2
Više zemalja odgovorilo je na poziv ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da pošalje dodatno oružje Ukrajini. Posle nedelja nevoljnosti, Nemačka je pristala da pošalje tenkove Leopard 2 u Ukrajinu, za šta se Kijev nada da će promeniti situaciju na bojnom polju. Kancelar Olaf Šolc objavio je odluku da pošalje 14 tenkova - i dozvoli drugim zemljama da pošalju svoje - na sastanku vlade u sredu. Svoje tenkove u Ukrajinu će poslati i SAD, a ovo je presek oružja koje u narednim mesecima stiže na frontove u Ukrajinu.
Na vest o tome da Nemačka i Amerika šalju moćne tenkove u Ukrajinu, Rusija je reagovala burno. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ranije rekao da će tenkovi „goreti kao i svi ostali“, kao i da postoji precenjivanje potencijala koji bi tenkovi doneli ukrajinskoj vojsci i nazvao taj potez „neuspelim planom“.
Ukrajinski zvaničnici insistiraju da im je hitno potrebno teže naoružanje i kažu da bi dovoljno borbenih tenkova moglo pomoći kijevskim snagama da povrate teritoriju od Rusa.
Paketi pomoći stižu sa svih strana
SAD su ranije istakle da će biti poslat paket vredan 2,5 milijardi dolara, uključujući oklopna vozila i sisteme protivvazdušne odbrane.
Nekoliko evropskih zemalja obećalo je nove pakete oružja – uključujući stotine projektila koje Kijevu šalje Velika Britanija. Ova saopštenja došla su uoči ključnog sastanka koji je održan u petak 20. januara u Nemačkoj, na kojem je 50 zemalja koordiniralo snabdevanje oružjem.
Na sastanku održanom u četvrtak 19. januara, predstavnici 11 zemalja okupili su se u vojnoj bazi u Estoniji kako bi razgovarali o nizu novih paketa koji će pomoći Ukrajini da povrati teritoriju i spreči svaki dalji napredak Rusije.
Velika Britanija, Poljska, Letonija, Litvanija, Danska, Češka, Estonija, Holandija i Slovačka obećale su veću podršku Ukrajini, prenosi BBC.
Najavljeni paketi pomoći uključuju:
Velika Britanija – 600 projektila, a obećala je i da će poslati 14 tenkova Čelendžera;
Francuska – doprinosi AMKS-10, oklopnim borbenim vozilima i kritičnim sistemima protivvazdušne odbrane;
Danska – 19 samohodnih haubica „Cezar“ francuske proizvodnje;
Estonija – haubice, municija, pomoćna vozila i protivtenkovski bacači granata;
Letonija – sistemi protivvazdušne odbrane Stinger, dva helikoptera i dronovi;
Litvanija – protivavionski topovi i dva helikoptera;
Poljska – protivvazdušni topovi S-60 sa 70.000 komada municije i oklopna vozila, tenkovi Leopard 2;
Švedska – donacija borbenih vozila pešadije;
Češka – proizvodi dalje municiju velikog kalibra, haubice i oklopne transportere;
Holandija – donacija rakete i lansera Patriot, a spremna je i da razmotri slanje borbenih aviona F-16. U Davosu je ministarka odbrane Kajsa Olongren takođe rekla da je Holandija spremna da pomogne u plaćanju modernih tenkova Leopard 2 koje druge zemlje šalju Ukrajini.
Vojna pomoć SAD
Predsednik SAD Džo Bajden je u sredu 25. januara najavio da planira da pošalje 31 tenk M1 Abrams u Ukrajinu, preokrenuvši vleiki otpor prema zahtevima Kijeva za slanje sofisticiranih vozila koja zahtevaju održavanje.
Bela kuća je saopštila da će SAD takođe obezbediti neophodnu obuku i zalihe potrebne za rad i upravljanje ovim tenkovima.
„Današnja najava da će SAD poslati 31 tenk M1 Abrams u Ukrajinu je u velikoj meri nastavak naših napora da obezbedimo Ukrajini sposobnosti koje su joj potrebne da nastavi da se bolje brani“, rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije.
Isporuka tenkova Abrams trajaće nekoliko meseci i biće potrebna opsežna obuka ukrajinskih trupa o tome kako da ih koriste. SAD moraju da upravljaju komplikovanim lancima snabdevanja komponentama potrebnim za tenkove.
Visoki zvaničnici administracije rekli su da je 31 tenk M1 Abrams ekvivalentan jednom ukrajinskom tenkovskom bataljonu. Pentagon je ranije Kijevu obećao i dodatnih 59 oklopnih vozila Bredli, 90 transportera Strajkera i sisteme protivvazdušne odbrane Avenger, između druge velike i male municije.
Nemačka odugovlačila svoju odluku o tenkovima
Nemački kancelar Olaf Šolc najavio odluku o stanju tenkova u sredu, povinujući se pojačanom međunarodnom pritisku – predvođenom Sjedinjenim Državama, Poljskom i blokom drugih evropskih zemalja, koje su pozvali Berlin da pojača svoju vojnu podršku i obaveže se na slanje svojih traženih vozila.
Portparol nemačke vlade rekao je da odluka o snabdevanju tenkova „prati dobro poznatu liniju podrške Ukrajini u skladu sa mogućnostima“. Nemačka je takođe dozvolila drugim zemljama da pošalju svoje tenkove Leopard 2 u Ukrajinu – što je do sada bilo ograničeno propisima o izvozu.
SAD i Nemačka su se odupirale unutrašnjem i spoljnom pritisku da pošalju svoje tenkove u Ukrajinu neko vreme. Nemci su izdržali višemesečnu političku debatu o zabrinutosti da bi slanje tenkova moglo da eskalira sukob i da bi NATO postao direktna strana u ratu sa Rusijom.
Nemački zvaničnici su navodno insistirali da će pristati na transfer Leopard 2 Ukrajini samo ako SAD pošalju i M1 Abrams.
Šta znamo o oružju koje svet šalje Ukrajini?
Tenkovi
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kaže da su njegovim snagama hitno potrebni zapadni glavni borbeni tenkovi, kako bi odbranili teritoriju od ruskog napada i potisnuli ruske trupe iz okupiranih područja, prenosi BBC.
Neki zapadni zvaničnici na sličan način veruju da su ruske snage trenutno u slaboj poziciji i da postoji prilika u kojoj napredniji tenkovi mogu pomoći Ukrajini.
Velika Britanija je pristala da Ukrajini dostavi 14 tenkova Čelendžer 2. Čelendžer je glavni borbeni tenk britanske vojske. Napravljen je 1990-ih, ali je znatno napredniji od drugih tenkova dostupnih ukrajinskim oružanim snagama.
Ukrajina je pre invazije koristila tenkove T-72, a od februara 2022. godine dobila je više od 200 T-72 iz Poljske, Češke i malog broja drugih zemalja.
Prelazak na standardne tenkove NATO-a bi zahtevao čitav niz logističke podrške koju Ukrajina nije imala.
Borbena vozila
Vojni profesionalci ističu da uspeh na bojnom polju zahteva širok spektar opreme, raspoređene u koordinaciji, sa neophodnom logističkom podrškom.
Među brojnim vozilima doniranim Ukrajini je i borbeno oklopno vozilo Strajker. U četvrtak su SAD objavile da šalju 90 Strajkera.
Među ostalim vozilima koje su SAD donirale ove nedelje je još 59 borbenih vozila pešadije Bredli. U velikoj meri su ih koristile američke snage u Iraku.
Vazdušna odbrana
SAD su 21. decembra objavile da šalju raketni sistem Patriot u Ukrajinu. Nemačka i Holandija su u četvrtak takođe objavile da doniraju lansere i rakete Patriot.
Ovaj visoko sofisticirani sistem ima domet do 100 km, u zavisnosti od tipa projektila koji se koristi, i zahteva specijalizovanu obuku za ukrajinske vojnike, koja će se verovatno izvoditi u bazi američke vojske u Nemačkoj.
Ali sistem je skup za rad – jedna raketa Patriot košta oko 3 miliona dolara.
Od početka sukoba, Ukrajina je koristila sisteme zemlja-vazduh iz sovjetske ere protiv ruskih napada.
Pre nego što je sukob počeo u februaru, Ukrajina je imala oko 250 S-300 i bilo je napora da se oni dopune sličnim sistemima koji se nalaze u drugim bivšim sovjetskim zemljama, od kojih su neki dolazili iz Slovačke.
SAD su takođe obezbedile Nasams (Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh) Ukrajini.
Pored toga, Velika Britanija je obezbedila nekoliko sistema protivvazdušne odbrane, uključujući Starstek, dizajniranih da obaraju niskoleteće letelice na kratkom dometu.
Nemačka je takođe obezbedila sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane IRIS-T koji mogu da pogode rakete koje se približavaju na visini do 20 km.
Rakete dugog dometa
Među dalekometnim raketnim bacačima koje su SAD poslale Ukrajini su M142 visoko pokretni artiljerijski raketni sistem ili Himars. Nekoliko evropskih zemalja je takođe poslalo slične sisteme.
Veruje se da je Himars bio ključan za uspeh Ukrajine u potiskivanju ruskih snaga nazad na jug, posebno u Hersonu u novembru.
Ono što je najvažnije, domet Himarsa, i mnogih drugih sistema, varira u zavisnosti od korišćene municije, a veruje se da zapadni donatori nisu obezbedili municiju najvećeg dometa.
Municija za koju se smatra da je isporučena Ukrajini daje sistemu domet od oko 80 km, što je dalje od sistema Smerč na ruskoj strani. Himars sistemi su takođe mnogo tačniji od ekvivalentnih ruskih sistema.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
0
Protivtenkovsko oružje
Hiljade oružja Nlav, dizajniranih da unište tenkove jednim udarcem, takođe je isporučeno Ukrajini. Smatra se da je oružje bilo posebno važno u zaustavljanju napredovanja ruskih snaga na Kijev u satima i danima nakon invazije.
„Nlav je bio apsolutno kritičan za poraz ruskih kopnenih napada u ranim fazama rata“, kaže Džastin Bronk iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
Dronovi
Bespilotne letelice su do sada bile veoma zastupljene u sukobu, a mnoge su korišćene za nadgledanje, ciljanje i operacije teških dizanja.
Turska je poslednjih meseci prodala naoružane bespilotne letelice Bajraktar TB2 Ukrajini, dok je turski proizvođač sistema donirao dronove u znak podrške Ukrajini.
Analitičari kažu da su Bajraktar TB2 bili izuzetno efikasni, leteći na visini od oko 7.600 metara pre nego što su se spustili da napadnu ruske ciljeve laserskim navođenim bombama.
Veruje se da su uništili helikoptere, pomorske brodove i raketne sisteme.
Takođe su korišćeni za obezbeđivanje tačnih lokacija ruskih položaja za precizne artiljerijske udare.
BONUS VIDEO: U padu helikoptera u blizini Kijeva stradalo troje dece i vrh MUP-a