Rat Izraela i Hamasa izazvaće šokove kakve niko nije predvideo, ceo svet je na udaru

Izraelski 11. septembar

Ali, politika nikad ne miruje dugo. Iznenadno i krvavo razbijanje retkog razdoblja mira i nade u diplomatski napredak na Bliskom istoku već menja situaciju u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama, arapskom okruženju i širom sveta.Napad Hamasa upoređuje se sa napadima 11. septembra 2001. u SAD-u - kao relativno niskotehnološki napad na civile koji je probio odbranu moćnijeg i sofisticiranijeg protivnika, delimično prkoseći mašti samozadovoljne nacionalne bezbednosti i političkog establišmenta.

Pouka te istorijske traume bila je da politički i vojni koraci koje su preduzeli američki i drugi zvaničnici kada se ponovo uspostavila normalna politika nisu promenili svet samo vojnom akcijom. Oslobodili su političke snage unutar nacija poput SAD-a i Velike Britanije, stvarajući uslove koji još uvek utiču na društvo i izbore.

Razbijena je iluzija Izraelaca o ličnoj bezbednosti

Ovo je možda situacija u kojoj se Izrael sada nalazi. Jevrejskoj državi nisu strani raketni napadi iz Gaze ili Libana ili bombaški napadi na autobuse i bombaši-samoubice. Ali Hamasovi osvajači upravo su razbili iluzije Izraelaca o ličnoj bezbednosti snažnije nego u bilo kojem trenutku od Jomkipurskog rata 1973. kada su egipatske i sirijske snage napale Izrael.

Ovaj osećaj emocionalnog zlostavljanja usloviće odgovor Izraela u narednim danima i uticaće na to kako će ostatak sveta da reaguje na njegov otpor.

Netanjahu se dosad predstavljao kao ultimativni jemac bezbednosti, ali...

Produbljivanje izraelske nacionalne rane ekstremni je politički izazov s kojim se sada suočava premijer Benjamin Netanjahu, koji se postavio kao ultimativni jemac izraelske bezbednosti, ali čiji će se mandat sada uglavnom pamtiti po jednom od najrazornijih poraza i obaveštajnih promašaja u istoriji njegove nacije.

Zasad su se raskoli u izraelskom društvu, koje je izazvala Netanjahuova ekstremno desna koalicija i njegovi pokušaji da reformiše pravosudni sistem na način za koji su kritičari rekli da preti demokratiji, zatvorili zbog nacionalnog jedinstva. Međutim, izraelski lider ima razloga da pokrene razoran odgovor na napad kako bi prikrio svoju političku ranjivost i osvetio agoniju Izraela.Mučna stvarnost da Hamas drži izraelske taoce koje može koristiti protiv Netanjahua čini situaciju još intenzivnijom. Dugoročne političke posledice nemoguće je predvideti. "Ono što ćemo učiniti našim neprijateljima u narednim danima odjekivaće generacijama", rekao je on.

Osvetnički ratovi ne idu uvek po planu

Komentari izraelskog vođe otvorili su pitanje može li nemilosrdni izraelski protivnapad da eliminiše Hamas u Gazi u narednim danima. Ali još jedna lekcija od 11. septembra je da ratovi koji su pokrenuti u mračnim nedeljama nakon napada ne idu uvek po planu i nose rizik povratnog udara protiv vođa koji su ih pokrenuli.Na primer, Izrael je već iskusio cenu upada u gusto naseljenu Gazu, urbano središte izbegličkih kampova. A nakon 11. septembra, rat Bušove administracije protiv terorizma izazvao je višegodišnje posledice - uključujući umor od rata i cinizam o vladi, što je kasnije pomoglo u kampanjama predsednika Baraka Obame i Donalda Trampa.Ti osećaji još postoje. Pokrećući svoju nezavisnu kandidaturu za predsednika u ponedeljak, što bi moglo da ima nepredvidive posledice u neodlučnim saveznim državama, Robert Kenedi Džunior oštro je osudio vojnoindustrijski kompleks i "dugačak niz neprekidnih ratova" više od 20 godina nakon 11. septembra.

Sledeći potezi Izraela biće kritični

Sledeći potezi Izraela biće kritični. Dosad su prevladavajući osećaji bili suosećanje i užas. Ali ako izraelski protivnapad na Hamas dovede do još većih civilnih žrtava u Gazi ili ako enklava bude danima odsečena od vode i struje zbog izraelske opsade, politika čak i unutar savezničkih nacija - gde bela i plava svetla krase javne zgrade - mogla bi da počne da se menja.Očekuje se da će se Džozef Bajden, jedan od najotvorenije proizraelskih demokratskih predsednika, osvrnuti na napade u današnjim televizijskim izjavama. Dosad je pokopao svoje neprijateljstvo sa Netanjahuom, koji još uvek nije posetio Belu kuću za vreme Bajdenovog mandata.

Izraelski čelnik rekao je u ponedeljak da je u "kontinuiranom kontaktu" sa Bajdenom nakon napada. SAD pojačano šalje opremu za protivvazdušnu odbranu i oružje Izraelu i ponudio je obaveštajnu podršku za operacije spašavanja talaca. Kao znak podrške i odvraćanja izraelskih neprijatelja, Vašington premešta grupu nosača aviona u istočni Mediteran.

Uloga Irana

Ali u nekom trenutku u narednim nedeljama interesi SAD-a i Izraela mogli bi da se razlikuju. Ako se, na primer, pojave dokazi da je Iran imao direktnu ulogu u planiranju napada svog saveznika Hamasa, pritisak na Netanjahua za direktan napad na Islamsku Republiku postaće intenzivan. Vašington će biti zabrinut zbog razmera svake takve akcije budući da je poslednja stvar koja Bajdenu treba dok kreće u predizbornu kampanju da SAD bude uvučen u još jedan bliskoistočni rat.

Američki predsednik takođe treba da zaštiti svoje političke bokove, posebno od Republikanske stranke koja pokušava da ga prikaže kao starog i slabog. Republikanci, predvođeni bivšim predsednikom Donaldom Trampom, okrenuli su se napadima Hamasa, nastojeći da optuže Bajdena za njegove pokušaje smirivanja američkog sukoba s Iranom.Tramp je takođe pokušao da spoji zapaljivo američko unutrašnje pitanje - južnu granicu - s događajima na Bliskom istoku tvrdeći bez dokaza da "isti ljudi" koji su napali Izrael ulaze u SAD. Drugi republikanski predsednički kandidat, senator Južne Karoline Tim Skot, ponovio je svoju tvrdnju da je Bajden "saučesnik u ovom ratu protiv Izraela".

Problem za Bajdena

Republikanci su se uhvatili za odmrzavanje šest milijardi dolara iranskih sredstava prema sporazumu o oslobađanju američkih talaca prošli mesec. Američka vlada insistira na tome da novac još nije potrošen i da se može koristiti samo za kupovinu humanitarnih i medicinskih potrepština pod strogim međunarodnim nadzorom.

Ali zamagljivanjem činjenica republikanci stvaraju štetan javni narativ osmišljen kako bi se uticalo na mišljenje birača. Ova vrsta tvrdoglave politike može da uspe. Birači koji možda nisu dobro upoznati s pojedinostima, ovu dramu vide kao znak nekompetentnosti. Isto se događalo zbog neprestanog izveštavanja konzervativnih medija o Bajdenovom postupanju u haotičnom američkom vojnom povlačenju iz Avganistana.Bajden takođe mora da bude svestan političkih posledica na svojoj levici. Progresivne demokrate poslednjih godina su sve više kritikovali Izrael, kako zbog odnosa prema Palestincima u Gazi, koju kontroliše Hamas, tako i prema Zapadnoj obali, koju vode Palestinske vlasti, te zbog ekstremnog stava Netanjahuove koalicije, najdesnije vlade u izraelskoj istoriji. Bajden, čija stranka dovodi u pitanje njegovu kandidaturu za ponovni izbor, ne može sebi da priušti gubitak progresivne podrške sledeće godine.

Odnosi s Arapima

Bajdenovo nasleđe takođe bi moglo da pretrpi udarac zbog izraelskih previranja. Njegovi napori da pomogne normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, koji bi mogli da preinače geopolitiku Bliskog istoka, u najboljem slučaju su zastali. Saudijska Arabija neće imati politički prostor za pregovore s Netanjahuom dok stotine Palestinaca stradaju u izraelskim napadima na Gazu.Netanjahu ima još manji prostor da napravi teške teritorijalne ustupke Palestincima na Zapadnoj obali koje bi sporazumom verovatno zahtevao da pređe neke granice. Istorijska priroda predloženog sporazuma jedan je od razloga zašto je Iran možda imao snažan interes da podupre Hamasov napad, čak i ako SAD kaže da u ovom trenutku nema konkretnih dokaza koji potvrđuju njegovu umešanost.

Šta sa ratom u Ukrajini?

Posledice napada na Izrael takođe bi mogle negativno da utiču na još jedan Bajdenov prioritet - rat u Ukrajini. Budući da će Izrael od SAD-a dobiti oružje više tehnologije od Kijeva, produženi regionalni rat mogao bi dodatno da optereti američka rezerve oružja koje su već iscrpljene isporukama Ukrajini.Bajden bi mogao da pokuša da povuče paralele između američke podrške Izraelu i podrške Ukrajini, još jednoj suverenoj demokratskoj naciji suočenoj sa spoljnim napadima. Ali republikanci koji se već protive većoj pomoći Kijevu verovatno će tvrditi da Vašington treba da da prednost svom starom prijatelju i da ne može da priušti da pomaže na dve strane.

Svi ovi događaji mogli bi da ubrzaju šire strateške političke odjeke. SAD već decenijama pokušava da se okrene od Bliskog istoka prema Aziji. Ali bilo kakav osećaj u Pekingu i Moskvi da Amerika ponovo postaje sputana ovom regijom, otvoriće mogućnosti za američke protivnike. Mogućnost da Kina, Rusija i Iran pronađu zajednički cilj protiv SAD-a dugo je okupirala američke stručnjake za spoljnu politiku.

Rat u Gazi će odjeknuti širom sveta

Ne postoji zvanični savez protiv SAD-a koji uključuje ta tri velika protivnika. Ali dok se čini da se svet organizuje u demokratske i autokratske blokove, autoritarni zvaničnici u sve tri zemlje otkrili su vojne, ekonomske i strateške sinergije kroz svoju zajedničku antipatiju prema Vašingtonu. A ako se SAD zaustavi ili oslabi u Evropi, na Bliskom istoku ili u azijsko-pacifičkoj regiji, sva tri bi mogla da imaju koristi.U politici i međunarodnim odnosima sve je povezano i jedna akcija izaziva kontrareakcije. Tako će rat u Izraelu i Gazi odjeknuti mnogo šire od jednog kutka Bliskog istoka.Sve najnovije informacije iz Izraela pratite u našem blogu uživo.