0
U trenutku kada se svet bori sa posledicama klimatskih promena i zagađenja, na Arktiku su se pojavile misteriozne bakterije koje bi mogle mnogo da doprinesu eko sistemu, jer imaju sposobnost da razgrađuju naftu i dizel.
Pročitajte još:
Naime, nova studija Univerziteta u Kalgariju u Kanadi otkrila je da okeanske bakterije na delu Arktiku koje pripadaju teritoriji te države su sposobne za biorazgradnju dizela i nafte, piše Juronjuz.
Naučnici su pronašli „neočekivane“ mikrobe u ledenim vodama Arktika za koje kažu da bi dobro reagovali na izlivanje nafte u regionu.
Paraperlucidibaca, Cicloclasticus i Zhongshania, vrste bakterija koje žive u Labradorskom moru, mogu da razgrade prisutna fosilna goriva. Čiste okean, osiguravajući da on ostane vitalni resurs.
Koautor studije dr Kasej Hubert, profesor geomikrobiologije na univerzitetu, objašnjava da ga je jedan od studenata upozorio na problem.
Sin Murfi, koji je odrastao u regionu, pokrenuo je projekat nakon što je prepoznao složen odnos koji su ljudi sa Njufaundlenda i Labradora imali sa naftom na moru. To im je donelo koristi u vidu goriva, ali je zajednica bila duboko zabrinuta kada se 2010. dogodilo izlivanja nafte u Meksički zaliv, jer je shvatila sa kakvim posledicama bi mogla da se suoči.
Kao rezultat toga, Murfi je svoje istraživanje usredsredio na Labradorsko more kako bi pomogao u informisanju o budućim strategijama za ublažavanje izlivanja nafte, na niskim temperaturama u regionu.
Kako su naučnici izveli eksperiment?
Istraživači su simulirali curenje nafte u okean tako što su iz zemljišta Labradorskog mora uzeli malo blata, dodali slanu vodu i u nju sipali naftu, te narednih nekoliko nedelja pratili situaciju. Ispostavilo se da su bakterije iz blata odmah “pristupile poslu” i značajno očistile vodu. Ovo bi moglo biti veoma značajno naučno otkriće ako se ispostavi da bi ove bakterije mogle biti podjednako efikasne i u drugim morima, koja su, primera radi, nešto toplija.
Eksperimenti su izvedeni na četiri stepena Celzijusa, kako bi se približila temperatura u Labradorskom moru, i ostavljeni su nekoliko nedelja da vide šta će se dogoditi.
„Simulacija je pokazala da prirodno prisutne bakterije koje razgrađuju naftu u okeanu predstavljaju prve odgovore prirode na izlivanje nafte“, rekao Hubert.
Može li otkriće pomoći budućim strategijama?
U osnovi, sve strategije pre izlivanja, bilo na Arktiku ili drugde, identifikuju prevenciju kao najvažniji faktor.
Ali planovi za reakciju u slučaju vanrednog stanja podjednako su važni. Primer toga je i loš odgovor izraelske vlade u martu ove godine, kada se nafta masovno izlila na njenim obalama. Izlivanje na Mauricijusu prošle godine, takođe je ugrozilo bezbednost ostrvske države.
Razlog sprovođenja iza ove kanadske studije bio je u to što se u tim „hladnim vodama“ beleži sve veća industrijska aktivnost vezana za pomorski transport nafte i gasa na moru. Stoga je otkriće ove bakterije koja jede fosilna goriva od ključnog značaja, jer može ovaj region da sačuva u budućnosti.
Labradosrka obala važna je i za ishranu životinja
„Ova oblast važna je za autohtone vrste (prilagođene tom području) koji se hrane iz okeana. Za razliku od nižih geografskih širina, nedostajalo je istraživanja o bioremedijaciji na severu“, dodao je Kasej.
„Kako klimatske promene produžavaju period bez leda i sve se više industrijske aktivnosti odvijaju na Arktiku, važno je da razumemo načine na koje će arktički morski mikroorganizmi da reaguju ako dođe do izlivanja nafte ili goriva“, rekao je.
Kako kaže, to je posebno značajno jer je ovaj region prostran i udaljen, tako da bi hitna reakcija na izlivanje nafte bila komplikovana i spora.
Zaključuje da locirane bakterije mogu da postanu ključni igrači odgovora na izlivanje nafte u Arktik.
BONUS VIDEO: Zabranjeni grad u Pekingu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
