Foto: EPA-EFE/CLAUS BECH DENMARK OUT

Teretni brodovi stoje u dugim redovima ispred glavnih američkih luka, pošto je najveći štrajk lučkih radnika u proteklih skoro pola veka ušao u treći dan, a zbog nemogućnosti da se roba istovara, prete nestašice razne robe - od banana do auto delova.

Za sada nisu zakazani nikakvi pregovori između Međunarodnog udruženja brodara (ILA) i poslodavaca, ali su vlasnici luka pod pritiskom Bele kuće da povećaju ponudu za plate kako bi sklopili sporazum. Oni su signalizirali da su otvoreni za nove pregovore, prenosi Rojters.

„Što ovo duže traje, više ćemo osećati posledice. Jednostavno, ne možete imati dobro funkcionisanje lanca snabdevanja ako luke na istočnoj obali i obali Meksičkog zaliva ne rade“, rekao je ministar saobraćaja Pit Butidžidž.

Najmanje 45 brodova sa kontejnerima nije bilo u mogućnosti da istrovari robu u lukama na istočnoj obali SAD i Meksičkom zalivu.

„Čini se da su mnogi odlučili da sačekaju, verovatno u nadi da će se štrajk brzo rešiti, umesto da donesu proaktivnu odluku o preusmeravanju“, rekla je Džena Santoro iz firme Everstrim analitiks.

Ona procenjuje da bi broj zaglavljenih brodova mogao da se udvostruči do kraja nedelje i da bi takva sitauacija mogla potrajati nedeljama, ako ne i mesecima.

Jedna od alternativa je da se otplovi do luka na zapadnoj obali na drugoj strani zemlje kroz Panamski kanal, što je putovanje od nekoliko hiljada kilometara, koje bi povećalo troškove i dodatno usporilo isporuke.

PROČITAJTE JOŠ

Kako prenosi Glas Amerike, od utorka je u štrajku 45.000 lučkih radnika od Mejna do Teksasa, što je prva velika obustava rada od 1977. godine, nakon što su propali razgovori o novom šestogodišnjem ugovoru sa grupom poslodavaca Pomorske alijanse SAD (USMKS).

Međunarodno udurženje brodara traži povećanje plata i obustavu automatizacije luka, za koju se pretpostavlja da će ukinuti radna mesta. Pomorska alijansa je ponudila povećanje plata od 50 odsto, ali je Udruženje reklo da to nije dovoljno.

Administracija predsednika Džoa Bajdena stala je na stranu sindikata i pritiska poslodavce u lukama da povećaju ponudu. Administracija je odbila pozive republikanaca i poslodavaca da iskoristi ovlašćenja i spreči štrajk, jer bi to smanjilo podršku demokratama kod sindikata uoči predsedničkih izbora 5. novembra.

Nacionalna maloprodajna federacija, zajedno sa 272 druga trgovinska udruženja, takođe je pozvala Bajdenovu administraciju da iskoristi ovlašćenja i da zaustavi štrajk, koji bi mogao imazi „razorne posledice“.

Štrajkom je pogođeno 36 luka – uključujući Njujork, Baltimor i Hjuston.

Ekonomisti kažu da zatvaranje luka neće u početku povećati cene, jer su kompanije u proteklim mesecima ubrzavale isporuke ključnih dobara, ali će se prolongiranje štrajka odraziti i na poskupljenja i prvo će se osetiti na cenama hrane, kažu ekonomisti Morgan Stenlija.

„Posle prve nedelje možemo očekivati uticaj na cene voća, morskih plodova i kafe, jer će manje robe stizati do potrošača i to će podići cene“, kaže Toni Peli iz firme BSI Amerikas.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar