Ekstremne suše širom Evrope i sveta svakim danom prave sve veće probleme na rekama. Najdramatičnije je otkriće nacističke flote od 20 nemačkih ratnih brodova iz Drugog svetskog rata koja je ponovo izronila na površinu pošto je vodostaj reke Dunav u Srbiji pao zbog visokih temperatura i nedostatka kiše.
Hitlerova Crnomorska flota je potopljena 1944. godine, dok se nemačka vojska povlačila pred sovjetskim trupama, prenosi Rojters. U ovih 20 plovila otkriven je eksploziv i municija. Zvaničnici kažu da ti brodovi predstavljaju rizik za brodarstvo Dunavom. Srpski zvaničnici su krenuli u bagerisanje duž reke kako bi spasili upotrebljive plovne trake.
Vašington post piše da je mnogo više brodova zakopano ispod peščanih obala reke. Plovila i danas utiču na reku, ometajući rečni saobraćaj prilikom niskog vodostaja. Dunav je najduža reka zapadne Evrope i ključni brodski kanal koji prolazi kroz deset država.
Širom Evrope ali i sveta, suša otkriva slične prizore na rekama, zadajući glavobolju stanovnicima.
Loara u Francuskoj održava dolinu vinograda koji proizvode neka od najpoznatijih svetskih vina. Reka se proteže na oko 965 kilometara i smatra se poslednjom divljom rekom u Francuskoj, koja održava biodiverzitet ekosistema u celoj dolini.
Delovi reke su već prilično plitki, ali njeni nivoi i tok se brzo menjaju vremenom i kako se sneg topi na izvoru. Neki delovi su toliko isušeni zbog nedostatka kiše i velikih vrućina da ljudi mogu da ih pređu pešice.
Satelitki snimci iz francuskog grada Somura pokazuju više korita reke nego vode u Loari. Parcele zemlje oko njega su uglavnom smeđe i osušene, a pre godinu dana su bile bujne i zelene. Vlasti puštaju vodu iz brana u reku, uglavnom kako bi osigurale da ima dovoljno za hlađenje četiri nuklearne elektrane koje se nalaze duž nje, prenosi CNN.
Reka Po seče tačno preko vrha Italije i uliva se na istok u Jadransko more. „Hrani se“ zimskim snegom sa Alpa i obilnim padavinama u proleće, a ima strm pad koji donosi brz tok. Obično su razorne poplave veći problem kod ove reke.
Sada, Po izgleda sasvim drugačije. Zima je bila suva u severnoj Italiji, pa je sneg davao malo vode, a proleće i leto su takođe bili sušni, pa je to region gurnulo u najgoru sušu koju je iskusio poslednjih sedam decenija.
Toliki deo reke je isušen da je nedavno prođena bomba iz Drugog svetskog rata u njenim vodama. Veliki problem je taj što se milioni ljudi oslanjaju na Po za život, uglavnom kroz poljoprivredu. Oko 30 odsto italijanske hrane proizvodi se duž reke Po, a neki od najpoznatijih izvoznih proizvoda u zemlji poput sira, prave se ovde.
Rajna izvire u švajcarskim Alpima, teče kroz Nemačku i Holandiju, a zatim teče sve do Severnog mora. To je ključni kanal za evropski transport, ali je trenuno prava noćna mora. Delovi rečnog korita izronili su iznad površine vode, što znači da brodovi koji pokušavaju da prođu moraju da se provuku oko niza prepreka, što usporava ceo proces.
Rajna ima mnogo različitih merača na svom putu, uključujući i Kaub, zapadno od Frankfurta u Nemačkokj, gde je nivo vode pao čak 32 cm. Špedicije smatraju da je sve do 40 cm na Rajni prenisko za transport, dok u Kaubu sve manje od 75 cm znači da brodovi moraju da smanje teret na oko 30 odsto.
Nizak nivo vode znači da da kompanije plaćaju veće nasipe za prolaz, a svi ovi faktori čine dostavu skupoljom, a taj trošak se obično prenosi na potrošače.
Nizak vodostaj otkrio je i takozvano „kamenje gladi“ duž reke Rajne. Ovo kamenje predstavlja zlokobna upozorenja predaka o razdobljima bede koju donosi sušno vreme. U pitanju su stene rečnog korita, koje su vidljive samo kada je vodostaj na rekama izuzetno nizak.
U to kamnje su uklesane poruke koje su ostavili ljudi iz prethodnih epoha. Poruke se odnose na teške periode izazvane nedostatkom vode, što pruža priliku da se zamisli kako su nekada izgledali periodi suša.
Reka Kolorado presušuje na svojim obalama, pošto istorijska suša na zapadu SAD pokazuje malo znakova da jenjava. Reku ključno održavaju dva najveća rezervoara u zemlji, a da bi zaštitla rečni sliv, vlada je sprovela obavezna isključivanja vode i zatražila je od država da donesu akcione planove.
Jedan od tih rezervoara je jezero Mid, koje se smanjuje prema statusu „mrtvog bazena“ – tački u kojoj rezervoar neće biti dovoljno visok da pusti vodu nizvodno kroz branu, prenosi CNN.
Posledica krize reke Kolorado su ogromne: oko 40 miliona ljudi u sedam država u SAD i Meksiku se oslanja na vodu iz reke za piće, poljoprivredu i struju.
PROČITAJTE JOŠ:
Reka Jangce u Aziji presušuje na svojim obalama i njeno korito se pojavljuje u nekim oblastima. Međutim, pritoke Jangcea su već prilično isušene. Kina je objavila upozorenje na sušu širom zemlje prvi put za devet godina, a njen toplotni talas je najduži u poslednjih šest decenija.
Uticaj Jangcea koji se polako isušije je ogroman. U Sečuanu, provinciji od 84 miliona ljudi, hedroenergija čine oko 80 odsto kapaciteta električne energije. Veliki deo toga dolazi iz reke Jangce, a kako njen tok usporava, proizvodnja električne energije je opala, ostavljajući vlastima da narede da se fabrike zatvore na šest dana.
U pokrajini pada otprilike polovina kiše nego obično, a neki rezervoari su potpuno presušili, navodi državna novinarska agencija Sinhua.
BONUS VIDEO: Suša u Evropi dovela do dramatičnog pada vodostaja Save i Dunava
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare