Putin je spreman da žrtvuje koliko god Rusa je neophodno da postigne svoje ciljeve, bilo da su u pitanju hiljade, stotine hiljada ili milioni. Zato sada svedočimo krvoproliću u Ukrajini. Jedine sankcije koje bi mogle da utiču na rusku ekonomiju su one koje ciljaju ruske devizne rezerve, ali i Srbija treba da se uključi u sankcionisanje Rusije. Od važnosti je za srpsko društvo i budućnost da se osudi agresija. To ne znači da Srbi treba da unište istorijske odnose sa Rusima, i ja se nadam da će oni postojati, ali moramo da odvojimo odnos nacija i vlasti koja je totalitarna, autoritarna, imperijalistička i pretnja za samu Srbiju, kaže u intervjuu za "Novu" Andrej Ilarionov, nekadašnji savetnik Vladimira Putina.
Ilarionov, koji je rođen u Sestrorecku kod Sankt Peterburga, a sada živi u Vašingtonu, bio je jedan od učesnika Beogradske bezbednosne konferencije (BSC), u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), pod nazivom „Autoritarizam kao uzrok rata i dužnost da se odupremo“.
Za „Novu“ je govorio o aktuelnom ratu u Ukrajini, promenama koje je tokom godina primećivao kod čoveka sa kojim je nekad blisko sarađivao, ali i o poziciji Srbije u sukobu koji je promenio ceo svet.
Kao neko ko je obavljao funkciju savetnika Vladimira Putina, imate li barem približan odgovor na pitanje koje zanima ceo svet – šta je njegov cilj sa ratom u Ukrajini?
Da, makar imam neku predstavu. Sigurno ne u potpunosti, nisam mogao da predvidim ni ovakvu brutalnost u Ukrajini. Ali, njegov strateški cilj se može povezati sa 2012. godinom, kada je, čini mi se, prvi put jasno ispoljio ovakve stavove. Ja praktično od tada upozoravam sve, naročito Ukrajince, o pretnji koja dolazi od Putina. Sve je to shvaćeno olako, niko nije verovao da će se zaista desiti rat, čak ni Ukrajinci. To je sada, naravno, jasno svima. Kada je o samom Putinu reč, koreni ovakve poltike i strategije mogu se naći čak u 2003. godini, tada sam obavljao funkciju njegovog savetnika. Ja sam ekonomista i tim segmentom sam se bavio, tako da ni ja tada nisam primetio šta se dešava. Međutim, kasnije sam povezao, da je neko bio mudriji tada, mogao je da shvati da je tada sve počelo.
Kako se on promenio od te 2003. do sada?
U nekoj meri, on je ista osoba. Jeste te godine počeo da ispoljava drugačije ponašanje, ali praktično ima iste stavove još od 1998. godine. Međutim, ima stvari koje su se znatno promenile. Bilo je teško zamisliti takvu brutalnost, da kriminalni i cinični pristup može da se koristi u 21. veku protiv nacija i zemalja koje su najbliže komšije Rusiji, u nekoj meri i braća. Gruzija, kao i Ukrajina su nacije sa kojima su Rusi godinama živeli i međusobno se podržavali u istoriji. Ovo je bilo skoro nemoguće zamisliti.
Svetska javnost vas pamti kao jednog od prvih ljudi koji su 2014. upozorili na aneksiju Krima. Slična situacija se ponovila ove godine, ali se čini da Rusija nema punu kontrolu nad anektiranim oblastima. Šta je sledeće što možemo da očekujemo na frontu u Hersonu, Donjecku i Lugansku?
Sada ne pričamo o konvencionalnom ratu protiv Ukrajine koji je počeo 2014. godine, već o o najnovijim dešavanjima u ratu koji je počeo 24. februara, a on ima bar četiri faze. Prva je onaj deo blickriga u prvim mesecima, potom ruska ofanziva na jugu i jugoistoku. Onda se dogodila ukrajinska kontraofanziva u Harkovu i Hersonu, a od 6. oktobra, poslednje tri nedelje imamo novu fazu rata koju bih ja nazvao teror i psihotični napad. Mislim na masovni vazdušni napad na ključne elemente ukrajinske infrastrukture. Pre svega na elektrane, a onda i napadi iranskim dronovima. Uz to, Rusija je sprovela masovnu mobilizaciju.
Pola miliona ljudi u Rusiji je mobilisano, verovatno je oko 250.000 njih već na frontovima. Intenzitet ove borbe se povećao za dva, tri, možda čak i četiri puta. To je psihotični napad sa ciljem da slomi volju Ukrajinca za borbom, ali i saveznika koji Ukrajini pružaju podršku i oružje. Imajući u vidu očaj koji Putin sada ispoljava, ne možemo isključiti da će se ovakvi napadi nastaviti nekoliko meseci i da on može da mobiliše još puno ljudi. Spreman je da žrtvuje koliko god Rusa je neophodno da postigne svoje ciljeve, bilo da su u pitanju hiljade, stotine hiljada ili milioni ljudi. Zato sada svedočimo ovakvom krvoproliću.
Kakve će to posledice ostaviti po samu Rusiju? Videli smo hiljade ljudi koji beže upravo zbog te mobilizacije, šta to znači za Putinovu reputaciju među građanima?
