0
Ekonomija evrozone potonuće dublje u recesiju mnogo ranije nego što se mislilo usled efekata pandemije, saopštila je nedavno Evropska komisija (EK).
Evropa je pod pritiskom velike stope nezaposlenosti, kompanije širom starog kontinenta nisu zapošljavale radnike, a broj otkaza meri se milionima.
Ranije prognoze rasta za Francusku, Italiju ili Španiju drastično su redukovane nakon što ih je snažno pogodila pandemija, pa EK sada očekuje pad od 10 odsto ove godine u svakoj od ovih država.
Pročitajte još:
Suprotno tome, Nemačka, koja je imala manje smrtnih slučajeva korone, imaće pad od 6,3 odsto, nešto manje projektovan od prognoze iz maja od 6,5 odsto.
Velika Britanija zvanično je ušla u najveću recesiju prvi put posle 11 godina, što je posledica uvođenja restriktivnih mera u borbi protiv korona virusa. Brojke su pokazale da je britanska ekonomija opala više nego bilo koja druga država G7 tokom izbijanja koronavirusa u toku tri meseca do juna ove godine.
Zavod za nacionalnu statistiku saopštio je da je bruto domaći proizvod (BDP), inače najšire merilo ekonomskog prosperiteta, u drugom tromesečju smanjen za 20,4 odsto u poređenju sa prethodna tri meseca, što je najveći kvartalni pad otkad su uporedni podaci počeli da se prate 1955. godine.
U vremenima kada globalna ekonomija funkcioniše bez opterećenja, građani u proseku postaju bogatiji, jer se bruto domaći proizvod (BDP) blago povećava. Ipak, dešava se i da ta vrednost ponekad opadne.
Recesija se obično definiše kada se to desi u periodima od dva tromesečja ili kvartala zaredom. Međutim, ukoliko recesija potraje duže od toga, ili je posebno teška, onda se takva situacija smatra krizom.
Većina razvijenog sveta doživela je negativni rast, odnosno opadajući BDP, od januara do marta ove godine, kada je prvi put počeo da se oseća ekonomski uticaj koronavirusa.
Zvanične cifre za period od aprila do juna na nivou Evrope još nisu objavljene, ali velika je verovatnoća da će one pokazati još veći pad. To bi značilo drugi kvartal negativnog rasta, što bi potvrdilo da je veći deo sveta već u recesiji.
U Velikoj Britaniji ekonomija je od januara do marta opala za dva odsto, prema podacima Zavoda za nacionalnu statistiku. Potom je pala 20,4 odsto u aprilu, što je najveći mesečni zabeleženi pad svih vremena prvog punog meseca u izolaciji.
Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa ogroman pad BDP-a za 2020. godinu u celosti. Ipak, krovna finansijska institucija procenjuje da će ove godine čitava svetska ekonomija da opadne za čak tri procenta, što će je činiti najgorom recesijom od Velike krize tridesetih godina prošlog veka.
Realnost je da tokom recesije ogroman broj ljudi izgubi posao ili da im postane teže da dođu do novih prilika za zaposlenje ili unapređenje.
Oni koji ostanu da rade, možda im neće biti povećana plata ili će morati da rade duže tokom dana, odnosno da pristanu na smanjenje plate.
Rezovi recesije obično se ne osete ravnomerno u čitavom društvu, a nejednakost bi mogla još više da ih produbi.
Vlade širom sveta već pozajmljuju ogromne količine novca da bi podržale svoje ekonomije preko smanjenja poreza i veće javne potrošnje – kao što su programi odsustva, podrške kompanijama, pa čak i direktne isplate gotovine građanima.
Ali to pozajmljivanje ima cenu, koja će se osećati još decenijama.
MMF predviđa da će se recesija okončati naredne godine i da će svetska ekonomija tada početi polako da se oporavlja. Ipak, niko pouzdano ne može da kaže koliko će težak biti taj oporavak.
Ako sve svetske kompanije koje su se zatvorile tokom pandemije i izolacije budu mogle ponovo brzo da se otvore, posledice recesije biće manje teške.
Međutim, postoji realan strah oko toga da li će virus početi ponovo da se širi, a realno je i da se ljudi plaše putovanja čak i ako im bude rečeno da su bezbedni.
Za oporavak konkretno krstarenja, avio saobraćaja i poslovnih konferencija biće potrebne čitave godine, pa je sigurno da će se posledice recesije uzrokovane koronavirusom osećati još godinama.
