Događaji tokom vikenda u Rusiji izgledaju kao gotovo nadrealni "prekid" dugotrajnog sukoba koji se odvija u susednoj Ukrajini. Izazov u vidu Jevgenija Prigožina, Putinu je na kratko "izmakao tlo pod nogama", a onda se povukao se u roku od 24 sata Međutim, posledice njegove kratkotrajne pobune mogu da odjekuju mnogo duže.
Prigožinove Vagnerove snage, uprkos svom njegovom hvalisanju, nikada neće biti par sa ruskim snagama bezbednosti. Marš na Moskvu se sastojao od raštrkanih konvoja koji su imali malo oblika i nedovoljne vatrene moći da izazovu regularnu vojsku.
Uprkos Prigožinovom bunilu, praktično nema dokaza da je bilo koja regularna ruska jedinica prešla na Vagnerovu stranu, iako su neke možda odlučile da se ne suprotstave njima. Na neki način, bilo je iznenađujuće što su Prigožinove kolone stigle tako daleko.
Pa ipak, saga je bila ponižavajuća za rusku vojsku i u najmanju ruku sramotna za Kremlj. Došlo je do bizarnog zabeleženog susreta Prigožina i dvojice veoma visokih vojnih oficira u Rostovu na Donu, tokom kojeg ih je prekorio kao tinejdžere osuđene na pritvor i rekao da je ministar odbrane Sergej Šojgu pobegao, prenosi CNN.
Prigožin i njegovi ljudi su uspeli da preuzmu štab Južnog vojnog okruga bez žamora, a kamoli pucnja. Zaista, čini se da su ruske redovne snage (osim nekoliko helikoptera iznad grada Voronježa) prošetale kroz dnevne događaje.
Kratka drama primorala je vidno ljutog predsednika Rusije Vladimira Putina da se rano u subotu obrati naciji i zapreti Prigožinu strašnim posledicama, čak i podižući avet građanskog rata u tom procesu. Veoma cenjeni osećaj nacionalne svrhe u egzistencijalnoj borbi protiv onoga što Moskva lažno tvrdi da su ukrajinski neonacisti koji su bili stvorenja Zapada bio je probijen onim što je povremeno predstavljalo melodramu.
Neki trenuci, kao što je brzopleto postavljanje barikada na južnim periferijama Moskve i mobilizacija čečenskih specijalnih snaga da krenu na Rostov, podsećali su na pokušaj puča sovjetskih tvrdolinijaša protiv Mihaila Gorbačova iz 1991. godine – ne u političkom smislu, već kao slučajne i unete u prirodu događaja.
Iznad svega, taj dan je razotkrio transakcionu prirodu odnosa među ruskim elitama. Ono što je započelo kao „izdajničko“ ponašanje i zločinački izazov državi sa kojim se mora nemilosrdno nositi, završilo se bezobraznim dogovorom kojim je posredovao diktator iz susedstva i koji je Prigožinu dao „kartu za izlazak iz zatvora“ i amnestiju pobunjenicima koji su napredovali ka Moskvi.
Putin izgleda znano slabiji
Savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak je rekao da se „na kraju dana sve vraća u normalu, (Prigožin) nije izdajnik, on je heroj Rusije i tako dalje. To je propala država.“
Ruski državni mediji su se potrudili da pokažu kako je Putin sve vreme kontrolisao situaciju.
„Predsednik je cele noći bio u kontaktu sa svim strukturama za sprovođenje zakona“, rekao je Pavel Zarubin, reporter državne televizije u nedelju.
A u stvarnosti Rusija „nije na ivici građanskog rata ili velikih preokreta, čak i ako postoji nezanemarljiv nivo nezadovoljstva stanjem stvari širom zemlje“, zaključuje Tomas Grejem iz istraživačkog centra Saveta za spoljne odnose.
Ali pošto je Prigožin dobio kartu za bekstvo nekoliko sati nakon što se kladio da će zbaciti vojni establišment, njegov odlazak sa scene je i dalje učinio da Putin izgleda slabije, čak i pomalo naivno.
Putin je godinama tolerisao, pa čak i podsticao Prigožinove ambicije, njegova privatna vojna kompanija Vagner je u početku bila jeftin način za projektovanje ruske moći u Africi, obavljanje osnovnih stražarskih dužnosti u Siriji, a kasnije i kao korisna protivteža odbrambenom establišmentu.
Prigožinov aktivizam, njegovo „pljačkanje“ ruskih zatvora za topovsko meso, spremnost njegovih boraca da pređu u ofanzivu i na kraju zauzmu grad Bahmut uprkos strašnim gubicima, bili su u suprotnosti sa gotovo nevidljivim rukovodstvom Ministarstva odbrane i stalno promenljivim sastavom generala koji vode „specijalnu vojnu operaciju“.
Putin ga je indirektno prekorio ovog meseca nakon što je Prigožin odbio naređenje da se Vagner registruje u Ministarstvu odbrane ali ništa nije preduzeto. Taj pokušaj ministarstva je možda nagnao Prigožina u njegov drastičan demarš, ali čak i ako je Putin to video da dolazi, nije uspeo da ga spreči. On je rekao da su postupci njegovog bivšeg kuvara i druga iz Sankt Peterburga bili „ubod u leđa“.
Rukovodstvo Ministarstva odbrane, posebno Šojgu i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, ćutalo je i očigledno ga nije bilo tokom cele krize. Čini se da je njihova ionako narušena reputacija zadobila još jedan udarac, dok su dva viša generala progovorila – zahtevajući od Prigožina da prekine svoju akciju.
Jedan ukrajinski oficir je sa izvesnim zadovoljstvom primetio da su „brojni viši oficiri odgovorni za donošenje odluka odlučili da se uzdrže od izdavanja naređenja ili preduzimanja odlučnih poteza, odlučivši da sačekaju ishod“.
„Neko će morati da preuzme krivicu“
Možda će biti potrebne nedelje da se bilo kakva kadrovska rekonstrukcija materijalizuje u Moskvi, ali „neko će morati da preuzme krivicu što nije ugušio pobunu u korenu. Poštena je opklada da Putin neće sebe kriviti. Biće mnogo upiranja prstom unutar Kremlja, jer elitne frakcije nastoje da sačuvaju sopstvene pozicije i nagrizu svoje rivale“, kaže Grejem iz CFR-a.
Čini se da su događaji tokom vikenda otkinuli već bledeći sloj Putinovog sveznanja, koji je nagrizao niz pogrešnih procena u planiranju i izvođenju rata i ozbiljnog potcenjivanja odgovora Zapada.
Kako bi se takva pantomima mogla odvijati pod nadzorom legendarnog bivšeg agenta KGB-a, otkrivajući razdor među ruskim elitama? Kako je američki državni sekretar Antoni Blinken rekao za CNN u nedelju, pre 16 meseci ruske snage su očekivale da će zauzeti Kijev „za nekoliko dana“.
„Sada moraju da se fokusiraju na odbranu Moskve – glavnog grada Rusije – od plaćenika i Putinovih ljudi“, dodao je. Graham to ponavlja.
„To će neizbežno odvratiti pažnju visokih ruskih lidera od ratnih napora — i to ne samo kratkoročno… Kremlj će morati da posveti veće resurse da obezbedi da se slična pretnja ne pojavi u budućnosti“, piše on.
U autoritarnoj državi sumnja je korozivna. Filips O’Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj, kaže da je „za diktaturu izgrađenu na ideji neosporne moći, ovo bilo ekstremno poniženje i teško je videti da je duh sumnje ikada bio prisiljen da se vrati nazad u bocu“.
Hana Note, viša saradnica u Centru za strateške i međunarodne studije, slaže se – do neke tačke.
„Moguće je da je korozija njegove vladavine u pokretu. I što je još važnije, da će se proces nastaviti“, napisao je Note na Tviteru.
„Ali postoji i mogućnost da se ogromna nefunkcionalnost sistema koji smo uočili danas može pokazati prilično izdržljivom i da ne postane opasna za Putina“, navela je.
Čini se da Putin veruje da može da iscrpi sve protivnike – Zapad, Ukrajinu i verovatno Prigožina. I Note kaže da ako „ukrajinska kontraofanziva padne ispod očekivanja, režim bi se mogao pokazati manje krhkim nego što su mnogi mislili“.
Ovo bi moglo da da zamah Ukrajincima
Kremlj bi mogao iskoristiti preokret da dodatno ojača aparat ugnjetavanja, onaj deo ruske države koji izgleda relativno efikasno.
Još uvek je nepoznat efekat curenja događaja tokom vikenda na obične ruske trupe u Ukrajini čiji je moral već krhak. Mnogi će se verovatno ponovo zapitati za šta se bore dok ukrajinska kontraofanziva bude sve jačala.
I naravno, ova epizoda je samo zabava za Ukrajince. Jedan ukrajinski vojni oficir je provokativno prikazan na društvenim mrežama kako jede kokice dok je posmatrao dešavanja u Rusiji.
Podoljak kaže da je „Prigožin ponizio Putina/državu i pokazao da više nema monopola nad nasiljem“, i nastavio da se ruga ruskoj državi kao „slaboj strukturi koja se drži zajedno inercijom na krilu i molitvi“.
Hiperbola, naravno, ali dok se ukrajinska kontraofanziva bori da dobije zamah, izgledi (ma koliko slabašni) unutrašnje pretnje Putinu su verovatno utešne misli.
Što se tiče Prigožina, poslednji put viđen kako se rukuje sa obožavaocima dok je odlazio iz Rostova: nije poznato gde se trenutno nalazi. Ruski mediji tvrde da je Minsku, a on se ponovo obratio javnosti kada je poručio da cilj njegove pobune nije bio rušenje Putina.
BONUS VIDEO: Kako se sve tumači akcija Vagnera od subote?