7
Poput ostalih zemalja Evropske unije i Francuska je bez rudnika litijuma. U ovoj zemlji, koja se oslanja na nuklearnu energiju, razvija se jedan projekat koji se tiče kopanja litijuma i za koji se ne zna da li će biti odobren.
Njegovo otvaranje zavisi poštovanje ekoloških propisa, i u dobroj meri od lokalnog stanovništva koje za sada ne pokazuje želju da se rudnik litijuma otvori, piše N1.
U pitanju je projekat Emili, koji se nalazi na mestu gde je bilo nalazište kaolina koji se vadio za proizvodnju keramike na lokalitetu Bovoar od kasnog 19. veka. Lokacija rudnika je u centralnom delu Francuske, predelu sa dosta šuma, udaljena od gusto naseljenih mesta. U pitanju je deindustrijalizovana zona Francuske.
PROČITAJTE JOŠ:
Još 60-ih godina prošlog veka, Biro de Recherches Geologikues et Minieres (BRGM) je identifikovao ležišta litijuma u podzemlju. Prema trenutnom stanju, studija kaže se da je koncentracija 0,9 do 1 procenat – to znači da se mora iskopati skoro 100 tona stene da biste dobili jednu tonu litijuma.
Za razliku od projekta Jadar na ovom nalazištu nema nalazišta otrovnih supstanci, poput bora koji je deo rude jadarit. Podsećamo prema planovima kopanja, Rio Tinto bi godišnje vadio 58.000 tona litijuma i 165.000 tona bora.
Projekat Emili, francuske multinacionalne kompanije Imeri (Imerys) je pokrenut 2022. godine, ali do sada nije bilo previše aktivnosti. Poslednje vesti na sajtu projekta su iz januara 2024. godine kada je najavljivana javna debata. Ona je trebalo da se sprovodi do jula. Planirana je posle serije neuspelih pokušaja da kompanija pokuša da stekne poverenje lokalnog stanovništva ali se i prenese stav građana koji ne žele rudnik.
U “Zelenom dogovoru“, Evropska komisija je podvukla da su „aktivno učešće javnosti i poverenje javnosti u tranziciju od suštinskog značaja da bi politike funkcionisale i bile prihvaćene“.
Projekat rudnika Bovoar nije izuzetak, kada je u pitanju nepoverenje lokalnog stanovništva.
Udruženja građana su posle sastanaka ostali pri stavu dda ne žele ovaj projekat u svojoj blizini zbog rizika ovog rudnika za životnu sredinu. Pre svega vode.
Lokalci ukazuju da na rizik od zagađenja vode u masivu Bose, koji se često smatra „vodotornjem“ u regionu sa svojih 350 izvora. Udruženja procenjuju da će za rad rudnika biti potrebno dva miliona kubnih metara vode, što odgovara godišnjoj potrošnji od 26.000 stanovnika.
Takođe smatraju da bi vađenje dva miliona tona rude godišnje izazvalo buku i potrese, što bi uticalo na faunu, floru i lokalno stanovništvo.
U svom odgovoru stanovnicima, Imeris je rekao da će biti sprovedene studije uticaja.
List Uest Frans (Ouest France) preneo je da je u javnoj debati bilo 3.600 učesnika i da je organizovano 43 sastanaka, bilo je 209 učenika prisutnih na 17 radionica-debata u pet obrazovnih ustanova.
Sada je u toku faza pisanja izveštaja organizacionog tima debate i predsedništva Nacionalne komisije za javnu raspravu, koji će biti predstavljen 30. septembra.
Izveštaj sa debate će biti predstavljanje prikupljenih tekstova i sadržaja svih sastanaka. Cilj je da se prikaže način odvijanja debate, njena dinamika i poruke. Taj izveštaj ne donosi nikakvu ocenu, neutralan je jer samo prenosi argumente i stavove javnosti, dodao je francuski list.
Potom će firma Imeri zadužena za projekat i RTE (mreža za prenos električne energije) biti u obavezi da u roku od tri meseca odgovore na izveštaj i navedu šta prihvataju ili ne i zbog čega.
Tim odgovorom će biti zatvorena faza javne rasprave, ali ne i učešće javnosti.
Ako se nastavi sa projektom, onda se će biti organizovane stalne konsultacije, preneo je list i dodao da do konačnog prihvatanja projekta i njegove primene ima još dosta puta, kao što su produbljene studije stručnjaka i javne diskusije o tome.
Osim udruženja građana i gradsko veće grada Saint-Bonnet-de-Rochefort glasalo je protiv bilo kakvih planova za pretvaranje lokalne železničke stanice za transport litijuma.
Kako su navedeno u tekstu sajta „EU aktiv“ iz 2023. godine projekat može biti izmenjen ili otkazan, a važnost ovog potencijalnog rudnika što bi se prema ovom slučaju Bovoar mogao postaviti ton budućim projektima vađenja litijuma u Francuskoj.
U istom regionu, kompanija „Sudmines“ je podnela zahtev za dozvole za istraživanje litijuma i vodonika u opštinama kako bi videla oživljavanje svoje rudarske industrije kako bi podržala zelenu i digitalnu tranziciju. Međutim i u ovom slučaju suočeni su sa jakim otporom lokalnog stanovništva.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
