0
U martu naredne godine Rusiju očekuju predsednički izbori, i to prvi nakon početka invazije na Ukrajinu. Vladimir Putin, očekivano, ima najveću prednost i veliku popularnost. Putin, sa druge strane, ima i veliki problem zbog kog se čini da aktuelni šef Kremlja na izbore ne izlazi sa entuzijazmom. Naprotiv, za njega se situacija drastično preokrenula.
Rat u Ukrajini je Rusiji doneo sankcije, građani sve teže žive jer inflacija raste, muškarci su mobilisani i poslati na front, vojska nije osvarila „veliku i brzu pobedu“, pa se čini da je Putin sa razlogom zabrinut, jer se mart približava.
Kada su nedavno pitali kakav lider bi trebalo da zameni predsednika Rusije Putina, njegov dugogodišnji portparol je brzo i jednostavno odgovorio: „Isti“.
„Ili drugačiji, ali isti“, rekao je portparol Dmitrij Peskov ruskoj televizijskoj mreži, dodajući da je uveren da će, ukoliko se Putin kandiduje, pobediti na izborima „bez sumnje“ i da će ostati „predsednik“.
Ali, predstojeći predsednički izbori imaju nikada veći ulog. To su prvi izbori od potpune invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Putin je „neobjašnjivo zabrinut“ zbog ishoda predstojećih izbora sledećeg marta, saopštio je Institut za proučavanje rata (ISW). Američka istraživačka grupa je ukazala na komentare predsednika ruske Centralne izborne komisije ove nedelje da su Rusi „već počeli sa naporima da diskredituju“ izbore.
ISW je analizirao da komentari sugerišu da će Rusija „nastaviti da intenzivira napore cenzure pod maskom borbe protiv pokušaja unutrašnjeg mešanja u izbore“, što implicira da se Putin ne oseća potpuno bezbedno dok juri reizbor.
Izbori su direktno povezani sa Putinovom ratnom strategijom za 2024. godinu. Konkretno, da li će narediti novu mobilizaciju, koja je prilično nepopularna među Rusima.
„Rat i mobilizacija su sve nepopularniji. Oni čine ljude zabrinutim“, rekao je Andrej Percev, koji analizira rusku politiku za Meduzu, ruski novinski sajt sa sedištem u Rigi u Letoniji.
Kritičari dovode u pitanje svrhu predsedničkih izbora u zemlji u ratu u kojoj je većina opozicionih lidera ili oterana u izgnanstvo ili zatvorena, izborni aparat koji kontroliše Kremlj filtrira ko može da se kandiduje ili ne, a većinu vesti čine hvalospevi o aktuelnom predsedniku.
Grigorij Golosov, profesor političkih nauka na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu, rekao je da je Putin želeo da se uveri da niko ne može da dovede u sumnju njegov legitimitet na čelu ruske države, a pre svega raznih grupa unutar vladajuće klase zemlje.
Golosov je rekao da bi čak i privid izbornog legitimiteta pomogao Putinu da prebrodi unutrašnju krizu, ako do nje dođe, navodeći neuspelu pobunu Jevgenija Prigožina u junu kao jedan od potencijalnih primera.
Izbori, međutim, potencijalno mogu predstavljati probleme za Kremlj, kažu stručnjaci. Izbori u Rusiji povremeno su predstavljali značajnu prekretnicu koji su pokazali da je vladajući sistem ipak ranjiv. Krajem 2011. godine, na primer, desetine hiljada Rusa ispunilo je centralne trgove Moskve i drugih velikih ruskih gradova protestujući zbog parlamentarnih izbora koje su smatrali nameštenim.
Ove godine, rat u Ukrajini dodaje novi element neizvesnosti, kažu analitičari. Dok je Rusija uspela da zadrži ukrajinsku kontraofanzivu i pojačava sopstvene napade, ona žrtvuje desetine hiljada vojnika dok ne uspeva da postigne bilo kakav značajan prodor ili primora Kijev da pregovara.
I dokle god se rat odugovlači, Rusi ostaju zabrinuti da bi mogao da zahteva još jedan krug mobilizacije ljudi.
Putin je navodno naredio regionalnim zvaničnicima i tajnim službama da suzbiju antiratno neslaganje „po svaku cenu“ usred naleta protesta koje su organizovale supruge i majke prisilno mobilisanih muškaraca bačenih na frontove.
Navodno je ruskim zvaničnicima rečeno da „plate svima maksimalan iznos novca“, u očajničkom pokušaju da obuzdaju neslaganje, izvestila je nezavisna kuća Verstka. Nedavno je bilo ograničenih protesta u Moskvi, Novosibirsku i Habarovsku, između ostalih gradova, ali su mnogi zabranjeni. Masovna dešavanja su zabranjena do kraja godine u Putinovom rodnom gradu – Sankt Peterburgu.
Istraživanje javnog mnjena pokazalo je da je po prvi put od početka rata više Rusa reklo da podržava pregovore nego nastavak oružane borbe. Skoro dve trećine ljudi reklo je da bi podržali mirovni sporazum u Ukrajini, ako bi on bio potpisan sutra.
PROČITAJTE JOŠ:
Čini se da je Putin svestan da mu rat u Ukrajini ne ide na ruku kada su u pitanju predstoći izbori, pa iznenada poziva na „okončanje tragedije“.
Putin je liderima 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20) poručio prošle nedelje da je neophodno razmišljati o načinu da se okonča “tragedija” u Ukrajini.
Putin je naveo da su neki lideri G20 na virtuelnom skupu, čiji je organizator indijski premijer Narendra Modi, izjavili da su šokirani “agresijom” Rusije na Ukrajinu.
„Naravno da treba da razmišljamo kako zaustaviti tragediju“, izjavio je Putin, uz tvrdnju da Rusija nikada nije odbila mirovne pregovore sa Ukrajinom.
Ovo je veoma zanimljivo, imajući u vidu da je Putin do sada ratove koristio kao oruđe za osvajanje predsedničkih izbora. Kada su ruske trupe ušle u Južnu Osetiju 2008. godine, pobedio je. Kada je napao Gruziju, pobedio je. Kada je napao Ukrajinu 2014. i anektirao deo njene teritorije – pobedio je.
Uvek je to svojim biračima predstavljao kao veliki dobitak i sebe prikazivao kao sposobnog vođu koji je u stanju da „pobedi“ u svakom izazovu sa kojim se suoči. Sa ratom u Ukrajini koji traje već skoro dve godine, čini se da aktuelna situacija ne vodi do bilo kakve nove pobede.
