0
Šest meseci otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, odgovor Zapada na krizu je ostao snažan i uglavnom jedinstven - na iznenađenje mnogih.
Uprkos godinama narušenih odnosa tokom ere bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i pandemije koronavirusa, transatlanska alijansa je uspela da se okupi i postigne sporazume o finansijskoj podršci i donaciji oružja Kijevu, sporazumima o prastanku upotrebe ruskih energenata, kao i sankcijama koje su osmišljene da pogode predsednika Rusije Vladimira Putina i njegove prijatelje.
Međutim, kako kriza dostiže svoju polugodišnjicu, zvaničnici širom Evrope su zabrinuti da bi koncenzus mogao da se raspadne jer kontinent ulazi u sumorno zimu sa rastom cena hrane, ograničenim energetima za grejanje domova i realne mogućnosti recesije, prenosi CNN.
Zapadni zvaničnici i diplomate razgovarali su sa CNN-om pod uslovom anonimnosti, kako bi iskreno opisali osetljivu situaciju koja vlada.
Zbog mogućih drakonskih mera koje dolaze, nemačka prestonica Berlin je ugasila svetla koja osvetljavaju spomenike kako bi uštedela struju, dok je francuskim radnjama rečeno da drže zatvorena vrata dok je klima uključena ili im preti novčana kazna.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji je dobio veliku podršku zapadnih lidera, će možda težiti da još više privuče pažnju svojih kolega kako se sukob odugovlači.
„Izazov za Ukrajinu je isti kao i prvog dana: zadržati Zapad na svojoj strani dok troškovi podrške Kijevu nezaustavljivo rastu – ne samo zbog Putinove ucene gasom i žitom, već i zbog ekonomske i humanitarne podrške“, kaže Keir Giles, viši konsultant u Čatam hausu.
„Možda je to razlog zašto je Zelenski rekao da želi da se rat završi pre Božića, jer će pravi problemi biti naterati Zapad da se drži svojih obećanja na duže staze“, naveo je. Zimska kriza sa gorivom je nešto o čemu evropski zvaničnici i diplomate svakodnevno razmišljaju, a Rusija čini oko 55 odsto ukupnog evropskog uvoza gasa 2021. godine.
Evropske zemlje takođe imaju žeđ za ruskom naftom, pri čemu skoro polovina ruskog izvoza nafte ide na kontinent. EU je navodno uvozila 2,2 miliona barela sirove nafte dnevno 2021. godine.
„Unutar Evropske unije biće veoma teško i moramo da pokušamo da se držimo našeg obećanja da ćemo isključiti Rusiju kada je pitanju bilo kakav profit od gasa i drugih izvora“, kaže visoki evropski diplomata, misleći na dogovor postignut između zemalja članica EU da će smanjiti upotrebu ruskog gasa za 15 odsto.
Međutim, sporazum je kritikovan jer je dobrovoljan, a zvaničnici strahuju da kada dođe do pristiska da neke zemlje EU jednostavno neće odigrati svoju ulogu. Zvaničnici se plaše da zapadna strategija naoružavanja Ukrajinaca postaje kratkoročno rešenje za dugoročni problem: rat bez jasne krajnje tačke.
„Na početku je odgovor Zapada bio teži nego što je Rusije očekivala. Taktički Kremlj je mnogo pogrešio. Politički je bilo prilično lako okupiti se iza Ukrajine i opravdati davanje oružja i novca“, rekao je zvaničnik NATO-a za CNN. „Vremenom su vrste oružja koje šaljemo postale komplikovanije, kao i obuka za njihovu efikasnu upotrebu. Dobra vest je da ovo oružje pomaže Ukrajincima da izdrže. Loša vest je što će rat trajati duže“, naveo je zvaničnik.
Pored ekonomskih i vojnih troškova koji utiču na velikodušnost Zapada, postoji i ozbiljna zabrinutost da svet počinje da doživljava zamor od rata kako sukob stagnira, prenosi CNN.
„Još u februaru je bilo lako uskočiti u anti-Putinovo kolo. Sada je rat u dostadnoj strateškoj fazi. Manje je dnevnih dobitaka i gubitaka i manje je mogućnosti za fotografisanje“, kaže diplomata NATO-a.
Neke zapadne zemlje, pre svega Nemačka i Fransuska su rekle da će morati da postoji neki dijalog između Zapada i Moskve. Francuski predsednik Emanuel Makron je više puta rekao da će u jednom trenutku morati da se održe pregovori između Rusije i Ukrajine, dok se nemački kancelar Olaf Šolc našao na udaru kritika zbog mešovitih poruka o ruskom gasu.
„Da li svi još uvek imamo isti pogled na kraj igre? Da li je to samo povratak granicama pre nego što je Rusija izvšrila invaziju? Ili se vraćamo u 2014., pre nego što je Rusija anektirala Krim? Ovo su dugoročna pitanja koja treba da postavljamo, ali nismo“, navedeno je.
PROČITAJTE JOŠ:
Narednih nekoliko meseci biće najteži za evropske narode od početka rata. Građani će osetiti povećavanje troškova života širom kontinenta. Neki će morati da biraju između grejanja svojih domova i jela. Ova kriza dolazi prošto su mnoge evropske zemlje već primile na hiljadu ukrajinskih izbeglica. U tom kontekstu, političkim liderima postaje sve teže da opravdaju trošenje novca i energije na neku drugu zemlju i njen sukob.
„Postoji sve veća zabrinutost u nekim krugovima da ako se čini da Ukrajina gubi tlo pod nogama, da bi to moglo ubrzati pozive na sporazumno rešenje. Zelenski mora da nastavi svoju PR magiju i da promoviše poruku da Ukrajina i dalje napreduje“, kaže za CNN Tereza Felon, direktorka Centra za ruske, evropske i azijske studije.
„Čim ljudi osete da je Kijev na strani gubitnika, mogli bi da počnu da se pitaju zašto nastavljamo da isporučujemo skupo oružje Ukrajini u vreme ekonomske krize“, kaže ona.
Takođe, ključni saveznici Ukrajine i sami prolaze kroz turbulentne političke periode kod kuće. Italiju čekaju izbori, SAD će održati izbore na sredini mandata Džoa Bajdena, a Velika Britanija bira novog premijera.
Ono što takođe predstavlja problem jeste to što skoro niko od zapadnih zvaničnika nema predstavu kako će se sukob završiti. Iako bi većina želela da vidi Ukrajinu kao pobednika, njihova rešenost i podrška će tek biti u potpunosti testirana.
BONUS VIDEO: Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
