0
Napetost sa Ukrajinom potiče od 2014. godine i državnog udara u toj zemlji, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin danas tokom tradicionalnog odgovaranja na pitanja novinara na kraju godine.
PROČITAJTE JOŠ:
„Pre toga je Rusija bila spremna da sarađuje sa prozapadnim vladama i bivšim sovjetskim republikama. Do puča je došlo nakon što je sukob u Ukrajini bio rešen, a predsednik Viktor Janukovič je pristao na ustupke i spremao se da izgubi vlasti na sledećim izborima“, rekao je Putin, a prenosi RT.
Putin je naglasio da je Rusija morala da deluje na Krimu i u istočnoj Ukrajini koja je bila deo Rusije pre nego što su te zemlje boljševici dali Ukrajini. Kriza koja se tada desila i sada je aktuelna, dodao je.
„Kijev je dva puta upotrebio vojnu silu da uguši pobunu na istoku. Odbili su da sprovedu sporazum iz Minska. Usvojili su politiku koja diskriminište entničke manjine i koja je direktno protiv njihovih obaveza prema sporazumu iz Minska“, rekao je Putin.
Putin je dodao da pre državnog prevrata u Ukrajini, Rusiji nije padalo na pamet da se Krim ponovo ujedini sa Rusijom.
„Kremlj je radio sa Juščenkom (bivšim predsednikom Ukrajine), raspravljao se oko gasa i bio spreman da nastavi dalji rad, ali šta se dogodilo 2014. godine? Krvavi državni prevrat. Jasno je da je postajalo legitimno negodovanje građana. Ali Janukovič se sa svim složio, zapadne zemlje su dale garancije, svi su se složili. Posle dan-dva – državni udar. Zašto? Nema odgovora. Pobeda opozicije bila je neizbežna. Zašto su to uradili? Posle toga se desio Krim – Rusija nije mogla drugačije da postupi i bezvoljno gleda šta se dešava u Ukrajini i posebno u Donbasu. Bili smo primorani da uradimo nešto 2014. godine. Tako je nastala kriza“, objasnio je Putin, prenosi Sputnjik.
Osvrnuo se na to da Moskva smatra da trenutna eskalacija ukazuje na treću vojnu kampanju Kijeva i da pretnje sankcijama koje dolaze sa Zapada su zamišljene kao upozorenje da se ne interveniše.
„Takođe postoji zabrinutost zbog Krima, koji Rusija smatra svojom teritorijom, i potencijalnih napada na njega. Rusija mora da bude spremna na vojnu akciju Ukrajine. Moskva mora da zna stav Zapada po pitanju svoje nacionalne bezbednosti. Amerikanci kažu da žele da pregovoraju o situaciji“, rekao je Putin i naglasio da se nada da će krenuti diplomatskim putem.
Na pitanje o tvrdnjama zapadnih zemalja da Rusija želi da izvrši invaziju na Ukrajinu i o bezbednostim predlozima koje je Rusija poslala Vašingtonu i NATO-u Putin je rekao da se „Rusija suočava sa ozbiljnom pretnjom iznutra od strane onih koji slede interese stranih vlada“.
Putina su takođe pitali i da li može da da reč da Rusija neće napadati druge nacije.
„Akcije Rusije zavise od pretnji sa kojima se suočava“, kaže Putin.
U ovom trenutku smatra da bi dalje širenje NATO-a u Evropi bilo neprihvatljivo jer bi ugrozilo nacionalnu bezbednost Rusije.
„Na primer, SAD nikada ne bi tolerisale raspoređivanje raketnih sistema blizu svoje granice. Šta bi se dogodilo ako bi se odnosi Meksika i SAD pogoršali zbog neke istorijske ljutnje i Meksiko potom postao neprijateljski raspoložen“, rekao je on, prenosi RT.
Istakao je da je NATO prevario Rusiju kada je obećala da se neće širiti prema ruskoj granici, a na bloku je da se pozabavi ruskim zabrinutostima.
„Ovaj stav je bio jasan kao dan, ali se Zapad pravi da ga ne shvata. Naši ‘partneri’ očigledno misle da je Rusija prevelika. To je verovatno zato što velikih evropskih imperija iz prošlosti više nema, a sada su evropski narodi mali“, rekao je on.
Dodao je da je Rusija učinila sve što je mogla da postane prijatelj sa Zapadom, otkrivajući svoje nuklearne tajne zapadnim zvaničnicima.
„Zar to nije dovoljno? Zašto se direktno radilo da se nanese šteta Rusiji podržavanjem terorizma na Kavkazu? Zatim je došlo pet talasa širenja NATO-a i apsoluno zanemarivanje zabrinutosti Rusije. Rusjia je samo želela da bude bezbedna“, naglasio je Putin.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin o borbi Rusije sa Korona virusom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
