Zašto Zapad sada ćuti o trovanju Alekseja Navaljnog?
Sada je to činjenica koju su potvrdile laboratorije u Nemačkoj, Francuskoj i Švedskoj – Aleksej Navaljni otrovan je novičokom, nervnim agensom sovjetske proizvodnje. Ovaj moćni otrov koji je prethodno upotrebljen najmanje jednom za likvidaciju nekog od toliko neprijatelja ruskog režima ovog puta je upotrebljen za atentat na lidera ruske opozicije koji je otkrivao korupciju i stao na žulj Kremlju, piše Njujork tajms. Zato je neophodno odlučno reagovati.
Ipak, ne samo da je mnogo pitanja bez odgovora, već ona po svoj prilici neće ni u budućnosti biti rasvetljena. Glavno pitanje je da li je ruski predsednik Vladimir Putin naredio ili odobrio pokušaj ubistva. Potom je tu činjenica da je žrtva preživela napad i da je kod nje pronađen smrtonosni nervni agens.
Navaljni se ukrcao na let iz Sibira za Moskvu kada mu je pozlilo. Da li su njegovi napadači – trovači, preciznije – želeli da on izdahne usput? Ili je njihova namera od samog početka i bila da napad posluži kao brutalno upozorenje šta će se dogoditi onima koji se usude da se suprotstave Kremlju?
Navaljni je dobrim delom preživeo zahvaljujući veštini i agilnosti pilota koji je blagovremeno prizemljio avion. Ruska vlada je posle nekoliko rundi natezanja dopustila da Navaljni bude prebačen u Nemačku na dalje lečenje. Njegovi saradnici su, kada im je javljeno šta se dogodilo, brzo prikupili sve što su mogli iz hotela u kojem je Navaljni boravio u Sibiru i sve dokaze poslali u Nemačku.
Nemački lekari potom su potvrdili prisustvo novičoka na flašici vode iz hotelske sobe.
Šta je novičok?
Iako ime “novičok” sugeriše da je reč o nečemu novom, taj otrov nije toliko nov. Sovjetski hemičari razvili su ga još tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Zapravo je to čitav niz nervnih otrova koji su objedinjeni pod imenom novičok. Svi oni imaju organofosforno jezgro, slično kao i mnogi insekticidi, odnosno sredstva za ubijanje insekata.
Novičok-5 i novičok-7 važe za otrove koji su osam puta toksičniji od vojnog otrova VX – jednog od najopasnijih otrovnih gasova na svetu. U široko raširenoj porodici novičok postoji više od stotinu varijanti.
Kakva god bila konačna istina, piše Tajms, ruska vlada se ponela kao žrtva neopravdanih sumnji što samo potvrđuje da je neophodno da se od Kremlja traži da preuzme odgovornost.
Putin zna šta se dogodilo – ili makar može da sazna – i ako nastavi da se krije iza foliranja i poricanja, piše Tajms, samo će osnažiti sumnje da je ovaj napad bio vrlo nameran, isplaniran i pod upravljačkom palicom države. Putin je imao najjači motiv, najveća sredstva i najbolju priliku za to.
Sve i da je napad na Navaljnog bio operacija o kojoj se odlučivalo na nižem nivou, ovakav pokušaj ubistva svakako otvara nove vidike. Teško je prevazići drskost koja je bila neophodna da se onako napadnu dvojica ruskih agenata u Engleskoj, Sergej Skripalj i Aleksandar Litvinenko, ali Navaljni nije bio špijun.
Navaljni je najpoznatiji i najvidljiviji Putinov politički protivnik. Njegovi ekspozei o korupciji ruskih zvaničnika – među njima je svakako najpoznatiji onaj o esktravagantnoj imovini bivšeg predsednika Rusije Dmtrija Medvedeva – masovno su se delili i bili su, pre svega, detaljni i kredibilni. Oni koji su pokušali da ubiju Navaljnog morali su da znaju – i da za to ne mare – da bi napad na njega jedino mogao da se tumači kao pokušaj da se ućutka jedan moćan politički glas.
Još je više zapanjujuća odluka da se protiv ruskog političara, na ruskom tlu, upotrebi zabranjeni ruski otrov. Napadači su znali i da je novičok pronađen u napadu na Skripalja i da se korišćenjem ovog agensa krši međunarodni zakon.
Rusija je potpisnica Konvencije o zabrani upotrebe hemijskog oružja, a pošto je Nemačka utvrdila da je Navaljni otrovan, Organizacija za zabranu hemijskog oružja izdala je saopštenje pozivajući se na konvenciju u kojoj se navodi da se „svako trovanje pojedinca upotrebom nervnog agensa smatra upotrebom hemijskog oružja“.
To, u najmanju ruku, Rusiju obavezuje da utvrdi kako je došlo do toga da poznati nervni agens bude upotrebljen usred zemlje.
Putin mora da je verovao da Zapad ne može mnogo toga da učini što već nije posle uvođenja sankcija. Američki predsednik Donald Tramp, iz razloga koji ostaju jedna od najvećih misterija njegove administracije, uglavnom žmuri na Putinove serijske transgresije, bilo da se ovaj meša u američke izbore, anektira Krim ili glumi da ništa ne zna o trovanju disidenata.
Najkonkretnija reakcija Evrope bila bi obustavljanje Severnog toka, gasovoda koji se proteže od Rusije do Nemačke ispod Baltika, ali projekat je maltene pri kraju i nemačka kancelarka Angela Merkel okleva da preduzme korake koji bi Evropu skupo koštali. Pritom bi izgledali i kao pokoravanje pretnjama Trampove administracije koja je tražila da se prekine izgradnja gasovoda.
Putin, zaključuje Tajms, očito namerava da provede ostatak svog života na čelu Rusije i pokazuje sve manje interesovanja za ljudska prava i vladavinu zakona. Zato je neophodno da ga Zapad pozove na odgovornost zbog pokušaja ubistva čoveka koga doživaljava kao problem.
Režim spreman da upotrebi zabranjeno hemijsko oružje protiv sopstvenih građana je opasnost i pretnja za ostatak sveta takođe, i to treba staviti jasno do znanja Putinu i njegovim saučenicima.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare