5
Šok celog sveta nakon terorističkog napada u prepunoj moskovskoj dvorani "Krokus", u kom je najmanje 140 ljudi ubijeno, možda polako prolazi, ali pitanja o ruskim obaveštajnim i bezbednosnim službama i dalje su i te kako prisutna. Kako Rusija oplakuje nevine žrtve i pokušava da se zaštiti od novih napada, nemoguće je ne postaviti pitanje kako su optuženi teroristi uspeli da uđu u zemlju, naprave plan napada, a onda ga izvedu i pobegnu, bez da u nekom trenutku budu zaustavljeni od strane bezbednosnih službi. Umesto odgovora na ovo, čini se, ključno pitanje, predsednik Vladimir Putin gotovo svakodnevno pokušava da krivicu za napad svali na Ukrajinu.
Cela Rusija je u dubokoj žalosti zbog napada koji se dogodio nedaleko od Moskve u petak, 22. marta. Najmanje 140 ljudi je ubijeno, a ruski državni mediji javili su da je od srede povređeno više stotina osoba, uključujući 11 dece.
Moskva je okrivila Ukrajinu, ali je Kijev te optužbe oštro odbacio i nazvao „apsurdnim“. ISIS-K, ogranak grupe Islamska država, preuzeo je odgovornost. Američki obaveštajci sugerišu da iza napada stoji upravo ta ekstremistička organizacija, koja uglavnom deluje u Avganistanu, Pakistanu i Iranu.
Istrage su i dalje u toku, ali to ne umanjuje pritisak nad ruskim bezbednosnim i obaveštajnim službama, posebno zbog pitanja zašto FSB, agencija naslednica KGB-a iz sovjetskog doba zadužena za borbu protiv terorizma, nije osujetila teroristički napad na „Krokus“ dvoranu.
Napad je pokazao „značajan neuspeh ruskih obaveštajnih službi i organa za sprovođenje zakona“, saopštio je ranije ove nedelje Institut za proučavanje rata (ISW), američki istraživački centar.
Stručnjaci smatraju da je razlog tome što je FSB bio fokusiran na Ukrajinu, pa su se akcije ISIS-K provukle ispod radara.
Napadači, njih četvorica, došli su do „Krokus“ dvorane nešto pre 19 časova, rekao je predsednik ruskog Istražnog komiteta Aleksandar Bastrikin. Čekali su da publika uđe u salu nešto više od sat vremena pre nego što su počeli da pucaju na ljude na ulici blizu dvorane, dodao je on.
„Ušavši u predvorje zgrade, a zatim u koncertnu salu, nastavili su da pucaju na sve građane koje su primetili, bez obzira na pol i godine. Zatim su zapalili zgradu pre nego što su otišli nešto posle 20.10“, rekao je on.
Ali, prema Sjedinjenima Američkim Državama, upozorenja o potencijalnom napadu stigla su nedeljama ranije.
„Ranije ovog meseca, američka vlada je imala informacije o planiranom terorističkom napadu u Moskvi, koji bi potencijalno ciljao na velika okupljanja, uključujući i koncerte“, rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson nakon napada. Bela kuća je saopštila da je ove obaveštajne podatke prenela ruskim vlastima, kao i da je 7. marta izdala javno upozorenje američkim građanima u Rusiji da ne idu na velika okupljanja u naredna dva dana.
Uprkos tome što su odnosi Moskve i Vašingtona gori nego u prethodnih nekoliko decenija, nejasno je zašto ruske obaveštajne agencije ništa nisu preduzele po pitanju tih upozorenja.
Stručnjaci smatraju da je razlog bio taj što je pažnja bila usmerena na drugu stranu. Kremlj je ostavio po strani ostale pretnje, da bi se koncentrisao na rat u Ukrajini i kampanju protiv zapadnih pristalica Kijeva. FSB je proteklih nekoliko godina bio fokusiran na Ukrajinu, kao i na Ameriku i Veliku Britaniju, rekao je Ivan Stupak, bivši oficir kijevske službe bezbednosti.