Njega više nije briga za reputaciju. Za takozvanu reputaciju nije brinuo ni ranije, iako smo od mnogih zapadnih lidera slušali da neće ništa da uradi jer bi uništio svoju, ali i reputaciju zemlje. Ovo moraju svi da shvate – njega jednostavno nije briga. Zato pokušaji da se utiče na njegov proces donošenja odluka igrajući na kartu morala, civilizacije, argumente… To ne funkcioniše. Jedino što bi funkcionisalo u ovom momentu je totalno uništenje ruskih trupa na frontu.
Kada govorimo o sredstvima za rat, da li su sankcije koje su Rusiji već uvedene dovoljne da ostave posledice po rusku ekonomiju?
Nažalost, ne. Evropska unija, Sjedinjene Države i ceo zapadni svet nisu uveli sve potrebne sankcije da bi se rat okončao. Do sada je uvedeno oko 2.000 različitih sankcija, a većina njih je prilično neefikasna. Moramo da shvatimo istinu, one nisu imale bitnog uticaja na stanje ruske ekonomije, niti na donošenje odluka. Jedine sankcije koje bi mogle na nešto da utiču su one koje ciljaju ruske devizne rezerve.
Uz to, pokušaji da se zamrznu sredstva ruske centralne banke u februaru, a potom i sankcije na rusko zlato, sve to zajedno vodi do smanjenja likvidnog dela deviznih rezervi za polovinu. Ukoliko zapadne zemlje uvedu sankcije koje potpuno, ne samo delimično, ciljaju ruske energetske kompanije, i uvedu potpunu blokadu bilo kakvih komercijalnih operacija sa Rusijom, to bi pomoglo da se brže troše devizne rezerve, spasilo hiljade života Ukrajinaca i vratilo mir.
Spomenuli ste da je moguća mobilizacija još većih razmera. Je li to dovoljno da na frontu kompenzuje nedostatak profesionalnih vojnika?
To jesu ljudi dosta manjeg vojnog kapaciteta od profesionalaca koji su bili na frontovima. Više od pola miliona ljudi je mobilisano, dosta njih je već ubijeno. Ali, oni koji su žrtvovani doveli su do zaustavljanja ukrajinske kontraofanzive. Ruska vojna komanda sada obučava oko 400.000 mobilisanih, koji će svakog meseca biti mnogo efektiviniji i profesionalniji. Zato ne treba da se zavaravamo da mobilisani nemaju svrhu na frontu.
Nikada ranije se u svetu nisu čule nuklearne pretnje kao sada. Koliko je realno da Rusija pribegne tako drastičnom scenariju?
Ne možemo znati sa sigurnošću, ali ne možemo nikako ni da ga isključimo. Svedoci smo mnogo pogrešnih procena o Putinovim namerama. Zato ja ne bih isključio mogućnost da može da se desi nuklearna katastrofa. Ali, ako pokušamo da budemo realistični, ne prema našem, već Putinovom stanovištu, ruska vojska je sada dvostruko veća od ukrajinske. Onda on nema dovoljno interesa da iskoristi nuklerano oružje jer misli da može da ostvari ciljeve i bez toga. Pored toga, Ukrajina je teritorijalno jako blizu Rusije, glavni pravci vetra iz Ukrajine idu upravo ka ruskoj granici. Ako bi se nuklearni napad dogodio na teritoriji Ukrajine, taj vetar bi sve radioaktivne čestice dopremio do Rusije, naročito u Soči, gde je njegovo utočište u kom provodi jednu trećinu vremena. Putin nikada nije bio osoba koja je spremna da smanji kvalitet svog života.
Sve češće se pominju glasine o promenama u Kremlju, da ruska elita nije zadovoljna Putinovim rukovođenjem, čak se govori i o njegovoj smeni. Ima li istine u ovim navodima?
Čujemo ovakve glasine dosta dugo, godinama zapravo. Znam da su se sada ojačale, neke imaju uporište, a neke su kreacija možda i samog Putina, on voli da širi takve insinuacije kako bi video šta će da se desi i kako se ljudi ponašaju. Zato ja ne bih slepo verovao u sve, vidim da kontroliše vojsku vrlo čvrsto. Mislim da će ostati tu gde jeste bar još neko vreme, nismo još stigli do njegove smene.
Pročitajte još:
Ranije ste govorili da je Rusija zainteresovana za Zapadni Balkan, kako Vam se situacija sada čini. Ima li Rusija i dalje snažnog uticaja na ovaj region, ali i na samu Srbiju?
Nema sumnje da Kremlj i sam Putin imaju uticaj na zemlje na Zapanom Balkanu. Sa druge strane, te zemlje, uključujući i Srbiju žele da imaju posebne osdnose sa Rusijom. U neku ruku to je razumljivo zbog istorije i kulture, ali ovaj rat nema objašnjenje ni opravdanje. Zato mislim da je za zemlje Zapadnog Balkana pitanje ličnog dostojanstva i odgovornosti pred istorijom i svojim narodima da isprave greške koje su počinjene prethodnih meseci i ne nastave ovakvu rizičnu i opasnu politiku. Ne samo po Ukrajince koji pate, već i za svoje nacije.
Možda da pokušate da branite nacionalne interese Srbije, da se ostvari najbolji životni standard za građane, veće učešće u krugu civilizovanih nacija. Od važnosti je za srpsko društvo i budućnost da se osudi agresija, ne ruskog naroda, već samo režima. To ne znači da Srbi treba da unište istorijske odnose sa Rusima, i ja se nadam da će oni postojati, ali moramo da odvojimo odnos nacija i vlasti koja je totalitarna, autoritarna, imperijalistička i pretnja za samu Srbiju.
BONUS VIDEO Ruska vojska patrolira Severodonjeckom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare