most, kojim je Kremlju zadat težak udarac.
Eksplozija na tom strateškom mostu koji Rusiju povezuje s tim poluostrvom anektiranim 2014. godine, „lično je poniženje za Vladimira Putina i dodatno će povećati logističke probleme ruskih snaga na južnom frontu“, u Hersonskoj oblasti, ocenio je za Frans pres Jordan Božilov, direktor bugarskog istraživačkog instituta Sofia Security Forum.
Po njegovim rečima, višestruki udari u ponedeljak, gledano šire, jesu „odgovor na ruski vojni neuspeh oko vojnih operacija“, nakon što su ukrajinske snage od kraja avgusta oslobodile hiljade kvadranih kilometara.
Putin zauzvrat „pokušava izložiti pritisku ukrajinsko društvo, ali i zapadne zemlje ne bi li ih podelio. Želi pokazati da je spreman na sve“, dodaje Božilov, prenosi Jutarnji list.
No, kako napominje Vojcieč Lorenz iz poljskog Instituta za međunarodne poslove, Rusija „nije kadra svakodnevno izvoditi napade takvih razmera tokom više nedelja, jer njena sredstva nisu neograničena“.
Paljba iz Belorusije
Vilijam Alberkue, vojni stručnjak iz Međunarodnog instituta za strateška istraživanja u Londonu, misli da je Moskva zapravo pre nekoliko nedelja počela da sprovodi plan eskalacije.
„Rusija je pokrenula ciklus udara i maksimalnog nasilja koji je počeo delimičnom mobilizacijom (u Rusiji) i aneksijom (četiri ukrajinskih oblasti), nastavio se nuklearnim pretnjama i današnjim nasumičnim napadima na civile“, rekao je taj stručnjak, ocenivši da „Putin želi povećati nivo nasilja kako bi Zapad i Kijev prisilio na pregovore“.
Postavlja se i pitanje da li je eksplozija na Kerčkom mostu bio samo izgovor za već ranije planirane raketne napade.
Ukrajinski ambasador u Parizu Vadim Omeljčenko kaže da je „današnji napad, po informacijama ukrajinske obaveštajne službe, planiran početkom oktobra. Dana 8. oktobra sedam ruskih strateških bombardera, Tupoljeva 160 i Tu 95 opremljenih raketama, premešteno je na aerodrom Olenija“. Brodovi opremljeni raketama Kalibr raspoređeni su u Crnom moru „odakle je Rusija u ponedeljak gađala Ukrajinu“, navodi on.
Drugi znak eskalacije je da je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko u ponedeljak optužio Ukrajinu da priprema napad na njegovu zemlju i najavio da će Minsk zbog toga rasporediti rusko-belorusku skupinu, ali nije rekao gde.
Belorusija, saveznik Moskve, ustupila je svoju teritoriju ruskoj vojsci za ofanzivu na Ukrajinu, ali dosad nije vojno učestvovala u sukobu.
„Zadnjih sati Ukrajina je gađana navođenim raketama sa beloruske teritorije. Ovo su prvi udari s beloruskog tla na Kijev od kraja marta“, rekao je za AFP Pier Graser, francuski istraživač, saradnik u pariskom institutu Sirice.
Iz Belorusije su ispaljene i iranske bespilotne letelice, kaže Kijev. Prošle nedelje su ruski transportni avioni dovezli pošiljke iz Irana u bazu Lunjinec, 300 km udaljenu od Kijeva, rekao je Graser.
„Ruski gazda pritiska Lukašenka“, komentarisao je u ponedeljak ukrajinski ambasador. „Ne kanimo ići van naše teritorije. Ali ne isključujemo mogućnost da će Minsk i Rusija otvoriti front na severu“.
Rusija je u ponedeljak ispalila krstareće rakete na ukrajinske gradove u zastrašujućim napadima, ubijajući civile i onesposobljujući snabdevanje električnom energijom i grajanjem, u najraširenijim vazdušnim napadima od početka rata.
BONUS VIDEO: Napad na pešački most u Kijevu