2
Prema američkim obaveštajnim podacima, avgust i septembar su bili najkrvaviji meseci rata u Ukrajini za Ruse od njegovog početka, sa više od 1.200 Rusa ubijenih i ranjenih svakog dana. Smatra se da Rusija sada pojačava svoje napade, uoči početka zime, kada će blatnjavi uslovi otežati i pešadijske i oklopne napade.
Termin „mlin za meso“ postao je sinonim za rusku vojnu strategiju u pokušaju zauzimanja Donbasa. Proteklih nekoliko meseci bili su bez presedana po razmerama ljudskih gubitaka koje je Kremlj bio spreman da podnese kako bi povećao teritorijalne dobitke, piše Tajms u svom izveštaju sa prve linije ukrajinskog fronta.
„Njihova taktika je primitivna, ali su neumoljivi“, rekao je 24-godišnji ukrajinski poručnik Andrij za Tajms.
Svako jutro sledi ista turobna rutina duž istočnog fronta koju brani Andrij i njegova četa. U 3 sata ujutru se budi u svojoj zemunici i odlazi da budi svoje vojnike. Zatim proverava njihove zalihe municije i, ako još ima vremena, pojede nešto pre nego što započne novi neprijateljski napad u zoru.
Pročitajte još:
Dim je uvek najava, pokušaj Rusa da prikriju nalet pešadije i oklopnih vozila. Cilj im je da pređu 300 metara zemlje, ali retko stižu do ukrajinskih linija. Do izlaska sunca u 6 ujutro, bitka je bila gotova i ničija zemlja je ponovo bila bara mrtvih Rusa, prema dopisniku Tajmsa Tomu Bolu.
Andrij, padobranac jedne od vazdušno-desantnih brigada koja brani liniju ispred Kurahova, grada u Donjeckoj oblasti, procenjuje da je između 20 i 30 Rusa ubijeno tokom svakog njihovog svakodnevnog napada na položaj njegove čete.
Iako možda samoubilačka, strategija nije bez efekta. Rusija je u poslednja dva meseca stekla teritoriju brzinom koja nije viđena od 2022. godine, pokazuju podaci obaveštajne organizacije Black Bird Group.
„Ljudi koje šalju u ove napade nisu prave borbene jedinice i slabo su obučeni“, kaže za Tajms Andrij, profesionalni vojnik iz Kijeva koji je u vojsku otišao 2021. godine, a sada je zamenik komandanta svoje čete.
„Ali svejedno, to nam iscrpljuje zalihe municije i svaki put kada neko od naših momaka bude ranjen ili pogine. Ponekad će neko od njih preći na našu stranu i sakriti se unutar drvoreda. Onda moramo da provedemo ostatak dana tražeći ih, a zatim ih likvidirajući. Opet, cela svrha ovoga je da iscrpi naše resurse i da nam odvrati pažnju. Grubo je, ali radi. Pre dve nedelje uspeli su da napreduju 500 metara“, objašnjava Andrij.
Kurahovo, gde je Andrijeva brigada stacionirana od januara, trenutno je poprište najžešćih borbi na celom frontu dugom skoro 1.000 kilometara. Trećina svih prijavljenih ruskih ofanzivnih akcija poslednjih dana dogodila se oko grada, saopštio je ukrajinski Generalštab tokom vikenda.
Ovaj grad je važan energetski i logistički centar i nalazi se oko 60 kilometara južno od Pokrovskog, koje je takođe od leta izloženo stalnim napadima. Zauzimanje oba grada bi obezbedilo platformu neophodnu za napredovanje u ostatku regiona Donjecka, čiji oko trećine Ukrajina još uvek kontroliše.
Kurahov je polako sravnjen sa zemljom ruskim udarima. Prema podacima lokalne uprave, oko 70 odsto svih zgrada je sada ili uništeno ili oštećeno.
Samo hiljadu ljudi od 20.000 koliko ih je tamo živelo odlučilo je da ostane u gradu.
„Podržavaju nas skoro svi meštani koje sam sreo. Ali moramo stalno da menjamo svoje pozicije jer ima onih koji Rusima daju koordinate“, rekao je za Tajms Nazar Vojtenkov, oficir za medije 79. brigade.
Kao i svuda, nedostaje municije i ljudstva. Međutim, mobilizacija početkom ove godine dovela je do toga da se u 79. brigadu tokom leta i rane jeseni pridružilo oko 200 vojnih obveznika.
Neki su alkoholičari, neki su teško bolesni, a skoro svi su stariji od 35 godina.
„Ovi ljudi ne žele da budu ovde“ rekao je 56-godišnji narednik Kuznjec, koji je odgovoran za dovođenje regruta u formu.
„Nisu motivisani kao momci koji su se dobrovoljno prijavili da se bore. Zalihe tih momaka su presušile 2023. godine“, dodao je on.
Na bojnom polju njihova osnovna obuka je od male koristi, kaže Kuznjec, jer je većina zasnovana na teoriji ratovanja koju su razvile članice NATO-a pre nekoliko decenija, kada su bespilotne letelice i krstareće bombe tek trebale da budu izmišljene.
„Na primer, uče se da se kreću dok gledaju niz cev svoje puške. Efikasan je za borbu u gradu, ali ne i ovde, gde su mine svuda pod nogama“, kaže Kuznjec.
I sam Kuznjec dobro zna opasnost od eksploziva, jer je umalo poginuo od tenkovske granate tokom borbi u gradu Severodonjecku u leto 2022. godine. Zadobio je težak potres mozga i do danas pati od gubitka pamćenja i zamagljenog vida.
„Trudim se da se ti problemi nikada ne pojave. Kao narednik, morate biti čovek od čelika za svoje vojnike“, zaključuje Kuznjec u izveštaju Toma Bola za Tajms.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
