0
Slike iz Srbije koje ovih dana obilaze svet su užasne i pokazuju da je režim zabrinut za svoju postojanost. Po prvi put, deluje kao da će situacija na ulicama dovesti do dugoočekivanih promena u zemlji, ocenio je za Nova.rs Vedran Džihić, istraživač Austrijskog instituta za međunarodne odnose i predavač na Institutu političkih nauka Univerziteta u Beču.
Živite u zemlji koja na neki način predstavlja utočište za ljude sa prostora Zapadnog Balkana. Šta je kap koje je prelila čašu i naterala ih da napuste domovine, u potrazi za boljim životom?
Često sam u kontaktu sa našim ljudima. Odluka da neko napusti svoju zemlju, jezik, kulturološke kodove nije doneta lako. Niko ne nađe lagodan i savršen život kao što se to nekad predstavlja. Dosta mojih studenata u Beču se bori za svakodnevno preživljavanje, mnogo njih završi u polu ilegalnom svetu, u racepu izeđu domovine i inostranstva. Oni prvo beže od nečega, to je nefunkcionalna država i nemogućnost da žive normalan život. Nijedan proces migracije nije linearan i permanentan. Sasvim je jasno da bi poboljšanje životnih okolnosti i predvidljivosti života dovele do toga da bi se mnogi odlučili da se vrate i pronađu novi život i šanse. To je za mene sasvim izvesno. Sve dok imamo linearan odliv, gledamo u ambis.
Pročitajte još:
Svet su poslednjih nedelja preplavili prizori velikih protesta na ulicama širom Srbije, ali i nasilja nad onima koji žele da iskažu nezadovoljstvo. Kako Vama izgleda politička situacija u Srbiji, ima li indicije da će građani uspeti da naprave promenu?
Slike iz Beograda su užasne, i to ne samo ovih par dana, nego od početka pandemije kada su ljudi premlaćivani isped Skupštine. Sve to upućuje na činjenicu da režim sve više poseže za represivnim metodama, postaje rigidniji i autoritativniji, što znači da je zabrinut za postojanost. Čini mi se da se dostiže momenat posle kog nema povratka. Ono što sada vidimo jeste svesna produkcija i preprodukcija polarizacije društva, koja se zasniva na moralnim premisama i poptpuno izopačenom narativu. Kada se izgubi legitimitet u očima većeg dela stanovniša, jedini put je nasilje i represija da bi se očuvala vlast.
Dokle aktuelna vlast može da koristi metode represije i polarizacija, a da za to ima podršku nekoliko centara moći, uključujući pojedine čelnike EU i Rusije?
Srbija je kompetitivna autokratija, a svi režimi takve vrste održavaju privid demokratije, postoje izbori, postoji parlament i pluralnost, ali način vladavine je autoritaran. Imajući u vidu ono što se sada dešava i opravdani gnev stanovništva, upotrebu nasilja od strane režima, po prvi put imam osećaj da se približava šoudaun. Neće biti moguće da se vratimo da situaciju od pre par godina, kada je Vučić mogao da računa na podršku Angele Merkel, pa malo svrati do Amerike, slika se sa Putinom, pa su tu bili Kinezi, a sedenje na nekoliko stolica je bilo moguće. Sada se to čini mnogo težim. Nemačka se okreće ka drugom pravcu, dolazi socijaldemokratski kancelar Šolc, Analena Berbok iz redova Zelenih preuzima spoljne poslove, a ona i njena stanka imaju prilično jasnu poziciju prema režimima Mađarske i Poljske, samim tim i Srbije. Američka administracija je promenila stav, dolazi novi i jak ambasador, podrška Rusije je tu i koristi se, ali nije više tako lagodno za Vučića kao što je bilo. Postoji velika opasnost da to eskalira kao što je nekolko puta pre. Krupniji društveni bunt može dovesti do prevrata, ali će prvo morati da prođe kroz fazu haosa. Onda bi možda mogao da se kristalizuje i pretvori u nešto novo.
Premijer Velike Britanije Boris Džonson imenovao je novog izaslanika za Zapadni Balkan. Jedan od njegovih fokusa biće situacija u BiH i podrška Kristijanu Šmitu. Šta nam govori činjenica da i Džonson šalje čoveka na Balkan i to prilično iskusnog kada je reč o kriznim situacijama?
Stjuart Pič, osoba koju je Džonson imenovao, nije nepoznat u ozbiljnim Zapadnim krugovima. Bio je u komandi NATO saveza, uživa ozbiljan ugled u Velikoj Britaniji. On je prilično teža kategorija u političkom smislu, što je signal da Britanija i NATO neće da dopuste da dođe do bilo kakve eskalacije. Sa druge strane, nije on jedini izaslanik na ovim prostorima. Čak se može reći da ih za tako malu zemlju poputi BiH ima previše, što upućuje na to da je situacija zaista problematična u ovom momentu. Iako jedna osoba ne može sve da reši, ovo znači da postoji snažna podrška Britanije Kristijanu Šmitu i kursu koji on prati, ali i insistiranje na tome da osobe kao što je Dodik, koje svesno provociraju, moraju odgovarati na svoje postupke.
Šta je po Vašem mišljenju potrebno da Bosna i Hercegovina konačno profunkcioniše kao država, a institucije obavljaju svoj posao?
Ima jedan momenat koji je suštinski centralan. Pregovanje sa tri velike etnopolitičke stranke SDA, SNSD i HDZ sugeriše da nema pravilnog shvatanja političkog i građanskog pluraliteta. Na zadnjim izborima gotovo polovina građana nije glasala, što znači da ove tri stranke nikako ne mogu biti predstavnici cele zemlje, već u donošenje odluka mora da se uključi parlament, građansko i civilno društvo.
Retorika Milorada Dodika je od strane mnogih ocenjena kao „zapaljiva“. Ipak, on često govori za eminentne medije, nedavno za britanski „Gardijan“ i „Sputnjik“. Mislite li da politički činioci dobijaju previše medijskog prostora za širenje poruka koje nisu u skladu sa odgovornom funkcijom koju obavljaju?
To je uobičajena medijska reakcija kada postoji kriza. Davanje previše prostora i značaja jednoj osobi i grupaciji oko, a kada je o Dodiku reč ja verujem da je to klijentelističko-korupciona klika, to je pogrešno i neadekvatno predstavljanje onoga što je Bosna i Hercegovina. To samo podrgreva ratno huškačku retoriku koju Dodik zastupa. Ako se toj vrsti narativa daje previše pažnje, svi građani pate. Zbog pandemije virusa korona medicinski sistem je kolabirao, afere „kiseonik“ i „respiratori“ nikada nisu rasvetljene, korupcija vlada javnim institucijama, svi građani beže iz te zemlje, ona defakto preti da nestane. Fokus na ratnu retoruku skreće pažnju sa nesposobnosti političkih elita da reše bilo koji problem.
Austrija se odnedavno nalazi u lokdaunu i prva je evropska zemlja koja je najavila uvođenje obavezne vakcinacije. Kako su Austrijanci reagovali na to?
Austrijsko društvo je podeljeno po pitanju novih mera i najave obavezne vakcinacije. Imamo desničarsku stranku koja je na vlasti, a oni zastupaju antivakserski stav, neki čak negiraju i samo postojanje virusa. To je prilično velika grupa stanovnišva. Obavezno vakcinisanje će dodatno produbiti jaz, a vlada mora da odluči kako da pridobije stanovnišvo kroz odgovorne politike i transparentnost koje do sada nije bilo.
BONUS VIDEO Incident na kružnom toku na Novom Beogradu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
