Ukrajinski glavni grad Kijev je više puta bio pogođen raketama i bespilotnim letelicama tokom poslednjih nekoliko nedelja. Većina napada dolazi noću.
U centru Kijeva, Natalija Ljaščenko više i ne broji koliko joj je puta zvuk vazdušnih sirena, dronova i projektila prekinuo spavanje. Tokom jedne noćne racije, rekla je da su jarka svetla na tamnom nebu „kao u Ratovi zvezda“.
Ovakvi napadi su sve češći. Eksperti veruju da Rusija menja svoju taktiku u pokušaju da uništi ukrajinsku protivvazdušnu odbranu – ali takođe sumnjaju da se, u izvesnoj meri, obrušila na ukrajinsko civilno stanovništvo kao odgovor na neuspehe u ratu.
BBC Verifi je analizirao izveštaje lokalnih medija, izveštaje očevidaca i izjave lokalnih zvaničnika i ukrajinske vojske kako bi stvorio sliku porasta ovih vazdušnih napada kako na Kijev tako i širom zemlje od početka ove godine, prenosi BBC.
U januaru su bila samo tri dana kada je Rusija izvršila vazdušne napade na ciljeve u Ukrajini. U maju je taj broj povećan na 21 dan. Napada je bilo i prva dva dana juna.
Pored intenziviranja napada, čini se da je Rusija promenila svoje glavne ciljeve. Dara Masikot, viši istraživač politike u Rand Corporation, kaže da je cilj napada da se istroši ukrajinska protivvazdušna odbrana.
„Trenutno vidimo sve više udara na velike centre stanovništva, što dovodi Ukrajinu u poziciju da je prinuđena da troši presretače za odbranu svojih gradova“, kaže ona.
Presretači su rakete zemlja-vazduh koje se koriste za obaranje napadačkih dronova ili projektila. Ali može postojati i drugi razlog za povećanu učestalost napada, kaže gospođa Masikot.
Tokom ovog rata, Rusija je koristila rakete da pokaže svom stanovništvu da nešto radi – a Masikot kaže da su nedavni udari verovatno reakcija na napade unutar Rusije za koje Moskva okrivljuje Ukrajinu.
„Mislim da vidimo kombinaciju obe stvari: shvatanje da treba da istroše ukrajinsku protivvazdušnu odbranu i nalet na neke od njihovih neuspeha“, kaže ona.
Kijev je najteže pogođen
Rusija sve više fokusira svoje udare na prestonicu Kijev. Kijev je bio meta u 17 od 21 prijavljenog ruskog napada na Ukrajinu u maju, u poređenju sa dva puta od sedam napada u aprilu.
To je uzelo psihološki danak kod stanovnika grada. Polina Karabač živi u predgrađu, otprilike pet ili šest kilometara od centra Kijeva. Dana 28. aprila, probudila se u 04:00 čuvši glasne zvukove napolju.
„Osećala sam se veoma uznemireno jer kanal za vesti na koji obično gledam nije radio tako da nisam mogla da dobijem mnogo detalja“, rekla je ona za BBC.
Ono što tada nije znala je da su ruske krstareće rakete letele nebom, koje je na kraju uništila ukrajinska protivvazdušna odbrana.
Lokalni zvaničnici kažu da su sve rakete ili bespilotne letelice koje ciljaju Kijev oborene, a da je šteta nastala od pada letelica. Ovo nije nezavisno provereno.
Greg Bagvel, predsednik Udruženja za vazdušnu i svemirsku energiju Ujedinjenog Kraljevstva i bivši komandant RAF-a, rekao je za BBC da se čini da je Kijev više „strateški“ a ne „vojni“ cilj.
„Kijev je centar vlade. To više igra na ideju da Rusija zaista pokušava da stvori totemski osećaj pobede. Više se radi o simbolizmu nego o stvarnom vojnom efektu“, rekao je on.
Kakva god da je motivacija, vrlo je malo krajeva Kijeva koji nisu osetili udar dronova i raketa.
Natalija Ljaščenko ispričala je BBC-ju svoje iskustvo tokom jedne takve racije, 4. maja.
„Počelo je vazdušnim sirenama u noći, a onda je skoro 15-20 minuta kasnije počela bitka“, kaže ona.
Sklonila se u stanicu metroa nedaleko od svoje kuće, ponevši sa sobom samo pasoš i mačku.
„To nije igra. To je rat. Izgubili smo posao, kuće, zdravlje. Pred nama su veliki izazovi“, rekla je ona.
„Posle naše pobede biće potrebno 10 ili 20 – možda čak i više – godina da se psihički oporavimo. Ali verujem da ćemo preživeti, jer su Ukrajinci pokazali dobru rešenost da prežive“, zaključila je ona.
BONUS VIDEO: Misteriozni bljesak na nebu iznad Kijeva