Vladimir Putin Foto:Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia, Alexander NEMENOV / AFP / Profimedia, Shutterstock

Ruska invazija na Ukrajinu traje već osam meseci i ne nazire joj se kraj. Zbog toga države koje se nalaze u blizini fronta strahuju da bi sukob mogao da se prelije i na njih. Litvanija, zemlja koja sa druge strane granice ima rusku enklavu Kalinjingrad se već mesecima priprema za potencijalni napad i sada je, kako tvrdi - potpuno spremna da na njega i odgovori.

Od ruske enklave deli je samo bodljikava žica, iza koje se jasno vide ide zgrade koje čine rusku graničnu tačku, a lokalno stanovništvo svakog dana čuje razgovore ruskih vojnika.

Kako je ova zemlja članica NATO saveza, njena pozicija je itekako strateški bitna, jer ukoliko bi ruski lider Vladimir Putin u nekom trenutku rešio da dodatno eskalira sukob, mogao bi da i svoje trupe prebaci u ovu enklavu koja se prostire na manje od 100 kilometara, i zajedno sa trupama iz Belorusije, sa kojom se ova zemlja takođe graniči, izvrši invaziju i na nju.

Time bi osim Litvanije, mogle da budu ugrožene i okolne NATO zemlje – Letonija i Estonija, a cilj ove operacije bi bio da se ove tri države izoluju od ostatka Alijanse, piše Skaj Njuz.

Ruska vojska Foto:EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY

„Suvalki koridor, kako još nazivaju ovu enklavu, je potencijalno ranjiv ako bi Kalinjingrad i Belorusije, sada u osnovi vojno proširenje Rusije, odlučile da probaju da preseku baltičke države od Poljske“, kaže za Skaj Njuz Linas Kojala, direktor Centra za studije istočne Evrope.

Sumnje podriva i to što na na istočnom kraju Kalinjingrada nalazi se još jedna potencijalno opasna zona u koju iz dana u dan dolazi sve veći broj ruskih trupa koje su trenutno stacionirane sa druge strane bodljikave žice u Belorusiji i mogle bi brzo da pređu granicu ukoliko Putin odluči da napadne.

Ali, uprkos ovome, Litvanija tvrdi da nema prostora za strah i da su spremni da saseku ovakve ruske namere.

Na hiljade dobrovoljaca se već prijavilo da brani zemlju

Tome u prilog govori i činjenica da iz dana u dana raste broj prijavljenih dobrovoljaca koji žele da brane Litvaniju.

Prema poslednjim informacijama, broj dobrovoljaca je porastao sa 5.400 ljudi, koliko ih je bilo na početku godine, na više od 8.000, koliko ih ima sada.

Takođe, dosta Litvanaca je otišlo da ratuje na strani Ukrajine još početkom invazije, što znači da bi se u svoju zemlju, ukoliko zatreba, vratili potpuno vojno obučeni.

Mindaugas Lijetuvninkas proveo je nekoliko meseci na ukrajinskom frontu, boreći se protiv Rusa oko Irpinja i sada je spreman da se vrati.

Ukrajina Rusija rat Foto:REUTERS/Oleksandr Ratushniak

„Pamtim kako je izgledao život pod sovjetskom vladavinom kada je Litvanija okupirana i obećao sam, „nikada više“. Rusi žele da se vrate, ali to se neće desiti, ja ću biti jedan od onih koji im neće dozvoliti da dođu ovde“, rekao je Lijetuvninkas.

„Moramo da budemo spremni sve vreme“

Vlada Litvanije takođe priznaje da je enklava Kalinjingrad kritična tačka.

„Moramo da budemo spremni sve vreme. Mislim da su rizik i ruske sposobnosti niski, ali rizik od eskalacije je visok i zato svakog trenutka moramo da budemo spremni da će se nešto desiti“, rekao je Vajdotas Urbelis, politički direktor litvanskog Ministarstva nacionalne odbrane.

Dodaje da, iako je sada znatno manje ruskih vojnika u ovoj enklavi, jer su prebačeni na front u Ukrajini, većina opreme i dalje u skladištima koja se nalaze na Suvalki koridoru.

Pročitajte još:

Zbog toga Litvanija insistira na tome da je njena vojska bude spremna za potencijalnu rusku agresiju. Nadgleda svoje granice i jača svoju odbranu, spremajući se da uzvrati punom snagom na svaki potencijalni napad.

NATO saveznici su takođe poslali pojačanje i ovog meseca u njoj izveli jednu od najvećih međunarodnih vojnih vežbi u u kojoj je učestvovalo oko 3.500 vojnika.

BONUS VIDEO Rat uživo – kako izgleda borba na prvoj liniji fronta iz prvog lica

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare