0
Nekoliko dana nakon šatl diplomatije Sjedinjenih Država na Bliskom istoku, koja je kulminirala istorijskom posetom predsednika Džozefa Bajdena Izraelu, čini se da istočni lideri pokreću svoju diplomatsku ofanzivu na područje koje sada predstavlja bure baruta. Tako je kineski predsednik Si Đinping poslao specijalnog izaslanika Džaja Džuna u misiju na Bliski istok, a sa istim namerama i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov stiže u Teheran.
Džun je krenuo u vrtoglavu turneju po regionu sa ciljem da promoviše mirovne pregovore između Izraela i Hamasa, iako Peking i dalje odbija da osudi ili čak imenuje palestinsku militantnu grupu u bilo kojoj od svojih izjava.
Džun je otputovao u Katar i prisustvovao mirovnom samitu u Egiptu, pozivajući na prekid vatre, humanitarni pristup Gazi i ponavljajući podršku Kine rešenju „dve države“. Nejasno je da li će on posetiti Izrael, pošto Peking nije dao detalje o putovanju.
Ali posredovanje u ovakvoj situaciji je težak zadatak, posebno za zemlju sa malo iskustva ili stručnosti u posredovanju u tako dugotrajnom sukobu.
Malo stručnjaka na Bliskom istoku ili onih koji su upoznati sa Bliskim istokom, očekuje da će putovanje kineskog izaslanika dovesti do bilo kakvih konkretnih rezultata u kreiranju mira.
Umesto toga, oni to vide kao šansu za Kinu da dodatno poremeti globalni odnos snaga u svoju korist dok se strateško nadmetanje sa SAD zahuktava.
Peking nastoji da iskoristi diplomatsku misiju da ojača svoju poziciju lidera koji je dugo bio naklonjen palestinskoj strani i nezadovoljan svetskim poretkom predvođenim Amerikancima, kažu stručnjaci.
„Kina želi da igra diplomatsku ulogu pozivajući na smirenost i deeskalaciju, u isto vreme pokazujući snažnu podršku Palestini“, rekao je Sanam Vakil, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku u
„Chatham House“.
Džonatan Fulton, viši saradnik Atlantskog saveta sa sedištem u Abu Dabiju, rekao je da će misija Džuna biti da „pokaže solidarnost Kine sa arapskim svetom“ i da promoviše „drugačiju viziju regiona od one koju promovišu SAD“.
Iste namere, čini se, ima i Rusija.
Nekoliko sati pre nego što je Džozef Bajden sleteo u Izrael kako bi pokazao solidarnost sa najbližim saveznikom Amerike na Bliskom istoku, kineski lider Si Đinping ugostio je svog „starog prijatelja“ Vladimira Putina u Pekingu i pozdravio produbljivanje političkog poverenja između njihovih zemalja.
Dvojica lidera održala su detaljne razgovore o sukobima na Bliskom istoku i u Ukrajini, koje je Putin opisao kao „zajedničke pretnje“ koje su zbližile Rusiju i Kinu.
Ovo taktičko poravnanje se već primenjuje na terenu. Jedan od prvih sastanaka koje je kineski izaslanik imao nakon sletanja na Bliski istok bio je sa svojim ruskim kolegom.
„Kina i Rusija dele isti stav o palestinskom pitanju“, rekao je Džun Mihailu Bogdanovu, Putinovom specijalnom izaslaniku za Bliski istok i Afriku.
Stav Pekinga i Moskve je u oštroj suprotnosti sa stavom Vašingtona, koji je stao uz Izrael i poslao dve udarne grupe nosača aviona da odvrati druge regionalne aktere da se pridruže sukobu.
Kina, koja se zaklela na pristup „nulte tolerancije“ islamističkoj militantnosti masovnim hapšenjem etničkih Ujgura u svom krajnjem zapadnom regionu Sinđang, nije eksplicitno osudila Hamas zbog napada na Izrael – kao ni Rusija, koja je imala svoju istoriju suzbijanja političkog islama u sopstvenim granicama.
Ali, obe zemlje su glasno kritikovale Izrael zbog odmazde na napade Hamasa.
Kineski ministar spoljnih poslova optužio je Izrael da ide „izvan okvira samoodbrane“, dok je ruski izaslanik u UN uporedio izraelsko nemilosrdno granatiranje Gaze koju kontroliše Hamas sa brutalnom opsadom Lenjingrada tokom Drugog svetskog rata.
Aspiracije Pekinga da bude posrednik počele su još 2000-ih, ali su ostale uglavnom simbolične. Kina jeste iznela nekoliko nejasnih predloga i pozvala politički beznačajne palestinske i izraelske ličnosti na razgovore u Pekingu – ali ti napori nikuda nisu doveli.
Ovog puta, stručnjaci ne očekuju da će rezultat biti mnogo drugačiji, uprkos nedavnom uspehu Kine u posredovanju u zbližavanju rivala Irana i Saudijske Arabije.
Dok je učešće Kine na Bliskom istoku poraslo, njeni interesi tamo ostaju prvenstveno ekonomski, a odnosi sa regionalnim igračima uglavnom su transakcioni, kažu stručnjaci.
„Peking ima malo uticaja na Hamas i ima ograničenu istorijsku umešanost u arapsko-izraelski sukob. Distancirajući se od Izraela nakon terorističkog napada, Peking je dodatno potkopao svoj uticaj u Tel Avivu“, rekao je Džao Tong, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Takođe ostaje da se vidi da li će Kina biti voljna ili u stanju da iskoristi svoje bliske odnose sa Iranom, koji finansira i naoružava Hamas i Hezbolah, da deeskalira rat i spreči prelivanje u širi sukob.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
1
0
Simptomatično, u Teheran je stigao i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Iran, koji je u sukobu sa Amerikom, bliski je saveznik Rusije, kada je naoružanje u pitanju.
Upravo Iran snabdeva Rusiju dronovima „šahed“ koji se koriste za udare na ukrajinsku teritoriju, stoga nije neobično što je Lavrov u jeku sukoba na Bliskom istoku stigao upravo u Teheran.
Iran je i zemlja od čijeg učešća u ratu Hamasa i Izraela strahuje Zapad.