1
U aparatu moći Kremlja postaje sve napetije. O tome svedoče interne informacije do kojih su došli novinari ARD i DW tokom razgovora sa ženom koja je radila za rusku tajnu službu FSB i koja prvi put govori za javnost.
Marija Dmitrijeva (31) je uspela da pobegne iz Rusije – preko severne Afrike do tranzitne zone na aerodromu u Parizu, gde je podnela zahtev za politički azil. Kaže da više ne može da podnese ono što se dešava u njenoj domovini:
„Želim da prestane umiranje. Ne želim više da ljudi umiru u Ukrajini, da umiru Rusi.“
Ona je po struci lekar i kaže da je od 2016. radila za tri ruske bezbednosne agencije – poslednja je bila služba državne bezbednosti FSB. Ali rat u Ukrajini, kako kaže, naterao ju je da raskine veze sa državom. Sa novinarskom ekipom političkog magazina ARD-a „Kontraste“ razgovarala je na primorju u južnoj Francuskoj.
Dmitrijeva nije ni opozicionar ni liberal. I sama je donedavno bila deo Putinovog sistema, radila za Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i tajnu službu FSB. Prvi put govori za javnost.
Mnogi misle da je rat izgubljen
Mnogi u FSB-u misle da je rat izgubljen, kaže ona. Kao lekarka je više puta tretirala nezadovoljne službenike koji su hteli da daju otkaz:
„Govorili su da su umorni, ali FSB se ne napušta tek tako. To je veoma cenjeno radno mesto do koga je jako teško doći. A kada za mesec dana troje mladih zaposlenih daju otkaz, to znači da se ne slažu sa sistemom.“
Dmitrijeva misli da službenici tajne službe strahuju da će jednog dana morati da odgovaraju za zločine u ruskom agresorskom ratu.
Njene izjave se ne mogu nezavisno proveriti. Dmitrijeva novinarima pokazuje dokumente koji potvrđuju da je radila u ruskim bezbednosnim službama, a na osnovu avionskih karata se vidi kada je stigla u Francusku.
Gerhard Mangot, politikolog i stručnjak za Rusiju sa Univerziteta u Inzbruku, smatra da je ocena Dmitrijeve suštinski verodostojna:
„Već sam čuo od svojih izvora da se u rukovodstvu FSB postavljaju pitanja, koliko su spremni da plate za pobedu u Ukrajini. I da je sve veći broj onih koji se brinu da bi Rusija mogla i da izgubi ovaj rat.“
Bezbednjaci smatraju da ih je Putino izdao ovim ratom
Vladimir Osečkin govori slično. Ruski aktivista za ljudska prava i osnivač gulagu.net, NVO koja razotkriva zlostavljanja u ruskim zatvorima, ima dobre kontakte sa kritički nastrojenim službenicima tajne službe. Od početka rata u Ukrajini, on je pod motom „vetar promena“, na internetu objavio brojne izveštaje jednog ruskog agenata, za koje, prema podacima magazina Kontraste, zapadne službe veruju da su autentični.
„Sudeći prema izvorima iz tamošnjeg sistema, mnogi smatraju da ono što je Putin započeo 24. februara vodi u ponor, u katastrofu, da je to najveća Putinova greška kao političara i šefa države“, kaže Osečkin, koji takođe živi u Francuskoj.
„Mnogi u sistemu to vide čak i kao izdaju. Zato što je tokom 20 godina ceo sistem bezbednosnih agencija pomogao Putinu da ostane na vlasti.“
Sada se plaše da će Putin ugroziti njihov životni standard i sigurnost.
Francuske vlasti su brinu za Osečkinovu bezbednost – on je non-stop pod nadzorom. U intervjuu kaže da je na njega pokušan napad pre samo nekoliko nedelja. Nedavno se saznalo da je protiv njega u Rusiji pokrenuta istraga zbog navodnog širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci.
Putina hvata panika od državnog udara
Osečkin kaže da je rastuća ogorčenost razlog zašto je Putin unapredio čečenskog lidera Ramzana Kadirova u general-pukovnika. Kadirov se smatra posebno lojalnim i brutalnim. Povećan je uticaj i oligarha Jevgenija Prigožina, šefa privatne plaćeničke vojske Vagner.
To je jedna od Putinovih taktika kojom hoće da se zaštiti od pokušaja državnog udara, smatra Osečkin:
„Putina od toga hvata panika. Zbog toga stvara veliki broj različitih odeljenja i jedinica koje mogu da se okrenu jedne protiv drugih.“
To je strategija koju prepoznaje i Mangot: „Putin je neko ko oko sebe voli da ima mnogo aktera koji su međusobno sukobljeni, koji su rivali. To mu dozvoljava da u određenom trenutku donese odluku, presudu, da bude poslednji posrednik i donosilac odluka.“
Ali upravo to izaziva sve veću napetost u aparatu moći, kaže Dmitrijeva:
„Zaposleni u bezbednosnim službama se boje da će u budućnosti na vlast doći još radikalnije snage, banditi kao što je Kadirov, kojima će onda morati da služe.“
Kadirovi vojnici na frontu već sada imaju bolje plate i moderniju opremu od redovnih ruskih trupa.
Dmitrijeva veruje da će rat nastaviti da eskalira. Iz dva izvora iz FSB-a je saznala o čemu je bilo reči na sastanku ruskog Saveta bezbednosti 10. oktobra.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Razgovarali su o tome kako situacija u Ukrajini može da se stavi pod kontrolu. Pritom uopšte nije bilo važno kojim sredstvima će se taj cilj postići i koliko će civila poginuti.“
Sistematsko bombardovanje civilnih ciljeva u Ukrajini počelo je istog dana.
Ova lekarka okrenula je leđa svom dosadašnjem životu i iza sebe ostavila brojne prijatelje i poznanike. Ona se nada da će se jo više njenih kolega iz bezbednosnih službi u Rusiji otvoreno okrenuti protiv Putina, prenosi DW.
BONUS VIDEO Bajden ne veruje Putinu
