Preliminarni rezultati izbora u Rusiji znače da će Vladimir Putin, koji je došao na vlast 1999. godine, prestići Josifa Staljina i postati ruski lider sa najdužom vladavinom u više od 200 godina. Putin, kako se predviđa, ima oko 87 odsto glasova na onome što je svet ocenio kao izborni cirkus u Rusiji. Sada će, predviđaju analitičari, ali i Rusi koji se bore protiv režima, doći do još veće represije u zemlji, možda i novog talasa mobilizacije od kog Rusi strahuju, a ovi izbori će i te kako imati posledice i po ostatak sveta.
Kada je reč o drugim kandidatima, Nikolaj Haritonov ima 4,6 odsto, Vladislav Davankov 4,2 odsto, dok je predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije Leonid Slutski osvojio tri odsto glasova.
Vladimir Putin je sada spreman da pooštri kontrolu nad zemljom kojom vlada od početka 21. veka.
Nekoliko minuta nakon zatvaranja birališta u nedelju, šef ruske Centralne izborne komisije (CIK) rekao je da je Putin na čelu trke sa 87,9 odsto glasova.
Rezultat znači da će Putin vladati najmanje do 2030. godine, kada će imati 77 godina.
Kako su ruski opozicionari većinski u zatvoru, prognani, mrtvi, ili im je zabranjeno da se kandiduju, Putin se nije suočio sa ozbiljnim izazovom za svoju vladavinu.
Rezultat je bio neizbežan, ali je ritual izbora ipak od ključnog značaja za Kremlj kao sredstvo potvrđivanja Putinovog autoriteta. Glasanje se održavalo svake četiri godine, pre nego što je zakon izmenjen 2008. godine. Tada je predsednički mandat produžen na šest godina. Više ustavnih promena u 2020. uklonilo je ograničenja predsedničkog mandata, potencijalno omogućavajući Putinu da ostane na vlasti do 2036. godine.
Rusija je takođe održala predsedničke izbore u četiri ukrajinska regiona koje je anektirala tokom invazije. Ukrajina je saopštila da su izbori prekršili međunarodno pravo i da će biti proglašeni „ništavim“.
Najžešći Putinovi protivnici su umrli poslednjih meseci. Nakon što je vodio neuspelu pobunu u junu, vođa Vagnerovih plaćenika Jevgenij Prigožin stradao je dva meseca kasnije nakon što se njegov avion srušio dok je putovao iz Moskve u Sankt Peterburg. Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u Prigožinovu smrt.
Izbori su održani mesec dana nakon smrti Alekseja Navaljnog, najvećeg Putinovog protivnika. Navaljni, kome je zabranjeno da se kandiduje za izbore 2018, otrovan je nervnim agensom iz sovjetske ere Novičok 2020. godine. Istraga je identifikovala tim ruske službe bezbednosti (FSB) specijalizovan za toksine i nervne agense koji su ga pratili. Nakon lečenja u Nemačkoj, Navaljni se vratio u Rusiju 2021. i na kraju bi bio osuđen na ukupno više od 30 godina zatvora tokom različitih suđenja.
Navaljni je preminuo u arktičkoj kaznenoj koloniji 16. februara. Ruska zatvorska služba saopštila je da se „osećao loše posle šetnje“ i da je izgubio svest, a kasnije je smrt pripisala prirodnim uzrocima. Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u njegovo trovanje ili smrt.
Udovica Navaljnog, Julija Navaljna, pozvala je Ruse da izađu kolektivno na glasanje u nedelju u 12 časova, kao vid protesta „podne protiv Putina“.
Tim CNN-a u Moskvi video je kako se red ispred biračkog mesta brzo povećava u podne u okviru demonstracija „Podne protiv Putina“ inspirisanih Navaljnim. Žena koja čeka u redu rekla je za CNN: „Ovo je prvi put u mom životu da sam videla red za izbore“.
Upitana zašto je došla tog časa, odgovorila je: „Znate zašto. Mislim da svi u ovom redu znaju zašto“.
Od subote, Rusija je podnela najmanje 15 krivičnih prijava nakon što su ljudi sipali boju u glasačke kutije, palili vatru ili gađali molotovljevim koktelima biračka mesta. Ela Pamfilova, šefica ruskog CIK-a, rekla je da je gađano 29 biračkih mesta u 20 regiona u Rusiji, uključujući osam pokušaja paljenja.
Izbori dolaze nakon više od dve godine rata u Ukrajini koji je naneo ogromne troškove ruskom stanovništvu. Kremlj drži u tajnosti podatke o svojim žrtvama, ali zapadni zvaničnici veruju da je više od 300.000 ruskih vojnika ubijeno ili povređeno na ratištima u Ukrajini.
Izvor upoznat sa deklasifikovanom procenom američkih obaveštajnih službi rekao je za CNN da je Rusija izgubila neverovatnih 87 odsto od ukupnog broja aktivnih kopnenih trupa koje je imala pre invazije na Ukrajinu. Ali Moskva je nastojala da nadoknadi svoje gubitke „delimičnom“ mobilizacijom i regrutovanjem vojno sposobnih muškaraca iz zatvora.
Putinova invazija je preoblikovala svetske geopolitičke osovine posle Hladnog rata, što je navelo Zapad da tretira Rusiju kao državu neprijatelja posle decenija prijateljskih odnosa. Rat je smanjio i broj Putinovih saveznika, nakon što je Međunarodni krivični sud prošle godine izdao nalog za njegovo hapšenje zbog navodnih ratnih zločina počinjenih u Ukrajini, obavezujući više od 100 zemalja da uhapse ruskog lidera ako kroči na njihovo tlo.
Ali rat je takođe otvorio nove puteve Rusiji, koja je nastojala da stvori nova partnerstva i ojača postojeća. Odnosi Rusije sa Kinom, Severnom Korejom i Iranom su se produbili, a Putin je pokušao da se dodvori zemljama na globalnom jugu dok iznosi viziju sveta bez vođstva Zapada.
Putinovi kritičari ga optužuju da je izmislio spoljnopolitičke probleme kako bi skrenuo pažnju sa nesposobnosti svoje vlade da reši bezbrojne unutrašnje probleme Rusije, od niskog životnog veka do široko rasprostranjenog siromaštva.
Dok je Rusija podnela sankcije koje su uvele zapadne zemlje bolje nego što se očekivalo, sukob je izobličio njenu ekonomiju usisavajući resurse u vojnu proizvodnju. Inflacija je porasla, osnovne namirnice poput jaja su postale nedostupne, a desetine hiljada mladih profesionalaca napustilo je zemlju.
Rat je takođe ubrzao suzbijanje pobune, brutalnije nego bilo kada ranije tokom Putinove 24-godišnje vladavine. Nezavisni mediji su ućutkani, organizacije civilnog društva zatvorene, a stotine ljudi je zatvoreno zbog protivljenja ratu.
Ali, rat je Putinu takođe obezbedio patriotski cilj oko kojeg će okupiti Ruse.
U autoritarnim zemljama poput Rusije, gde organizacije rade pod strogim nadzorom i mnogi se plaše da kritikuju Kremlj, teško je proceniti mišljenje javnosti.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ali Levada centar, nevladina organizacija za istraživanje javnog mnjenja, izveštava da skoro polovina Rusa snažno podržava rat u Ukrajini, a više od tri četvrtine donekle podržava. Levada takođe izveštava o Putinovom rejtingu popularnosti od preko 80 odsto – što je cifra gotovo nepoznata među zapadnim političarima i značajno povećanje u poređenju sa tri godine pre invazije na Ukrajinu.
Posle izbora, Rusija će nastaviti da pritiska svoju rastuću prednost u Ukrajini. Nadmoćnja vojska i zalihe municije prošlog meseca su doveli do toga da se Ukrajinci povuku iz Avdijevke, a moskovske trupe testiraju odbranu Ukrajine na nekoliko lokacija duž linije fronta od 1.000 kilometara.
Rusi takođe strahuju od novog talasa mobilizacije, a Zapad od sve češćih pretnji o upotrebi nuklearnog oružja.
BONUS VIDEO Global fokus: Ko je bio Putin, a ko je sada?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare