Za kratko vreme, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, povukao je dva poteza koja su uzdrmala Kremlj i Vladimira Putina. Prvo je ukrajinski lider Vladimir Zelenski boravio u Turskoj, uoči 500 dana rata u Ukrajini, pri čemu su poslate poruke koje Rusiji nikako ne idu u korist, da bi potom borci bataljona Azov bili vraćeni u Ukrajinu iz Turske. Oni su iz ruskog zarobljeništva oslobođeni uz posredstvo Turske i planirano je da tamo ostanu do kraja rata. Ipak, Erdogan je pristao da borce bataljona koji Rusija smatra nacističkim vrati u Ukrajinu, što je razbesnelo Moskvu.
Zelenski je u petak doputovao u Tursku kako bi razgovarao o bilateralnim odnosima, regionalnim i međunarodnim pitanjima, uključujući i najnovija dešavanja u ratu, kao i o Crnomorskom sporazumu o žitu i obezbeđivanju mira i stabilnosti u regionu.
To je njegova prva zvanična poseta Turskoj od početka rata u februaru 2022. godine. Tom prilikom, na iznenađenje mnogih, Erdogan saopštio je da Ukrajina zaslužuje da se pridruži NATO-u i pozvao Kijev da započne mirovne pregovore sa Moskvom.
„Nema sumnje da Ukrajina zaslužuje članstvo u NATO-u“, rekao je Erdogan na konferenciji za štampu nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim i dodao da „obe strane treba da se vrate mirovnim pregovorima“.
Naveo je da u ratu koji traje već 500 dana ukrajinski narod brani teritorijalni integritet i nezavisnost svoje zemlje, kao i da je Turska uložila „najintenzivnije napore da okonča“ sukob Rusije i Ukrajine kroz pregovore „na osnovu međunarodnog prava“.
„Želeo bih da ponovo naglasim stanovište koji sam uvek uporno branio, a to je da pravedan mir nema gubitnika. Uprkos razlikama u mišljenjima između strana, naša je najiskrenija želja da se što pre vratimo potrazi za mirnim rešenjem“, rekao je Erdogan.
Uz to je saopštio i da će ruski predsednik Vladimir Putin posetiti Tursku u avgustu.
„Putin će sledećeg meseca posetiti Tursku“, rekao je Erdogan i dodao da je sa ruskim liderom razgovarao o razmeni zarobljenika.
Zelenski je nakon sastanka sa Erdoganom saopštio da Ukrajina i Turska imaju isto gledište da niko nema pravo da nameće tim državama u crnomorskom regionu ono što ne odgovara njihovim interesima.
„Zahvalan sam Turskoj na njenoj kontinuiranoj podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine“, rekao je Zelenski novinarima.
Prema njegovim rečima, dvojica predsednika su razgovarala o situaciji na Krimu, koji je pod ruskom kontrolom.
„U svakom slučaju, mi ćemo vratiti našu legitimnu vlast nad Krimom i vratiti bezbednost na poluostrvo i pravdu svim ljudima na Krimu. Posebno krimskim Tatarima, koji su sada, nažalost, ponovo podvrgnuti oštroj represiji i pritiscima Rusije“, rekao je Zelenski.
Govoreći o Crnomorskoj inicijativi za žito, on je napomenuo da „Rusija u poslednje vreme, nažalost, maksimalno blokira kretanje brodova sa hranom duž koridora u Crnom moru.
„Rusija se ponaša kao da poseduje celo Crno more, kao da je ovde vlasnik“, rekao je Zelenski.
Saopštio je da je sa Erdoganom razgovarao i o više različitih zajedničkih projekata Ukrajine i Turske koje je moguće sprovesti u cilju jačanja odnosa dve države i bezbednosnih i ekonomskih interesa.
„To se odnosi na saradnju u vojno-industrijskom kompleksu, razvoju tehnologije, proizvodnji bespilotnih letelica i drugim strateškim industrijama“, precizirao je Zelenski.
Sama ova poseta, a onda i poruke koje su poslate tokom boravka Zelenskog u Turskoj, za Kremlj su udarac. Prvenstveno, jer se čini da Turska podržava ulazak u NATO, što je velika crvena linija za Vladimira Putina. Treba napomenuti da je upravo Erdogan taj koji blokira ulazak Švedske u NATO, dok će izgleda podržati Ukrajinu u Alijansi.
Da situacija bude još gora po Kremlj, borci Azova su se sa Zelenskim vratili u Ukrajinu.
Povratak na front?
Denis Prokopenko, Svjatoslav Palamar, Sergij Volinski, Denis Šleha i Oleh Homenko – borci ozloglašenog bataljona Azov, koji Rusija, ali i međunarodne organizacije označavaju kao nacistički, vratili su se u Ukrajinu iz Istanbula avionom predsednika Zelenskog.
Oni su prošle godine do poslednjeg momenta branili lučki grad Marijupolj, koji je 89 dana bio pod opsadom. Borci Azova proveli su to vreme u podrumima čeličane Azovstal, što je druga najkrvavija bitka u ratu u Ukrajini.
Kada su se predali, odvedeni su u zarobljeništvo u Rusiju, da bi uz posredstvo Turske i Saudijske Arabije, bili vraćeni u sklopu razmene zarobljenika.
Ipak, uslovi Kremlja su podrazumevali da oni ostanu u Turskoj do kraja rata. Ipak, taj dogovor nije ispoštovan.
Komandant Azova Denis Prokopenko je rekao da će se njegov puk vratiti u bitku.
„Želim da se zahvalim gospodinu predsedniku, njegovom timu, odbrambenim snagama i svakom vojniku koji je branio našu otadžbinu i nastavio da se bori protiv okupatora na prvim linijama dok smo bili zarobljeni. To je ogroman doprinos našoj nezavisnosti i borbi za našu zemlju. Definitivno još nismo rekli svoje“, rekao je Prokopenko.
Ovo je izazvalo, u najmanju ruku, burnu reakciju Kremlja.
Peskov: Prekršili su dogovor!
Povratak ukrajinskih komandanata odreda Azov iz Turske u Ukrajinu predstavlja kršenje uslova postojećih sporazuma, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
„Povratak oficira Azova iz Turske u Ukrajinu nije ništa drugo nego direktno kršenje uslova postojećih sporazuma. Štaviše, u ovom slučaju, uslove su prekršile i ukrajinska i turska strana“, naglasio je Peskov.
Prema sporazumu, predviđeno je da ukrajinski oficiri koji su branili fabriku Azovstal u Marijupolju, ostanu u Turskoj do okončanja sukoba, precizirao je Peskov.
On je napomenuo da niko nije obavestio Rusiju o „prebacivanju militanata“.
Peskov tvrdi da je Turska “bila prinuđena na ovaj korak u pozadini neuspeha Oružanih snaga Ukrajine u kontraofanzivi, kao i uoči samita NATO u Viljnusu“.
„Ankara zauzvrat pokazuje solidarnost sa članicama Alijanse, Rusija to odlično razume“, dodao je Peskov.
BONUS VIDEO Katakombe Azovstala