10
Troje ljudi iz Ukrajine koji poslednjih sedam dana preživljajaju ratne strahote, otvorilo je svoju dušu i za BBC govorilo o svojim danima pod ruskim bombama. Svako od njih tvrdi da im roditelji koji žive što u Rusiji, što u regionu Donbasa, ne veruju šta se zaista u Ukrajini dešava.
PROČITAJTE JOŠ:
Oleksandra i njena četiri psa dane provode u kupatilu njenog stana u Harkovu gde se sklanjaju od ruskog granatiranja.
„Kada sam čula prve eksplozije, istrčala sam iz kuće da izvučem svoje pse iz njihovih kućica napolju. Ljudi su bili u panici, napuštali su svoje automobile. Bila sam tako uplašena“, kaže ona.
Ova 25-godišnjakinja redovno razgovara sa svojom majkom koja živi u Moskvi. Ali u ovim razgovorima, čak i nakon što je poslala video zapise iz svog bombardovanog grada, Oleksandra ne može da ubde majku u kakvoj se opasnosti nalazi, prenosi BBC.
„Nisam htela da uplašim roditelje, ali sam počela direktno da im govorim da ginu civili i deca“, rekla je ona.
„Ali iako su zabrinuti za mene, i dalje kažu da se se to verovatno dešava slučajno, da ruska vojska ne bi gađala civile. Kažu da su Ukrajinci ti koji ubijaju svoj narod“, dodaje ona.
Uobičajeno je da Ukrajinci imaju porodicu preko granice u Rusiji. Ali za neke, kao što su Oleksandra, njihovi rođaci imaju potpuno suprotno shvatanje sukoba. Oni veruju u priče koje plasiraju strogo kontrolisani ruski državni mediji.
Oleksandra kaže da njena majka samo ponavlja priče onoga što čuje na ruskim tv kanalima.
„Zaista me je bilo strah kada je moja mama tačno citirala rusku televiziju. Oni samo ispiraju mozak ljudima. I ljudi im veruju“, kaže Oleksandra.
„Moji roditelji razumeju da se ovde dešava neka vojna akcija. Ali kažu: ‘Rusi su došli da vas oslobode. Neće ništa da unište, neće vas dirati. Gađaju samo vojne baze'“, istakla je ona.
Dok je BBC intervjuisao Oleksandru, granatiranje se nastavilo. Pošto je internet veza bila loša, morali su da razmenjuju glasovne poruke.
„Skoro sam zaboravila kako zvuči ova tišina. Grantiraju bez prestanka“, rekla je ona.
Ali na ruskim državnim TV kanalima istog dana, nije bilo reči o raketama koje su pogodile stambene četvrti Harkova, o smrti civila ili o četiri osobe ubijene dok su čekale u redu za vodu.
Ruski mediji navode da pretnja ukrajinskim civilima ne dolazi od ruskih vojnika, već od ukrajinskih nacionalista, koji koriste civile kao živi štit.
Ruski državni kanali opravdavaju rat optužujući Ukrajinu za agresiju i nastavljajući da invaziju nazivaju „specijalnom operacijom oslobođenja“.
Neki Rusi su izašli na ulice da protestuju protiv rata ali ove demonstracije nisu prikazane na glavnim državnim televizijama. Gledanje rata na ruskoj televiziji je sasvim druga priča.
Mihailo poznati kijevski ugostitelj je kada je počela invazija na Ukrajinu, samo želeo da zaštiti svoju decu – ćerku i sina. On ističe da se njegova deca bude noću uz zvuk eksplozije i da ne mogu da prestanu da plaču. Porodica je donela odluku da se preseli u predgrađe Kijeva, a da zatim pobegne u inostranstvo.
Otputovali su u Mađarsku, gde je Mihailo ostavio ženu i decu pa se zatim vratio na zapad Ukrajine da pomogne u ratnim naporima.
Bio je iznenađen što se nije čuo sa svojim ocem koji radi u manastiru u blizini Nižnjeg Novgoroda u Rusiji. Pozvao je oca i opisao mu šta se dešava. Njegov otac mu je rekao da to nje istina, da nema rata i da Rusi spašavaju Ukrajinu od nacista.
Mihailo je rekao da je osećao moć ruske propagande, ali da kada je čuo te reči od svog oca da je bi skrhan.
„Moj rođeni otac mi ne veruje, znajući da sam ovde i da sve vidim svojim očima. A i moja majka, njegova bivša supruga prolazi kroz ovo“, kaže on. „Ona se krije kod moje bake u kupatilu, zbog bombardovanja“.
Ruski mediji su pod strogom kontrolom već dugi niz godina i gledaoci gledaju programe koji se nekritički odnose prema Rusiji i njene akcije širom sveta.
„Državni narativ uvek prikazuje Rusiju kao dobrog momka“, kaže Joana Szostek, ekspert za Rusiju i političke komunikacije na Univerzitetu u Glazgovu.
„Čak ni priče koje pričaju o Drugom svetskom ratu, Velikom otadžbinskom ratu, Rusija nikada nije uradila ništa loše. I zato sada niko neće verovati“, kaže ona.
Većina Rusa, kaže ona ne traži druge tačke gledišta. Ona veruje da jednostran narativ koji je veoma kritičan prema Zapadu pomaže da se objasni zašto Rusi mogu imati suprotne stavove od svojih rođaka u susednim zemljama.
„Ljudi koji kritikuju Rusiju su tako dugo predstavljeni kao izdajnici ili strani agenti. Svi kritičari su predstavlji kao strani agenti koji rade za Zapad. Tako da se neveruje ni sopstvenoj ćerki“, dodaje.
Anastasijini roditelji žive u malom selo 20 kilometara od Donjecke Narodne Republike koju drže pobunjenici. Selo je i dalje pod kontrolom kijevskih vlasti, ali u njihovoj kući su stalno uključeni ruski državni kanali. Imaju čak i sat podešen po moskovskom vremenu – povratak u sovjetsku prošlost.
Dakle, kada se 24. februara Anastasija probudila u Kijevu uz zvuk sirena, znala je kako će njeni roditelji reagovati.
„Moja majka je bila prva osoba koju sam pozvala kada sam skočila iz kreveta u pet, dezorjentisana. Bila je iznenađena što sam je nazvala i zvučala je smireno, skoro ležerno“, kaže ona.
Anastasija, ukrajinska dopisnica BBC-ja koja se preselila u Kijev pre 10 godina, čula je eksploziju bombi nakon što se probudila i brinula je o tome gde će i šta biti pogođeno.
„Ponovo sam pozvala mamu. Rekla sam joj da sam uplašena. ‘Ne brini’, rekla je umirujuće. ‘Oni nikada neće bombardovati Kijev'“, rekla je Anastasija.
Potom je rekla majci da Rusi to već rade.
„Rekla sam joj da ima žrtava među civilima. ‘Ali to smo imali i mi kada je Ukrajina napala Donbas'“, rekla je smejući se. Na trenutak nisam mogla da dišem. To sam što sam čula mamu da ovo govori sa takvom surovošću, jednostavno mi je slomilo srce“, rekla je Anastasija.
Ističe da je godinama izbegavala političke svađe sa roditeljama, ali da je ovoga puta majci spustila slušalicu.
Nakon četiri dana provedena u skloništu, odlučila je da napusti Kijev.
„Sada mi je mnogo toga u glavi. Šta će biti sa svima nama? Kuda ovo ide? Hoću li se ikada vratiti? Da li ću ikada više videti roditelje? Još uvek ih duboko volim, ali nešto u meni se slomilo i mislim da se to nikada ne može popraviti“, kaže Anastasija.
BONUS VIDEO: Kijev u plamenu posle još jednog napada ruske vojske
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
