0
"Odnosi Srbije i Ukrajine su se pogoršali još nakon aneksije Krima 2014. godine, prvenstveno jer Srbija neće da uvede sankcije Rusiji, a onda i zbog činjenice da se srpski dobrovoljci bore na strani separatista u Donbasu. Sa druge strane, Rusija koristi to što Srbija ima problem sa Evropskom unijom, ali ne zadnjih pet godina, već decenijama. Oni pokazuju sliku EU koju Rusija vidi, a to je da EU nije dobra za Srbe, jer ima lošu demokratiju, da nema tradicionalnh vrednosti, hrišćanstva, crkve...Rusija se Srbiji prikazuje kao zaštitnica i veći partner. Promeniti ovu sliku je moguće, ali trajaće deset ili čak 20 godina", kaže u intervjuu za Novu Katerina Šimkevič, docentkinja na fakultetu Prava i javne administracije u Zaporožju i gostujuća istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Nedavno ste izjavili da su odnosi Srbije i Ukrajine komplikovani, ali da su promenu doživeli nakon aneksije Krima 2014. godine. Šta je najveća promena koju ste videli nakon 2014. godine?
U odnosima Srbije i Ukrajine ranije je akcenat bio na trgovini, naučnoj saradnji, akademskoj razmeni studenata, a od 2014. se sve zakomplikovalo jer Srbija nema jasnu poziciju kada je reč o Ukrajini, neće uvoditi sankcije Rusiji, a političko vođstvo Srbije stalno ističe da podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Dalje je došlo do komplikacije zbog srpskih dobrovoljaca koji ratuju na strani separatista u Donbasu. Srbija dugo to nije htela da prizna, ali kada je broj počeo dobrovoljaca raste, onda su se pojavile izjave poput „da, ima ih, ali oni su tamo otišli sami“. Ja sam negde pročitala da i nema podataka o sudskim postupcima protiv srpskih dobrovoljaca koji su se borili u Donbasu.
Kako je tekao postupak, jesu li osuđeni, ili sede u nekoj vikendici…Oni su i postavljali videe na Tviter u kojima kažu da su opet došli u Donbas, što znači da su tu već drugi, treći put. Srbija ne prekida da širi proruske ideje, kao što su Sputnjik i Raša tudej i tako ne podržava Brisel koji je pozvao sve zemlje da zabrane prooruske medije. Kijev pokušava da drži svoju poziciju kada je reč o Srbiji, a Srbija ima neku poziciju koja ne znači da misli isto što i Ukrajina.
Upoznati ste sa prilikama na Balkanu, a i sada ste boravili u Beogradu, kako Vam se čini javno mnjenje u Srbiji. Kakvo je raspoloženje prema Ukrajincima?
Vidim da se malo menjaju stavovi ljudi. Pričala sam sa naučnicima, istraživačima i novinarima koji su mi rekli da razumeju ono što Rusija radi. Oni i koriste termine kao što su rat i invazija na Ukrajinu, a ne kao srpski predsednik koji kaže kriza, sukob, građanski rat…Neki Srbi realno ocenuju ono šta Rusija radi u Ukrajini, ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Srba podržava rat i Rusiju i za njih je Putin i dalje najjači čovek na svetu.
Rekli ste i da smatrate da Rusija koristi narušene odnose Srbije sa EU za širenje svog uticaja, kako se može promeniti takva situacija?
Rusija koristi to što Srbija ima problem sa Evropskom unijom, ali ne zadnjih pet godina, već decenijama. Ako pogledate ruski narativ, vidite da Rusija podržava poziciju Srbije, naročito kada je reč o Kosovu. To odgovara tehnici manipulacije i propagande koju Rusija koristi. Oni pokazuju sliku EU koju Rusija vidi, a to je da EU nije dobra za Srbe, jer ima lošu demokratiju, da nema tradicionalnh vrednosti, hrišćanstva, crkve…Rusija se Srbiji prikazuje kao zaštitnica i veći partner. Promeniti ovu sliku je moguće, ali treba da se govori o tome, a i srpski mediji šire dezinformacije.
Potrebno je uvesti sankcije Rusiji i objasniti da je Rusija agresor, a Putin ratni zločinac. To može trajati i 10-20 godina jer Srbi vide narative koji odgovaraju Moskvi, tek malo ljudi razume šta da biti u EU ne znači biti kolonija, već da je to spoljno tržište rada i usluga, mogućost za mlade ljude, mogućnost razvijanja Srbije u poljoprivredi, industriji.
Vi ste dobar deo života posvetili proučavanju ratnih zločna na prostorima bivše Jugoslavije, sada se bavite zločinima počinjenim u Ukrajini. Ima li naznaka da će oni biti razrešeni brže nego kada je reč o Jugoslaviji?
To nije brz proces, tribunal sada tek formira postupke i potrebno je da se ispune još neke proceduralne forme. Izabrani su ljudi koji će raditi na istraživanju, ali potrebna je veća baza podataka zločina koje su Rusi činili i i dalje čine u Ukrajini. Naše tužilaštvo ima svoje komisije koje to istražuju. Sve to onda treba klasifikovati i izabrati kategorije tako da one odgovaraju pravilima Međunarodnog krivičnog suda, ali i označiti organizatore i izbršioce. To je dug proces kao za bivšu Jugoslaviju, sada je u toku postupak protiv Hašima Tačija, ali on je u Hagu od 2020. godine, a postupak je počeo tek 2023. godine. Jevgenij Prigožin i Vagner nisu jedini koji čine zločine, Ukrajina sada radi u tom smeru i pokušava da pronađe ljude koji su izvršavali zločine, ali ne znamo koliko ih je bilo na teritorijama koje su bile, ili su i dalje okupirane, kao što su Hersonska, Zaporoška oblast, Donjeck i Lugansk.
Pročitajte još:
0
2
8
Kakva je sada situacija u Vašem rodnom Zaporožju, imajući u vidu da i dalje držite onlajn predavanja studentima tamo?
Teško je, nekad raketama gađaju svaki dan, nekad koriste iranske dronove Šahede. Zaporoška oblast je i dalje sedamdeset odsto okupirana, tamo ima malo mogućnosti da se pomogne. Oni mogu da gađaju zgrade, bolnice, šta god požele. Ali, život teče, ja svaki dan od septembra imam predavanja na fakultetu, studenti se uče preko Zuma, škole rade u onlajn režimu, sve je drugačije, ali radi. Kad se čuju sirene, moramo da prekidamo nastavu i čekamo dok ne prođu i opet ponavljamo.
Nažalost, svi su na ovo navikli, ja svaki dan pričam sa porodicom u Zaporožju. Nema straha, tek malo se boje da će trajati dugo i ne znaju kad će se završiti. Svi čekamo pobedu, to je pitanje vremena i moramo da čekamo.
BONUS VIDEO Misteriozni bljesak na nebu iznad Kijeva