„FSB je, zajedno sa ruskim vojnim obaveštajnim službama i stranim obaveštajnim službama, dozvolio da mu pažnja skrene sa Bliskog istoka. Dakle, mislim da je u pitanju prioritet Kremlja“, rekao je Stupak za Njuzvik.
FSB nije ni bez osoblja, ni bez novca, ali je čvrsto usmeren na Ukrajinu, rekao je Kalum Frejzer, naučni saradnik u istraživačkom centru britanskog Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
„Svaki aspekt je usmeren u ratne napore. U određenoj meri, možemo reći da su, ne u potpunosti, skrenuli pogled od borbe protiv terorizma“, rekao je on i dodao da je možda postojao skepticizam u Kremlju, koji je sumnjao da su u pitanju dezinformacije.
U prilog tome, američki mediji ocenjuju da faktori koji stoje iza neuspeha u sprečavanju terorističkog napada u Moskvi uključuju i nepoverenje u strane obaveštajne službe.
Samo nekoliko dana pre napada u „Krokusu“, novinska agencija „Tass“ prenela je reči, pripisane Putinu, u kojima je predsednik Rusije odbacio zapadna upozorenja o napadu kao „provokativni“ pokušaj da se uznemiri Rusija.
„Sve ovo liči na direktnu ucenu i nameru da se naše društvo zastraši i destabilizuje“, rekao je on.
Moskva je uglavnom izbegavala da govori o svojim bezbednosnim operacijama. Postavljajući pitanja o tome da li je napad razotkrio propuste u bezbednosnim i obaveštajnim službama, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je medijima da „nažalost, nijedan grad, nijedna država ne može biti potpuno imuna od pretnji terorizma“.
Ali, zvanični stav je konfuzan i kontradiktoran. Umesto da prizna pretnju koja nije povezana sa ratom u Ukrajini i da se usredsredi u komplikovanu situaciju u centralnoj Aziji, Putin je rekao da su „zločin počinili radikalni islamisti“, ali je nastojao da poveže Ameriku i Ukrajinu.
Ruski državni mediji navode da su četvorica muškaraca za koje se sumnja da su izvršili napad iz Tadžikistana, zemlje koja ima istorijske veze sa Rusijom, čiji građani igraju značajnu ulogu u ruskoj ekonomiji. Osumnjičeni napadači pojavili su se na sudu sa vidljivim tragovima mučenja. Kremlj je odbio da pruži bilo kakav komentar na tu temu.
Pročitajte još...
5
0
18
Sledećeg dana, šef FSB Aleksandar Bortnikov okrivio je Vašington, London i Kijev za napad. Visoki ruski bezbednosni zvaničnik i ključni Putinov saveznik, Nikolaj Patrušev, na sličan način je pokušao da okrivi Kijev. Ali, Aleksandar Lukašenko, dugogodišnji predsednik ključnog ruskog saveznika Belorusije i snažan Putinov pristalica, ugrozio je narativ Kremlja, rekavši da napadači nisu pobegli ka Ukrajini, već prema Belorusiji.
Na kraju, moskovske vlasti „nisu u potpunosti smislile način kako da pomire svoje informativne operacije sa realnim neuspehom obaveštajnih službi“, saopštio je istraživački centar ISW.
Posledice napada za FSB nisu u potpunosti jasne, ali rat u Ukrajini će verovatno nastaviti da bude u centru pažnje FSB-a.
Malo je verovatno da će reputacija FSB-a da bude umanjena, ali biće teško preraspodeliti resurse službe, a da se pritom i dalje ne nazire kraj rata u Ukrajini.
BONUS VIDEO Vuk Vuksanović: Rusija je sada „ranjena zver“, teroristički napad će imati efekat na dalji tok rata u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare