0
Vladimir Putin je 7. oktobra napunio 70 godina. On je na vlasti skoro jednu trećinu svog života — i očigledno nema nameru da je se odrekne. S druge strane, „stabilnost“ koju je nekada nudio Rusima u zamenu za njihova prava i slobode odavno je nestala. Putin je taj koji je odlučio da pokrene agresivni rat u Ukrajini, a Putin je i onaj koji odbija da ga okonča — uprkos činjenici da očigledno gubi . Pošto je rat ušao u osmi mesec, specijalni dopisnik Meduze (ruskog nezavisnog istraživačkog medija) Andrej Percev razgovarao je sa izvorima bliskim različitim delovima ruske vlade o tome kako na njega sada gledaju "njegovi ljudi".
„Ljudi oko njega su beskrajno uplašeni. Ali to je strah bez poštovanja. Oni nemaju poštovanja prema Putinu već dve ili tri godine“, rekao je za Meduzu izvor blizak ruskoj vladi. Još dva izvora bliska vladi i jedan blizak Kremlju dali su slične izveštaje o raspoloženju u Moskvi.
Prema izvorima, osećanja ruske elite prema Putinu su se pogoršala nakon njegove odluke da podigne starosnu granicu za penziju u zemlji 2018. godine — čemu se većina Rusa protivila. Formalno, Kabinet ministara je ažuriran 2020. godine, kada je Mihail Mišustin zamenio Dmitrija Medvedeva na mestu premijera, ali mnogi radnici srednjeg nivoa u vladi su obavljali svoje funkcije mnogo pre toga. Još se sećaju kako je Putin prebacio krivicu za posledice svoje penzione reforme na ministre — na kraju ih optužujući da su izazvali pad rejtinga cele vlade.
„Kada ljudi u vladi čuju reč ‘rejtinzi’, i dalje se trgnu“, rekao je za Meduzu izvor blizak vladi.
Poslednjih godina situacija se samo pogoršala. Prema izvorima Meduze, Putin je postepeno prestao da upozorava ministre na svoje planove i kratkoročne i dugoročne.
„Donedavno, ministri su bar služili kao neka vrsta Gugla za predsednika. Izgovarao bi scenarije za koje je mislio da su verovatni i pitao: „Šta ako uradimo ovo? Kakve će biti posledice? A šta ako to uradimo na ovaj način? Šta onda?’ Ali to je zaustavljeno”, rekao je izvor blizak vladi.
Prema njegovim rečima, nakon početka pandemije, Putin (za koga se zna da opsesivno brine o svom zdravlju) je u potpunosti prestao da se konsultuje sa ministrima — i ograničio je proces donošenja odluka na kratke razgovore sa svojim „užim krugom“.
Do pre nekoliko godina Putinov proces je bio skoro potpuno suprotan: prvo bi slušao predloge raznih vladinih agencija, pa bi birao onu za koju smatra da je najbolja.
Istovremeno, izvori bliski vladi kažu da se ministri ne usuđuju da odustanu čak ni od Putinovih najneočekivanijih odluka — jer se plaše posledica.
„Kada je bivši ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev uhapšen , svi su shvatili poruku“, rekao je jedan izvor.
Drugi izvori bliski vladi dodaju da je ovaj strah, u kombinaciji sa Putinovom averzijom da čuje o problemima od svojih podređenih, doveo do toga da zvaničnici počnu značajno da ulepšavaju činjenice u svojim izveštajima predsedniku. Malo je ljudi, ako iko, bio voljan da mu kaže o pravim posledicama zapadnih sankcija ili ruske ekonomije, na primer.
„Svakih 48 sati postoji još jedan požar – niko zaista ne razume šta se dešava. Ljudi koji su odgovorni za stvarno sprovođenje odluka ne čuju za njih do poslednjeg trenutka“, rekao je za Meduzu izvor blizak Kremlju.
„On ne zna da gubi“
Ovi problemi su se samo pogoršali od početka rata Rusije protiv Ukrajine. Kako je Meduza ranije prenela, čak ni mnogi visoki ruski zvaničnici nisu znali ništa o Putinovim planovima invazije do poslednjeg trenutka. Osim toga, prema izvorima, Putin je posle 24. februara izgubio interesovanje za „mirne poslove“, a njegov „uži krug“ postao je još manji. Sada su, kažu izvori Meduze, jedini ljudi koji su i marginalno sposobni da utiču na odluke predsednika izabrani članovi Saveta bezbednosti.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Verovatno da niko nije zadovoljan Putinom. Poslovni ljudi i mnogi članovi vlade nezadovoljni su što je predsednik započeo ovaj rat ne razmišljajući o razmerama sankcija. Normalan život pod ovim sankcijama je nemoguć. ‘Siloviki’ su ljuti na tempo ‘specijalne operacije’; misle da je moguća odlučnija akcija“, opisao je izvor blizak Kremlju raspoloženje među ruskim elitama u maju 2022. godine.
Delimična mobilizacija je donela nove poteškoće i političkom bloku predsedničke administracije. Prema izvoru bliskom bloku, zvaničnicima Kremlja je jasno da je prinudno regrutovanje 300.000 Rusa za rat imalo neposredan negativan uticaj na predsednikov rejting (čak i otvoreni podaci pokazuju pad od 6 odsto ).
Politički konsultant koji radi sa Putinovom administracijom i sa nekoliko ruskih regionalnih vlada potvrdio je ovaj izveštaj. Prema rečima stratega, pre predsednikove najave mobilizacije, ruske vlasti nisu uočavale značajan nivo nezadovoljstva u regionima.
BONUS VIDEO Evo gde je započeo Putinov poraz u Donjecku
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
