14
Kremlj smatra Veliku Britaniju odgovornom za njegove neuspehe i u nekom trenutku će pokušati da se osveti, tvrdi bivši britanski ministar odbrane Ben Volas.
„U oktobru 2022. godine, u gluvo doba noći, specijalci i zvaničnici iz Moskve ušunjali su se u katedralu Svete Katarine u ukrajinskom tada okupiranom Hersonu i ekshumirali kosti čuvenog ruskog komandanta iz 18. veka Grigorija Potemkina. Bio je miljenik carice Katarine Velike i odigrao je ključnu ulogu u aneksiji Krima 1783. godine. Niko ne zna gde su otišli. Samo možda Moskva ili Krim. Međutim, sve je izvedeno po nalogu Vladimira Putina. Ako ste se ikada zapitali šta pokreće ruskog predsednika, ovaj čin bi trebalo da vam pruži jaku indikaciju. To je istorija i mesto Rusije u njoj“, piše Volas u komentaru za britanski Telegraf.
Jedna od bitaka koje je, kako navodi Volas, vodio s establišmentom nacionalne bezbednosti u godinama do februara 2022. bila je da ih uveri da, uprkos obaveštajnim izveštajima i „mudrim glavama“, Putina nije vodila logika, niti strast da svoju zemlju pretvori u modernu snagu okrenuta prema spolja. Bio je motivisan osvetom, nasleđem i (nacionalističkom) romantikom.
„On i njegovi „siloviki“ – bivši i sadašnji moćnici iz KGB-a i FSB-a – ne prihvataju da su oni krivci koji stoje iza Sovjetskog Saveza koji su nametnuli ruskom narodu. Oni veruju da su žrtve zapadne zavere. Da nije bilo zapadne verzije istorije, smatralo bi se da je Rusija sama pobedila u Drugom svetskom ratu. ‘Hladni rat‘ nikad nije trebalo da se dogodi jer bi Istočna Evropa, uključujući Istočnu Nemačku i Poljsku, želela da ostane u nedrima Moskve“, kaže Volas.
U bizarnom eseju koji je Vladimir Putin lično napisao u junu 2021. godine, pod naslovom „Prave lekcije 75. godišnjice Drugog svetskog rata“, očajnički se izvrću činjenice, zanemaruju događaji i prikazuje Rusija kao spasitelj sveta, navodi Volas.
Putin tamo čak tvrdi da je nacističko-sovjetski pakt koji je doveo do invazije i komadanja Poljske išao u korist Velike Britanije.
„Pokušavajući da izmeni ulogu Rusije u Drugom svetskom ratu, Putin direktno svaljuje krivicu na Britaniju i Francusku i potpuno iskrivljuje pakt Molotov-Ribentrop. On ne spominje masakr 20.000 Poljaka u Katinu od strane Crvene armije i tajne policije 1940. godine, niti činjenicu da je pre invazije na Poljsku Rusija održavala vežbe s Vermahtom i prodavala im tenkove. Njegov je esej vredan čitanja, barem da bi se stekao osećaj o čoveku. Ali ne očekujte stvarnost. Očekujte izgvore“, ističe Volas.
Gotovo godinu dana kasnije, Putin je napisao još jedan esej: „O istorijskom jedinstvu Rusije i Ukrajinaca“.
„Ovaj se esej čita kao mešavina Hitlerovog ‘Mein Kampfa’ i romana Voltera Skota – sudbina, etnički nacionalizam i romantika spojeni u esej. Veoma je lako u potpunosti ga odbaciti, ali to je esej koji je sadržavao sve naznake o tome šta će se iduće dogoditi“, naveo je Volas.
Kako je tužno, navodi autor, što je toliko „stručnjaka za Rusiju“ u Londonu, Parizu i Vašingtonu to propustilo.
„Posledice rata u Iraku učinile su obaveštajne službe previše opreznima da bi donosile procene bez da njihov zaključak ne bude ispran kroz matrice i više rangirane osobe. Često se srednje rangirani obaveštajni oficir koji je 20 godina živeo i ‘udisao‘ neprijatelja u toj meri drži u pozadini da ministri ne dobijaju instinkt ili procenu koja im je stvarno potrebna. Džon Čilkot (koji je 2009. imenovan da predsedava istragom o okolnostima rata u Iraku, prim.prev.) je napravio obaveštajnu analizu koja je bila temeljna, ali je takođe redovno uklanjala ‘ljudski faktor’. Prečesto se nalazi obaveštajnih službi procenjuju kroz naočare koje odražavaju naše motive i ponašanje, a ne motivaciju naših protivnika. Ali posao političara je i da razumeju ljude i njihove motive. Političari koji ne znaju da ‘čitaju’ ljude u prostoriji su loši političari. Lideri koji ne mogu da ‘osete’ struje u međunarodnim odnosima ne bi trebalo da budu lideri“, ističe Volas.
Volas navodi da kada je otišao u Moskvu – jedva 10 dana pre početka invazije – na sastanak sa donedavnim ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom i generalom Valerijem Gerasimovim, nije otišao da čita scenario, već protivnike.
„Otišao sam da vidim koliko su laži postale duboke, koliki je njihov ego, šta ih motiviše i ponašanje podređenih oko njih“, rekao je.
Pročitajte još:
14
12
7
Dok je odlazio, seća se da je Gerasimovu komentarisao da je iznenađen kako je njegova vojna doktrina „masovnost zamenila pripravnošću i mobilizacijom“.
„U tom trenutku drugi general se nagnuo i dodao: ‘I nemilosrdnim zastrašivanjem’. Maska je skliznula. Najrečitiji od svega bio je komentar generala Gerasimova koji mi je u hodniku dao: ‘Nikada više nećemo biti poniženi. Nekada smo bili četvrta armija na svetu, sada smo prva ili druga. Tu smo i mi Amerikanci’. Ti ljudi na čelu Rusije sebe vide kao redaktore istorije, koji ispravljaju poniženje koje su doživeli na kraju hladnog rata i osvete se za stvari stare stotine godina. Iako Rusija radi veoma dobar posao ponižavanja sebe sopstvenim postupcima, treba imati na umu da je u Putinovoj verziji istorije Britanija, a ne SAD, u srcu ruskih neuspeha“, navodi autor.
„U Putinovom izokrenutom pogledu na svet, mi smo stajali iza Krimskog rata i poraza careva, bili smo iza uspona Hitlera, bili smo iza kontrarevolucije i naša špijunaža je bila iza pada Sovjetskog Saveza. Britanija je u Putinovom prečke“, kaže Volas.
Jedan od najstarijih pripadnika ruskih „silovika“ nedavno je prokomentarisao: „Znamo da Britanija stoji iza invazije na Kursk“.
Volas kaže da to nije istina.
„Nismo stajali iza Kurska. Ne zavaravajte se, Putin dolazi po nas. Moramo biti spremni na neizbežno“, upozorava Volas svoje sunarodnike u Telegrafu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare