3
Broj Amerikanaca koji glasaju pre novembarskih izbora je bez presedana, pokazuju podaci o ranom glasanju, što bi mogao da bude nagoveštaj rekordnog odziva na predsedničkim izborima, na kojima su kandidati aktuelni predsednik Donald Tramp i demokrata Džo Bajden, prenosi agencija Rojters.
Četiri nedelje uoči izbora 3. novembra, već je glasalo više od 4 miliona Amerikanaca, što je daleko više od oko 75.000 u istom periodu 2016. godine, ukazuje Američki izborni projekt, koji prikuplja podatke o ranom glasanju, prenosi Glas Amerike.
Veći odziv je podstaknut odlukom mnogih država da omoguće ranije i glasanje poštom u većem obimu zbog pandemije koronavirusa, ali i željom da se donese odluka o Trampovoj političkoj budućnosti, kaže Majkl Mekdonald sa Univerziteta Floride, koji vodi projekat.
Pročitajte još:
„Nikada nismo videli da ovako veliki broj ljudi glasa mnogo ranije. Ljudi glasaju kada donesu odluku koga da podrže i znamo da se veliki broj već odlučio i već ima stav o Trampu“, rekao je Mekdonald.
Zbog naglog rasta broja birača koji glasaju ranije, Mekdonald predviđa rekordan odziv od oko 150 miliona, što je 65 odsto Amerikanaca sa pravom glasa, a to bi bio najveći procenat od 1908. godine.
Prema anketama na nacionalnom nivou, Bajden ima prednost u odnosu na Trampa, mada istraživanja u državama koje bi mogle da budu odlučujuće na izborima ukazuju na tešnju trku.
Podaci o ranom glasanju do sada su preuzeti iz 31 države, naveo je Mekdonald i dodao da će broj birača koji su već glasali nastaviti da brzo raste, s obzirom na to da će rano glasanje početi i u drugim državama, za koje se očekuje i da u narednih nekoliko nedelja prijave ukupan broj glasačkih listića poslatih poštom. Samo šest država ne dozvoljava određen nivo ranog glasanja na biračkim mestima.
Procenat Amerikanaca koji su glasali na biračkim mestima na dan izbora bio je u stalnom padu pre ove godine, prema podacima Američke komisije za izbornu podršku.
Ukupan broj glasački listića koji su ubačeni ranije ili poslati poštom se više nego udvostručio, sa gotovo 25 miliona 2004. godine na 57 miliona. 2016. pokazuju podaci komisije.
Tramp je više puta kritikovao glasanje poštom i iznosio neosnovane optužbe da će to dovesti do izbornih neregularnosti. Eksperti ističu da se to retko događa.
Postoje nagoveštaji da su predsednikove kritike dovele do smanjenog interesovanja republikanaca za glasanje poštom. U sedam država, koje daju podatke o registraciji birača po stranačkoj pripadnosti, demokrate su više nego udvostručile broj glasačkih listića predatih poštom, pokazuju podaci izbornog projekta.
Na Floridi, jednoj od država koje bi mogle da budu odlučujuće na predstojećim izborima, više od 2,4 miliona demokrata zatražilo je da im glasački listiću budu poslati poštom, od čega je predato 282.000, dok su republikanci zatražili gotovo 1,7 miliona listića, a od toga poštom vratili 145.000.
Prema prošlonedeljnoj anketi Rojtersa i Ipsosa, 5 odsto demokrata širom zemlje saopštilo je da je već glasalo, u poređenju sa 2 odsto republikanaca. Oko 58 odsto demokrata planira da glasa ranije, dok je kod republikanaca taj procenat 40 odsto.
Mekdonald navodi da je odziv tokom ranog glasanja obično veliki na početku, da zatim pada, pre nego što ponovo poraste blizu izbora. Međutim, u nekim državama učešće u ranom glasanju već je ogromno manje od mesec dana uoči izbora.
U Južnoj Dakoti, broj birača koji je ranije glasao čini gotovo 23 odsto ukupnog odziva na izborima 2016. U Virdžiniji, taj procenat je gotovo 17, a u Viskonsinu blizu 15 odsto.
„To je neverovatno. Svi podaci sugerišu veoma veliki odziv na ovim izborima“, istakao je Mekdonald.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
