Putin i Si u velikoj diplomatskoj ofanzivi: Bajden je otišao gotovo praznih ruku, "zveri sa istoka" sada hoće uleću u bure baruta

Džun je krenuo u vrtoglavu turneju po regionu sa ciljem da promoviše mirovne pregovore između Izraela i Hamasa, iako Peking i dalje odbija da osudi ili čak imenuje palestinsku militantnu grupu u bilo kojoj od svojih izjava.Džun je otputovao u Katar i prisustvovao mirovnom samitu u Egiptu, pozivajući na prekid vatre, humanitarni pristup Gazi i ponavljajući podršku Kine rešenju "dve države". Nejasno je da li će on posetiti Izrael, pošto Peking nije dao detalje o putovanju.

Ali posredovanje u ovakvoj situaciji je težak zadatak, posebno za zemlju sa malo iskustva ili stručnosti u posredovanju u tako dugotrajnom sukobu.Malo stručnjaka na Bliskom istoku ili onih koji su upoznati sa Bliskim istokom, očekuje da će putovanje kineskog izaslanika dovesti do bilo kakvih konkretnih rezultata u kreiranju mira.Umesto toga, oni to vide kao šansu za Kinu da dodatno poremeti globalni odnos snaga u svoju korist dok se strateško nadmetanje sa SAD zahuktava.Peking nastoji da iskoristi diplomatsku misiju da ojača svoju poziciju lidera koji je dugo bio naklonjen palestinskoj strani i nezadovoljan svetskim poretkom predvođenim Amerikancima, kažu stručnjaci.

„Kina želi da igra diplomatsku ulogu pozivajući na smirenost i deeskalaciju, u isto vreme pokazujući snažnu podršku Palestini“, rekao je Sanam Vakil, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku u"Chatham House".Džonatan Fulton, viši saradnik Atlantskog saveta sa sedištem u Abu Dabiju, rekao je da će misija Džuna biti da „pokaže solidarnost Kine sa arapskim svetom“ i da promoviše „drugačiju viziju regiona od one koju promovišu SAD“.Iste namere, čini se, ima i Rusija.

Ujedinjeni saveznici

Nekoliko sati pre nego što je Džozef Bajden sleteo u Izrael kako bi pokazao solidarnost sa najbližim saveznikom Amerike na Bliskom istoku, kineski lider Si Đinping ugostio je svog „starog prijatelja“ Vladimira Putina u Pekingu i pozdravio produbljivanje političkog poverenja između njihovih zemalja.

Dvojica lidera održala su detaljne razgovore o sukobima na Bliskom istoku i u Ukrajini, koje je Putin opisao kao „zajedničke pretnje“ koje su zbližile Rusiju i Kinu.Ovo taktičko poravnanje se već primenjuje na terenu. Jedan od prvih sastanaka koje je kineski izaslanik imao nakon sletanja na Bliski istok bio je sa svojim ruskim kolegom.„Kina i Rusija dele isti stav o palestinskom pitanju“, rekao je Džun Mihailu Bogdanovu, Putinovom specijalnom izaslaniku za Bliski istok i Afriku.Stav Pekinga i Moskve je u oštroj suprotnosti sa stavom Vašingtona, koji je stao uz Izrael i poslao dve udarne grupe nosača aviona da odvrati druge regionalne aktere da se pridruže sukobu.

Kina, koja se zaklela na pristup „nulte tolerancije“ islamističkoj militantnosti masovnim hapšenjem etničkih Ujgura u svom krajnjem zapadnom regionu Sinđang, nije eksplicitno osudila Hamas zbog napada na Izrael – kao ni Rusija, koja je imala svoju istoriju suzbijanja političkog islama u sopstvenim granicama.Ali, obe zemlje su glasno kritikovale Izrael zbog odmazde na napade Hamasa.Kineski ministar spoljnih poslova optužio je Izrael da ide „izvan okvira samoodbrane“, dok je ruski izaslanik u UN uporedio izraelsko nemilosrdno granatiranje Gaze koju kontroliše Hamas sa brutalnom opsadom Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata.

Uloga posrednika

Aspiracije Pekinga da bude posrednik počele su još 2000-ih, ali su ostale uglavnom simbolične. Kina jeste iznela nekoliko nejasnih predloga i pozvala politički beznačajne palestinske i izraelske ličnosti na razgovore u Pekingu – ali ti napori nikuda nisu doveli.Ovog puta, stručnjaci ne očekuju da će rezultat biti mnogo drugačiji, uprkos nedavnom uspehu Kine u posredovanju u zbližavanju rivala Irana i Saudijske Arabije.Dok je učešće Kine na Bliskom istoku poraslo, njeni interesi tamo ostaju prvenstveno ekonomski, a odnosi sa regionalnim igračima uglavnom su transakcioni, kažu stručnjaci.

„Peking ima malo uticaja na Hamas i ima ograničenu istorijsku umešanost u arapsko-izraelski sukob. Distancirajući se od Izraela nakon terorističkog napada, Peking je dodatno potkopao svoj uticaj u Tel Avivu“, rekao je Džao Tong, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.Takođe ostaje da se vidi da li će Kina biti voljna ili u stanju da iskoristi svoje bliske odnose sa Iranom, koji finansira i naoružava Hamas i Hezbolah, da deeskalira rat i spreči prelivanje u širi sukob.

Misija "gospodina njet"

Simptomatično, u Teheran je stigao i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Iran, koji je u sukobu sa Amerikom, bliski je saveznik Rusije, kada je naoružanje u pitanju.Upravo Iran snabdeva Rusiju dronovima "šahed" koji se koriste za udare na ukrajinsku teritoriju, stoga nije neobično što je Lavrov u jeku sukoba na Bliskom istoku stigao upravo u Teheran.Iran je i zemlja od čijeg učešća u ratu Hamasa i Izraela strahuje Zapad.