1
Tokom meseca koji je na izmaku, rat u Ukrajini gotovo potpuno je postao borba dronovima. Na ukrajinskoj teritoriji postoje tri crne tačke, u kojima svakodnevno odjekuju eksplozije - Kijev i Odesa koje besomučno gađa Rusija, i Krim - poluostrvo koje Kijev ništa manjim intenzitetom napada dronovima. Često dolazi i do proboja dronova na rusku teritoriju, kao što je to nedavno bio slučaj u Moskvi, što je ogolilo rupe u ruskoj odbrani, ali i potvrdilo sumnje da bespilotne letelice dobijaju primat u borbama.
Poslednji u nizu napada dogodio se nedavno a meta je bio glavni grad Ukrajine, i to šesti put ovog meseca.
Kao oružje, Rusija je ponovo koristila dronove Šahed – besplotne letelice iranske proizvodnje koje mogu da uzrokuju ogromnu materijalnu štetu, ali i ubiju veliki broj ljudi.
Inače, prvi napadi na Kijev, nakon dužeg vremena, zabeleženi su početkom jula.
Međutim, kada je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu postalo jasno da Zapad neće ispuniti njegove zahteve za produženje sporazuma o izvozu žitarica, koji je potpisan sa rokom važenja od godinu dana prošle godine u Turskoj, Kijev je postao njegova nova-stara omiljena meta.
Kada je na kraju doveden pred svršen čin, i pred sobom nije imao nikakvu mogućnost uslovljavanja, Putin je odlučio da ne produži sporazum, ali i da počne žestoke napada na još jedan ukrajinski grad – Odesu.
Da će ovaj lučki grad ponovo, nakon više od godinu dana, doživeti nemilosrdne napade postalo je kristalno jasno nakon što je Putin saopštio da će se brodovi koji plove Crnim morem smatrati potencijalnim vojnim ciljevima. Naime, kako je ovaj grad glavna ukrajinska luka, iz nje svakodnevno isplovljava mnogo „pokretnih meta“.
Međutim, neretko se dešava da dronovi „promaše“ te mete, i direktno napadnu grad u kojem žive civili.
Pa su tako ruske snage krajem prošle nedelje prvo na južni deo Ukrajine lansirale nekoliko talasa jurišnih bespilotnih letelica, a zatim su sa Crnog mora na Odesu ispalile šest krstarećih raketa Kalibr.
Ukrajinska strana je tada saopštila da je stariji muškarac ranjen u sopstvenoj kući i hitno hospitalizovan, da je tog dana u Odeskoj oblasti uništen je 21 dron Šahed.
Tada je povređeno 19 osoba, uključujući četvoro dece. Takođe, u tom napadu teško je oštećena pravoslavna crkva Preobraženja Gospodnjeg ukrajinske pravoslavne crkve, a najveća je pravoslavna crkva u Odesi.
I tokom prethodnih dana, u napadima koji su postali svakodnevni, povređeno je još desetine civila.
Inače, odgovor na pitanje zašto Putin toliko želi ovaj grad krije se u tome što bi zauzimanjem Odese Rusija jednim udarcem nanela ogromnu ekonomsku štetu Ukrajini. Ukrajina je žitnica Evrope i četvrti najveći izvoznik žitarica u svetu sa 44,7 miliona tona prodatih u inostranstvu tokom prošle godine.
Rusija i Ukrajina zajedno čine 25 odsto svetskog izvoza pšenice, ali Rusija nije u mogućnosti da izvozi svoju pšenicu zbog sankcija koje joj je zapad uveo. Blokadom Odese i ukrajinskog izvoza Rusija bi izvršila kontra-pritisak na Zapad koji bi takođe morao da se suoči sa nestašicama ili poskupljenjima.
Uz to, Odesa je za Ruse bitna psihološki, jer su svi dosadašnji pokušaji armije ove zemlje da pokori ovaj grad prolazili neslavno. Pored toga, Odesa ima i veliki vojni značaj, jer se u ovom gradu od 2014. godine nalazi štab ukrajinske mornarice.
Ipak, ni Ukrajina „ne ostaje dužna“ i istim intenzitetom uzvraća udarce – napadajući poluostrvo Krim koje se od 2014. godine nalazi pod ruskom kontrolom.
Tokom proteklih desetak dana, ova tačka koju ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski neretko navodi kao prioritet velike kontraofanzive, napadnuta je od strane Kijeva najmanje pet puta.
Poslednji napad dogodio se u Krasnogvardejskom okrugu na severu Krima, kada je napad dronom izazvao detonaciju u skladištu municije.
Samo noć ranije, ukrajinska bespilotna letelica pogodila je selo Razdoljnoje, na severozapadu Krima. Tada je u napadu ubijena tinejdžerka.
Nekoliko dana ranije, buknuo je ogromni požar na vojnom poligonu u Kirovskom okrugu, zbog čega je hitno evakuisano oko 2.000 ljudi iz te oblasti.
Iako isprva nije bilo jasno kako je došlo do požara, ispostavilo se da reč o eksploziji i da je ona maslo „ukrajinske kuhinje“. Nekoliko sati kasnije to je potvrdio i šef ukrajinske obaveštajne službe Kirilo Budanov, koji preuzeo je odgovornost za eksploziju na ruskom vojnom poligonu na Krimu.
Prethodnog dana, dogodio se još jedan incident, i to na mostu koji povezuje Krim sa ruskom teritorijom i koji je prozvan „ponosom“ ruskog predsednika Vladimira Putina.
Naime, most na Krimu, ključna linija snabdevanja ruskih snaga u Ukrajini, oštećen je u eksploziji, pri čemu su dve osobe poginule i povređeno je jedno dete.
Prema rečima guvernera Belgorodske oblasti Vjačeslava Gladkova, povređena je devojčica, a njeni roditelji su poginuli.
Ni nedelju dana ranije, situacija nije bila mirnija – tada su ruski mediji objavili da su protivvazdušna odbrana Moskve i Crnomorska flota presreli osam ukrajinskih dronova iznad krim
Pročitajte još:
Prema njihovim tvrdnjama, jedan dron je oboren iznad mora, pet je oboreno uz pomoć elektronske opreme, a dva vodena drona su uništena dalje od obale.
#related-news_0
Takođe, 9. jula, šef Krima Sergej Aksjonov saopštio da su ruske snage protivvazdušne odbrane oborile su krstareću raketu u blizini grada Kerča, na poluostrvu Krim.
Inače, ovo poluostrvo koje se nalazi pod kontrolom Rusije je imperativ ukrajinske kontraofanzive, a njegovo osvajanje bi moglo da se postigne tako što bi se Kerčki most, koji povezuje poluostrvo sa samom Rusijom, ponovo razneo – možda uz pomoć novonabavljenih krstarećih raketa dugog dometa Storm Šedou koje takođe mogu da udari na ključno logističko čvorište Džankoi.
BONUS VIDEO Eksplozija u Sevastopolju
