0
Biće ovo jedna od najgorih zima u Ukrajini. Da je koji slučajem neko drugo vreme, deca bi uživala u snežnim radostima, u prvom snegu, i oko trgova, ispred zgrada i na igralištima uživali u prvom ovogodišnjem snegu. Stariji ljudi klince bi častili i ugrejali tradicionalnim pecivima, tek ispečenim u vrućem ulju.
No ova zima mogla bi biti najbrutalnija u poslednjih 50 godina, budući da Rusi, u pokušaju da dođu do pregovora, masovnim udarima uništavaju energetsku infrastrukturu Ukrajine i tako ostavljaju milione ljudi bez struje, vode i grejanja.
Gardijan u velikoj reportaži navodi kako stanovnici gradova koji su najbliži liniji fronta, tako i u gradovima koje je Ukrajina nedavno oslobodila od ruske okupacije, zbog toga jedva sklapaju kraj s krajem.
„Već sam počela da koristim ‘burzhuiku‘“, kaže Katerina Sliusarčuk, 71 – godišnja stanovnica Hersona, misleći na ukrajinsku tradicionalnu domaću zavarenu metalnu peć, dok su temperature u Hersonu padale blizu nule, prenosi Jutarnji list.
„Naravno, svaki dan ću morati da mašem rukama i da tražim drva da se zaštitim od hladnoće. A to neće biti lako u mojim godinama“, kaže.
Njeni sugrađani nakon oslobođenja već su počeli skupljati drva za ogrev, no u tome imaju velikih problema.
Naime, u razorenoj zemlji, mnoga područja puna su mina, spojenih žica i neeksplodiranih granata, zbog čega su i ukrajinske vlasti upozorile građane da ne idu u šumu bez konsultacija s vojskom. No mnogima ne preostaje ništa drugo nego da rizikuju.
Ako ih mina ne ubije, hladnoća bi mogla, piše Gardijan.
Na problem nestanka struje i grejanja prošle nedelje upozorila je i Svetska zdravstvena organizacija koja je navela kako bi „uništavanje kuća i nedostatak pristupa gorivu ili električnoj energiji zbog oštećene infrastrukture moglo postati pitanje života ili smrti.“
Dok ljudi koji žive u kućama u Hersonu mogu ložiti drva – ako ih mogu nabaviti – oni koji žive u stanovima često se oslanjaju na stare sovjetske centralizovane sisteme grejanja. Rusi su bombardovali mnoge termoelektrane u zemlji, koje su pumpale toplu vodu u radijatore stanova.
Olesia Kokorina, 60, živi na osmom spratu sivog bloka iz sovjetske ere na periferiji Hersona. Kao i mnogi, ona živi bez svetla, vode i struje.
„Teško je nositi vodu uz stepenice do vrha zgrade“, rekla je za Observer.
Iz stana ne želi otići jer se boji pljački. Nada se da će taj problem uskoro biti rešen jer temperature preko noći padaju debelo ispod nule.
Dok Kokorina govori, u daljini se čuje pucnjava. Linija fronta udaljena je manje od jedne milje i teške borbe se nastavljaju. Stanovnici znaju da budućnost grada zavisi od bitke koja je u toku s druge strane Dnjepra: druga elektrana u regiji je tamo, na teritoriju pod kontrolom Rusije i ne radi… Sve dok su u rukama Moskve, daleke su nade za ponovno uspostavljanje struje, grejanja i vode u gradu.
„Nema vode ni gasa“, kaže Irina Gololobova koja je navela kako su lokalne vlasti obećale da će im uključiti grejanje čim budu mogli, na nekoliko sati.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
„Bolje išta nego ništa“, kaže.
Ali nadolazeća hladnoća nije problem samo za stanovnike. Velike probleme stvara i Ukrajincima koji su na frontu. U vetrovitim stepama Donbasa temperature mogu pasti i do -30°C.
Prema američkim zvaničnicima, odluka Kremlja da se povuku iz Hersona, delimično se temeljila na zabrinutosti da će njegovi vojnici „biti odsečeni od opskrbe s početkom zime“.
Ukrajinska vojska saopštila je pak da su njihovi vojnici dobili vreće za spavanje koje bi trebale biti dobre na -30°C te posebno donje rublje i „taktičke čarape“ kako bi im pomogli da izbegnu stopalo u rovovima – oštećenje uzrokovano dugotrajnim izlaganjem vlazi i hladnoći što je bilo uobičajeno tokom Prvog svetskog rata.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski još krajem avgusta je upozoravao stanovništvo na teško vreme koje dolazi. A pritom je mislio i na hladnoću.
„Ako preživimo ovu zimu, a hoćemo, Ukrajina će definitivno dobiti ovaj rat“, rekao je pre četiri dana.
BONUS VIDEO: Soba za mučenje u Hersonu